ČUVARI PRIRODE
Dubravka Marić
„Jevremovac“
Rajska bašta u srcu prestonice
Botanička bašta „Jevremovac“ u Beogradu je dom mnogih biljaka iz Srbije i sveta, ali i nastavna i naučna jedinica Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za većinu posetilaca je ova zelena oaza utočište u vrelom „kavezu“ od betona i asfalta, gde delimično utišana saobraćajna buka remeti spokoj zelenila u kome obitavaju višedecenijska stabla i bujni žbunovi.
Botanička bašta je u 19. veku bila kraljevski voćnjak koji je zauzimao više od pet hektara na periferiji tadašnjeg Beograda. Kralj Milan Obrenović ga je 1889. darovao Velikoj školi da bude botanička bašta. U darovnici kralj uslovljava da bašta ponese naziv „Jevremovac“, u čast njegovog dede Jevrema Obrenovića, ljubitelja i zašitnika kulture u Srbiji. Prvobitna Botanička bašta je osnovana 1874. na Dorćolu, na obali Dunava, gde je u dve velike poplave potpuno uništen njen biljni fond. Veliki srpski botaničar Josif Pančić, njen osnivač i upravnik, preminuo je 1888. godine ne dočekavši da vidi lepotu „Jevremovca“, na čijem ulazu posetioce danas dočeka njegova bista. Od fabrike „Mozentin“ iz Drezdena je 1890. kupljena staklena bašta površine 500 kvadratnih metara, koja je iz Nemačke stigla u delovima. Taj izložbeni staklenik u viktorijanskom stilu bio je u to vreme jedan od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope. Botanička bašta se razvijala i rasla, a u svom zenitu je bila tridesetih godina 20. veka, kada je upravnik bio još jedan veliki srpski botaničar, Nedeljko Košanin.
- U vreme akademika Košanina, Botanička bašta je doživela svoje ‚zlatno doba‘ kada je reč o razvoju i uređenju. Tada je dobila i brojna prepoznatljiva obeležja, poput nove ograde za koju je, prilikom izgradnje, skoro svaka cigla prošla kroz njegove ruke. Košaninova posvećenost, koja se ogledala u predanom naučnom i profesorskom radu, reflektovala se i u svakom proračunu za tekuće radove u bašti, koje je izrađivao kao pravi računovođa. Kada su Takovska ulica i Bulevar despota Stefana prošireni nauštrb baštenskog prostora, profesor je zamolio opštinske vlasti da zauzvrat - bar voda za potrebe bašte bude besplatna! Naravno, budžet je i tada bio problem“ - kaže dipl. biolog Olivera Popović, stručni saradnik za odnose sa javnošću u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.
Centra za botaniku i ekologiju
Botanička bašta „Jevremovac“ je, zajedno sa Institutom za botaniku koji je smešten u njoj, deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zbog čega je i naučno-istraživačka i nastavna baza. Ovo poslednje se ostvaruje kroz rad pet katedri: Katedre za ekologiju i geografiju biljaka, Katedre za algologiju, mikologiju i lihenologiju, Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka, Katedre za mikrobiologiju i Katedre za fiziologiju biljaka. Budući da je Botanička bašta centar botanike i ekologije za čitavu Srbiju, njeni stručnjaci pokreću brojne naučne projekte iz oblasti istraživanja biljnih vrsta, biljnih zajednica, diverziteta staništa i zaštite životne sredine.
- Naša osnovna funkcija je obrazovanje mladih. Više od hiljadu studenata i doktoranada Biološkog fakulteta ovde svakodnevno imaju predavanja, vežbe, ispite. Dolaze nam i brojni studenti drugih fakulteta, kao i osnovci i srednjoškolci iz čitave Srbije. Oni u „Jevremovcu“ uče o sistematici, anatomiji, morfologiji, fiziologiji i ekologiji biljaka, što je potpuno u duhu Pančićevih reči da je ‚Botanička bašta prostor gde se omladina tu botanici ima učiti‘. Za održavanje same bašte je zaduženo dvadesetak zaposlenih, kojima je to osnovni posao, ali se može reći da, zajedno sa istraživačima i nastavnicima, preko 80 ljudi svakodnevnim radom doprinosi njenom očuvanju. U saradnji sa naučnim institutima, kao što je Institut ‚Siniša Stanković‘, naši naučnici rade na projektima koji se bave proučavanjem, praćenjem i zaštitom biljnih vrsta i njihovih staništa. U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode su izrađene ‚Crvene knjige flore‘ sa opisom retkih, ugroženih i zaštićenih biljaka Srbije, što je važno za očuvanje biodiverziteta naše zemlje. U okviru projekata reintrodukcije ugroženih vrsta, biljke se uzgajaju u laboratorijskim uslovima i potom vraćaju na staništa, radi očuvanja njihove populacije u prirodi - objašnjava Olivera Popović.
Ugroženost klimatskim promenama
Cilj zaposlenih u Botaničkoj bašti „Jevremovac” je da se svake godine proširi i poveća broj različitih vrsta, i tako poveća biljni fond. U njoj trenutno živi oko 2.300 različitih biljnih vrsta, od kojih se više od hiljadu nalazi na otvorenom delu. Otvoreni prostor bašte je organizovan u 14 ekološko-geografskih celina, odnosno parcela, gde se sade i gaje biljke koje mogu da podnesu klimu našeg podneblja. Ovde opstaju gorostasni primerci himajalskog bora, kedra, metasekovje, japanske sofore, zelkova i zantoksiluma, poreklom iz Azije. Uspešno preživljavaju i rastu i biljke sa američkog kontinenta, kao što su sekvoja, taksodijum i druge.
- Sa posebnom pažnjom radimo na gajenju i očuvanju autohtonih vrsta među kojima se, kao najviši i najstariji stanovnik bašte, ističe hrast lužnjak. Izuzetno je teško negovati sve ove vrste, a poslednjih godina je to još teže zbog velikih klimatskih promena. Sve duža i češća topla leta sa visokim temperaturama, intenzivnim sunčevim zračenjem, dugom sušom i jakim vetrovima, ugrožavaju opstanak biljaka na čitavoj planeti, pa i ovih naših. Međutim, zanimljivo je da jedna endemična i reliktna biljna vrsta - Pančićeva omorika ili srpska smrča, koja prirodno naseljava vrlo usko područje u oblasti reke Drine, a koja sve teže opstaje na prirodnom staništu - veoma dobro podnosi urbane uslove, pa otuda u bašti imamo nekoliko božanstvenih primeraka! Egzotične vrste koje žive u staklenoj bašti su još veći problem za gajenje. Na primer, palme koje rastu u visinu od preko deset metara su u nekom trenutku ‚osuđene‘ da budu uklonjene, ali to je tako u svim botaničkim baštama. Uvek se vodi računa o tome da se nekoliko godina ranije posadi manja sadnica kako bi se taj primerak sačuvao u bašti i time održala raznolikost - komentariše dipl. biolog Olivera Popović, stručni saradnik za odnose sa javnošću u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.
Zbirka dragocenih knjiga
Nisu samo biljke koje tu žive one koje se razvijaju već se to dešava i sa Botaničkom baštom kao naučno-istraživačkom institucijom. U duhu zahteva za osavremenjivanjem naučne baštine da bi ona postala dostupnija, intenzivno se radi i na programima digitalizacije sadržaja sa kojima se raspolaže, pre svega u Herbarijumu, ali i u Biblioteci Botaničke bašte „Jevremovac“. To je posebno važno zbog starih i retkih knjiga, koje su na taj način postale dostupne stručnoj javnosti i studentima. Međutim, nove tehnologije traže nova znanja i nova ulaganja, baš kao što se to dogodilo u slučaju nove, rekonstruisane staklene bašte „Jevremovac”.
- Veliki i mali staklenik su obnovljeni sredstvima Evropske unije, u vrednosti od 1,4 miliona evra. Oni su potpuno renovirani i opremljeni savremenim staklenim zidovima i sa instaliranom unutrašnjom opremom u skladu sa savremenim standardima. Rekonstrukcija je počela 2012. godine, a završena je 2014. Veliki staklenik, samo srce Botaničke bašte, uspeo je da ‚preživi‘ duže od jednog veka uz osnovno održavanje tokom mnogih godina, iako je njegova konstrukcija dosta propala. Konstrukcija je sada potpuno nova, ali je staklenik koji je i spomenik kulture, morao da ostane praktično isti. Mnogi elementi su zadržani, pogotovu oni od kovanog gvožđa, koji su i njegovo odličje, pa su zato samo reparirani. Mala staklena bašta ili množara, koja je bila srušena prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, za botaničare predstavlja ključni deo života Botaničke bašte. Osim gajenja, u njoj se vrše i brojni eksperimenti koji se tiču proučavanja boljeg opstanka biljaka. Bašta nije park, iako ljudi često tako razmišljaju o njoj. Njena funkcija je da bude mesto na kome imitiramo uslove staništa gde biljke prirodno žive - zaključuje Olivera Popović.
Botanička bašta je 1995. proglašena za Spomenik prirode, čime je stavljena pod poseban režim zaštite, a njeno bogato kulturno i istorijsko nasleđe je razlog što je 2007. postala i Spomenik kulture grada Beograda.
Bogati herbarijum
Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je formiran 1860. kada je Josif Pančić svoju dotadašnju zbirku poklonio Velikoj školi u Beogradu. Ovaj „Pančićev herbar“ (Herbarium Pancicianum) je posebna celina u okviru Herbarijuma u kome se inače čuva preko 200.000 herbarskih listova sa biljnim materijalom sa Balkana i iz sveta.
U Herbarijumu se nalaze i neobrađena herbarska zbirka Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, kao i zbirke Katedre za ekologiju i geografiju biljaka, Katedre za sistematiku i taksonomiju biljaka i Katedre za sistematiku algi, gljiva i lišajeva.
Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" je kao herbar, pod međunarodnim kodom BEOU, uključen u listu zvaničnih svetskih herbarijuma.
Primerak iz herbarijuma Josifa Pančića |
Biblioteka sa vrednim knjigama
Formiranje Biblioteke Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ započeto je 1853. na Liceju beogradskom. Bibliotečki fond sadrži više od 7.000 knjiga, skoro 300 naučnih i stručnih časopisa i preko 6.000 separata iz oblasti botanike. U fondu periodike su vodeći svetski botanički časopisi, nabavljani u kontinuitetu tokom mnogih godina, kao što su referentni nemački časopis „Flora“ iz Regenzburga, koji se nalazi u fondu Biblioteke od prvog broja iz 1818.
Među knjigama koje se čuvaju u Biblioteci su i ekskluzivna, raritetna i antikna izdanja muzejske vrednosti, a najstarije knjige potiču iz 16. i 17. veka. Čuveno enciklopedijsko delo antičkog sveta: „Istorija sveta“ Plinija Mlađeg (Plinii Secundi Naturalis historiae) iz prvog veka, u Biblioteci se nalazi u starofrancuskom prevodu „L`Histoire du Monde de Pline Second“, objavljenom 1562. u Lionu. Luksuzno je opremljen, u kožnom povezu, sa zlatotiskanim naslovom i ornamentima.
U bibliotečkom fondu je i „Istorija retkih biljaka“ (Clusii Rariorum Plantarum Historia), čuvenog holandskog humaniste i lekara, jednog od vodećih botaničara 16. stoleća, Carolusa Clusiusa, objavljena u Antverpenu 1601.
Ipak, najvrednija je „Flora Graeca Sibthorpiana“, veličanstvena edicija u deset tomova o samoniklim biljkama Grčke, Male Azije i Levanta, životno delo Džona Sibtorpa. To je luksuzno i raritetno izdanje sa skoro hiljadu ilustracija biljaka u prirodnoj veličini, koje su u osnovi litografije ručno bojene tehnikom akvarela, a na osnovu originalnih crteža čuvenog botaničkog slikara Ferdinanda Bauera. |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
