MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 102 | ATLANTIDA, potopljena ili izmišljena?
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 102
Planeta Br 102
Godina XVIII
Oktobar-Novembar-Decembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ČUVARI PRIRODE

 

Dubravka Marić

„Jevremovac“

Rajska bašta u srcu prestonice

 


Botanička bašta „Jevremovac“ u Beogradu je dom mnogih biljaka iz Srbije i sveta, ali i nastavna i naučna jedinica Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za većinu posetilaca je ova zelena oaza utočište u vrelom „kavezu“ od betona i asfalta, gde delimično utišana saobraćajna buka remeti spokoj zelenila u kome obitavaju višedecenijska stabla i bujni žbunovi.

ČUVARI PRIRODE

Botanička bašta je u 19. veku bila kraljevski voćnjak koji je zauzimao više od pet hektara na periferiji tadašnjeg Beograda. Kralj Milan Obrenović ga je 1889. darovao Velikoj školi da bude botanička bašta. U darovnici kralj uslovljava da bašta ponese naziv „Jevremovac“, u čast njegovog dede Jevrema Obrenovića, ljubitelja i zašitnika kulture u Srbiji. Prvobitna Botanička bašta je osnovana 1874. na Dorćolu, na obali Dunava, gde je u dve velike poplave potpuno uništen njen biljni fond. Veliki srpski botaničar Josif Pančić, njen osnivač i upravnik, preminuo je 1888. godine ne dočekavši da vidi lepotu „Jevremovca“, na čijem ulazu posetioce danas dočeka njegova bista. Od fabrike „Mozentin“ iz Drezdena je 1890. kupljena staklena bašta površine 500 kvadratnih metara, koja je iz Nemačke stigla u delovima. Taj izložbeni staklenik u viktorijanskom stilu bio je u to vreme jedan od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope. Botanička bašta se razvijala i rasla, a u svom zenitu je bila tridesetih godina 20. veka, kada je upravnik bio još jedan veliki srpski botaničar, Nedeljko Košanin.

ČUVARI PRIRODE

- U vreme akademika Košanina, Botanička bašta je doživela svoje ‚zlatno doba‘ kada je reč o razvoju i uređenju. Tada je dobila i brojna prepoznatljiva obeležja, poput nove ograde za koju je, prilikom izgradnje, skoro svaka cigla prošla kroz njegove ruke. Košaninova posvećenost, koja se ogledala u predanom naučnom i profesorskom radu, reflektovala se i u svakom proračunu za tekuće radove u bašti, koje je izrađivao kao pravi računovođa. Kada su Takovska ulica i Bulevar despota Stefana prošireni nauštrb baštenskog prostora, profesor je zamolio opštinske vlasti da zauzvrat - bar voda za potrebe bašte bude besplatna! Naravno, budžet je i tada bio problem“ - kaže dipl. biolog Olivera Popović, stručni saradnik za odnose sa javnošću u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.

Centra za botaniku i ekologiju

Botanička bašta „Jevremovac“ je, zajedno sa Institutom za botaniku koji je smešten u njoj, deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zbog čega je i naučno-istraživačka i nastavna baza. Ovo poslednje se ostvaruje kroz rad pet katedri: Katedre za ekologiju i geografiju biljaka, Katedre za algologiju, mikologiju i lihenologiju, Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka, Katedre za mikrobiologiju i Katedre za fiziologiju biljaka. Budući da je Botanička bašta centar botanike i ekologije za čitavu Srbiju, njeni stručnjaci pokreću brojne naučne projekte iz oblasti istraživanja biljnih vrsta, biljnih zajednica, diverziteta staništa i zaštite životne sredine.

ČUVARI PRIRODE

- Naša osnovna funkcija je obrazovanje mladih. Više od hiljadu studenata i doktoranada Biološkog fakulteta ovde svakodnevno imaju predavanja, vežbe, ispite. Dolaze nam i brojni studenti drugih fakulteta, kao i osnovci i srednjoškolci iz čitave Srbije. Oni u „Jevremovcu“ uče o sistematici, anatomiji, morfologiji, fiziologiji i ekologiji biljaka, što je potpuno u duhu Pančićevih reči da je ‚Botanička bašta prostor gde se omladina tu botanici ima učiti‘. Za održavanje same bašte je zaduženo dvadesetak zaposlenih, kojima je to osnovni posao, ali se može reći da, zajedno sa istraživačima i nastavnicima, preko 80 ljudi svakodnevnim radom doprinosi njenom očuvanju. U saradnji sa naučnim institutima, kao što je Institut ‚Siniša Stanković‘, naši naučnici rade na projektima koji se bave proučavanjem, praćenjem i zaštitom biljnih vrsta i njihovih staništa. U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode su izrađene ‚Crvene knjige flore‘ sa opisom retkih, ugroženih i zaštićenih biljaka Srbije, što je važno za očuvanje biodiverziteta naše zemlje. U okviru projekata reintrodukcije ugroženih vrsta, biljke se uzgajaju u laboratorijskim uslovima i potom vraćaju na staništa, radi očuvanja njihove populacije u prirodi - objašnjava Olivera Popović.

ČUVARI PRIRODE

Ugroženost klimatskim promenama

Cilj zaposlenih u Botaničkoj bašti „Jevremovac” je da se svake godine proširi i poveća broj različitih vrsta, i tako poveća biljni fond. U njoj trenutno živi oko 2.300 različitih biljnih vrsta, od kojih se više od hiljadu nalazi na otvorenom delu. Otvoreni prostor bašte je organizovan u 14 ekološko-geografskih celina, odnosno parcela, gde se sade i gaje biljke koje mogu da podnesu klimu našeg podneblja. Ovde opstaju gorostasni primerci himajalskog bora, kedra, metasekovje, japanske sofore, zelkova i zantoksiluma, poreklom iz Azije. Uspešno preživljavaju i rastu i biljke sa američkog kontinenta, kao što su sekvoja, taksodijum i druge.
- Sa posebnom pažnjom radimo na gajenju i očuvanju autohtonih vrsta među kojima se, kao najviši i najstariji stanovnik bašte, ističe hrast lužnjak. Izuzetno je teško negovati sve ove vrste, a poslednjih godina je to još teže zbog velikih klimatskih promena. Sve duža i češća topla leta sa visokim temperaturama, intenzivnim sunčevim zračenjem, dugom sušom i jakim vetrovima, ugrožavaju opstanak biljaka na čitavoj planeti, pa i ovih naših. Međutim, zanimljivo je da jedna endemična i reliktna biljna vrsta - Pančićeva omorika ili srpska smrča, koja prirodno naseljava vrlo usko područje u oblasti reke Drine, a koja sve teže opstaje na prirodnom staništu - veoma dobro podnosi urbane uslove, pa otuda u bašti imamo nekoliko božanstvenih primeraka! Egzotične vrste koje žive u staklenoj bašti su još veći problem za gajenje. Na primer, palme koje rastu u visinu od preko deset metara su u nekom trenutku ‚osuđene‘ da budu uklonjene, ali to je tako u svim botaničkim baštama. Uvek se vodi računa o tome da se nekoliko godina ranije posadi manja sadnica kako bi se taj primerak sačuvao u bašti i time održala raznolikost - komentariše dipl. biolog Olivera Popović, stručni saradnik za odnose sa javnošću u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.

ČUVARI PRIRODE

Zbirka dragocenih knjiga

Nisu samo biljke koje tu žive one koje se razvijaju već se to dešava i sa Botaničkom baštom kao naučno-istraživačkom institucijom. U duhu zahteva za osavremenjivanjem naučne baštine da bi ona postala dostupnija, intenzivno se radi i na programima digitalizacije sadržaja sa kojima se raspolaže, pre svega u Herbarijumu, ali i u Biblioteci Botaničke bašte „Jevremovac“. To je posebno važno zbog starih i retkih knjiga, koje su na taj način postale dostupne stručnoj javnosti i studentima. Međutim, nove tehnologije traže nova znanja i nova ulaganja, baš kao što se to dogodilo u slučaju nove, rekonstruisane staklene bašte „Jevremovac”.
- Veliki i mali staklenik su obnovljeni sredstvima Evropske unije, u vrednosti od 1,4 miliona evra. Oni su potpuno renovirani i opremljeni savremenim staklenim zidovima i sa instaliranom unutrašnjom opremom u skladu sa savremenim standardima. Rekonstrukcija je počela 2012. godine, a završena je 2014. Veliki staklenik, samo srce Botaničke bašte, uspeo je da ‚preživi‘ duže od jednog veka uz osnovno održavanje tokom mnogih godina, iako je njegova konstrukcija dosta propala. Konstrukcija je sada potpuno nova, ali je staklenik koji je i spomenik kulture, morao da ostane praktično isti. Mnogi elementi su zadržani, pogotovu oni od kovanog gvožđa, koji su i njegovo odličje, pa su zato samo reparirani. Mala staklena bašta ili množara, koja je bila srušena prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, za botaničare predstavlja ključni deo života Botaničke bašte. Osim gajenja, u njoj se vrše i brojni eksperimenti koji se tiču proučavanja boljeg opstanka biljaka. Bašta nije park, iako ljudi često tako razmišljaju o njoj. Njena funkcija je da bude mesto na kome imitiramo uslove staništa gde biljke prirodno žive - zaključuje Olivera Popović.
Botanička bašta je 1995. proglašena za Spomenik prirode, čime je stavljena pod poseban režim zaštite, a njeno bogato kulturno i istorijsko nasleđe je razlog što je 2007. postala i Spomenik kulture grada Beograda.

ČUVARI PRIRODE

Bogati herbarijum

Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je formiran 1860. kada je Josif Pančić svoju dotadašnju zbirku poklonio Velikoj školi u Beogradu. Ovaj „Pančićev herbar“ (Herbarium Pancicianum) je posebna celina u okviru Herbarijuma u kome se inače čuva preko 200.000 herbarskih listova sa biljnim materijalom sa Balkana i iz sveta.
U Herbarijumu se nalaze i neobrađena herbarska zbirka Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, kao i zbirke Katedre za ekologiju i geografiju biljaka, Katedre za sistematiku i taksonomiju biljaka i Katedre za sistematiku algi, gljiva i lišajeva.
Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" je kao herbar, pod međunarodnim kodom BEOU, uključen u listu zvaničnih svetskih herbarijuma.

ČUVARI PRIRODE

Primerak iz herbarijuma Josifa Pančića

Biblioteka sa vrednim knjigama

Formiranje Biblioteke Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ započeto je 1853. na Liceju beogradskom. Bibliotečki fond sadrži više od 7.000 knjiga, skoro 300 naučnih i stručnih časopisa i preko 6.000 separata iz oblasti botanike. U fondu periodike su vodeći svetski botanički časopisi, nabavljani u kontinuitetu tokom mnogih godina, kao što su referentni nemački časopis „Flora“ iz Regenzburga, koji se nalazi u fondu Biblioteke od prvog broja iz 1818.
Među knjigama koje se čuvaju u Biblioteci su i ekskluzivna, raritetna i antikna izdanja muzejske vrednosti, a najstarije knjige potiču iz 16. i 17. veka. Čuveno enciklopedijsko delo antičkog sveta: „Istorija sveta“ Plinija Mlađeg (Plinii Secundi Naturalis historiae) iz prvog veka, u Biblioteci se nalazi u starofrancuskom prevodu „L`Histoire du Monde de Pline Second“, objavljenom 1562. u Lionu. Luksuzno je opremljen, u kožnom povezu, sa zlatotiskanim naslovom i ornamentima.
U bibliotečkom fondu je i „Istorija retkih biljaka“ (Clusii Rariorum Plantarum Historia), čuvenog holandskog humaniste i lekara, jednog od vodećih botaničara 16. stoleća, Carolusa Clusiusa, objavljena u Antverpenu 1601.
Ipak, najvrednija je „Flora Graeca Sibthorpiana“, veličanstvena edicija u deset tomova o samoniklim biljkama Grčke, Male Azije i Levanta, životno delo Džona Sibtorpa. To je luksuzno i raritetno izdanje sa skoro hiljadu ilustracija biljaka u prirodnoj veličini, koje su u osnovi litografije ručno bojene tehnikom akvarela, a na osnovu originalnih crteža čuvenog botaničkog slikara Ferdinanda Bauera.

 

 

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA