OKO PLANETE

Vreme

Pomeranje kazaljki ne prija organizmu

Prelazak sa zimskog na letnje vreme i obratno ima veliki uticaj na ljudski organizam. Posledice pomeranja sata naše telo oseća nekoliko dana, a one su najizraženije tokom prva tri. Ogledaju se kroz umanjenu radnu efikasnost, slabiju koncentraciju, otežano pamćenje, dnevnu pospanost i osećaj umora. Gubitak samo jednog sata spavanja može da poremeti nivo hormona i podigne krvni pritisak, što ima uticaj na srce, naročito kod kardiovaskularnih bolesnika. Neprirodna promena ritma spavanja može da pokrene mnoge hronične bolesti i izazove psihološke tegobe. Osim nesanice, često se javlja i glavobolja koja može da potraje čak i više nedelja.

Poremećen san, loše mentalno stanje i visoki pritisak predstavljaju glavne uzroke srčanog i moždanog udara. Američki naučnici su dokazali da je rizik od moždanog udara povećan 8 % tokom prva dva dana posle prelaska na letnje računanje vremena, a slično se događa ujesen, prilikom prelaska na zimsko vreme. Švedski naučnici su utvrdili da broj srčanih udara opada u prvoj nedelji posle vraćanja sata unazad za gotovo 20%, dok u proleće stopa osetno raste tokom sedam dana posle pomeranja kazaljki napred. Štetan uticaj na srce je najveći u prva tri dana posle prelaska na letnje računanje vremena. Utvrđeno je i da učenici i studenti slabije prate nastavu i lošije rešavaju zadatke pola meseca nakon pomeranja kazaljki napred.
Zbog uticaja na psihofizičko stanje ljudi, naročito hroničnih bolesnika, a pošto u društvu više i ne postoji primarni razlog za ovo pomeranje (industrijska produktivnost i radne aktivnosti koja su zavisile od dnevne svetlosti), moguće je da će ovo pomeranje sata biti i poslednje. Države pojedinačno treba da odluče da li će trajno ostati na "letnjem", li će se vratiti na "zimsko" vreme, i koje je od njih, s obzirom na njihov geografski položaj, prirodnije.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"