MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 102 | ATLANTIDA, potopljena ili izmišljena?
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 102
Planeta Br 102
Godina XVIII
Oktobar-Novembar-Decembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TESLA

 

Dubravka Marić

Školovanje u Gracu

Od uma do cloud-a

 


Galerija nauke i tehnike SANU je, povodom obeležavanja 165 godina od rođenja Nikole Tesle, između 6. i 24. jula bila domaćin izložbe „Nikola Tesla i Visoka tehnička škola u Gracu“, koju je organizovao Austrijski kulturni forum. U Galeriji je 9. jula, održan i Okrugli sto pod nazivom „Od talentovanog dečaka sa Balkana do genija planetarnih razmera“.

TESLA

Iako je u centru pažnje bio period između 1875. i 1878. kada je Tesla studirao na Visokoj tehničkoj školi u Gracu (tada poznatoj kao kao k.k. Technische Hochschule - Carska i kraljevska Visoka tehnička škola), izložba „Nikola Tesla i Visoka tehnička škola u Gracu“ obuhvatila je i prekretnice u njegovom životu, najvažnija dostignuća, doprinose nauci i industriji, razvoj njegove obrazovne institucije u Gracu (danas Univerzalnog muzeja Joaneum) i uticaju njegovog nasleđa na Tehnički univerzitet u Gracu.
Premda Nikola Tesla nije okončao studije u Gracu, ova visokoškolska ustanova mu je 1937. kao svom bivšem i izuzetnom studentu, dodelila titulu i zvanje počasnog doktora tehničkih nauka. Visokonaponska laboratorija Elektrotehničkog instituta Tehničkog univerziteta u Gracu, koja nosi ime Nikole Tesle, danas ostvaruje međunarodno priznate doprinose u oblasti istraživanja visokog napona, a njeni istraživači se rukovode sloganom „znanje-tehnika-strast“, sledeći način na koji je živeo i radio veliki izumitelj. Na izložbi je predstavljena i knjiga koju je objavila izdavačka kuća Tehničkog univerziteta u Gracu pod naslovom „Nikola Tesla and the Graz Tech“.

TESLA

 

TESLA

 


Na otvaranju ove izložbe, koju su priredili Austrijski kulturni forum, Tehnički univerzitet u Gracu, Univerzalni muzej Joaneum i Galerija nauke i tehnika Srpske akademije nauka i umetnosti, govorili su Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Beogradu, i dr Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma (koji je bio glavni pokretač čitavog projekta), kao i akademik Zoran Petrović, upravnik Galerije nauke i tehnike SANU, a pročitano je i pismo prof. dr Haralda Kainca, rektora Tehničkog univerziteta u Gracu.      
Akademik Zoran Petrović je istakao da, bez stručnog obrazovanja koje je Tesla počeo da stiče školovanjem u Gracu, on ne bi postao to što jeste: da je Grac njegovo „izvorište“ i  najavio Okrugli sto. “Možda deluje preterano da stalno imamo nešto posvećeno Nikoli Tesli, ali je on toliko značajan i toliko inspirativan da je savršeno opravdano vraćati mu se i posvetiti mu vreme, naročito svake godine na njegov rođendan“, rekao je on tom prilikom.

Prenos bez kontakta

Na Okruglom stolu pod nazivom „Od talentovanog dečaka sa Balkana do genija planetarnih razmera“, održanom 9. jula, učestvovali su prof. dr Slobodan Vukosavić, dopisni član SANU, mr Zorica Civrić Flores, savetnik u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, i prof. dr Dejan Popović, akademik SANU koji se i prvi obratio brojnoj publici.
„Imamo priliku da još jednom obeležimo postojanje jednog genija. Na jučerašnjem skupu održanom na Mašinskom fakultetu u Beogradu sam čuo, bar meni zanimljivu rečenicu, da je Nikola Tesla čovek koji je spojio tri veka - 19, 20. i 21. kao i dva milenijuma. Nije on jedini genije iz ove zemlje, ali je svakako genije koji je ostavio rezultate koji su najzapaženiji u svetu. Tesla je pokazao da je moguće posmatrati spoljašnjost objekata i saznati kakva im je unutrašnjost, razgovarati sa nekim i videti ga kada ne postoji direktan fizički kontakt, upravljati uređajima i sistemima sa kojima ne postoji materijalna veza. Ono što je za Teslu značajno jeste da su njegovi patenti bili kompletni, da su na dobar način štitili ono što je radio i omogućavali da se naprave inovacije“, rekao je akademik Dejan Popović, govoreći na temu „Komunikacija bez žica: od Tesle do Cloud-a“.
On je istakao Teslinu izvanrednu sposobnost da eksperimentiše u svojoj glavi i da se usudi da uradi eksperimente koje niko drugi ne bi probao. „Tesla je svoju genijalnost pokazao tako što je otkrio kako da koristimo energiju na velikim rastojanjima. On je ne razmišljajući, samo demonstrirajući svoj brod na daljinsko upravljanje, već 1898. pokazao nekoliko stvari koje su se pokazale važnim u računarstvu. Tu su pametni telefoni bez kojih ne možemo, pa primene u sistemu za osmatranje, recimo u meteorologiji ili sistemima za praćenje i kontrolu saobraćaja. Ovo je vreme industrije 4.0, kada teorije informacija i informacije postaju dominantne, a do tog nivoa ne bismo stigli da ne možemo da beskontaktno prenosimo informacije ogromnom brzinom“, objasnio je prof. dr Dejan Popović, akademik SANU.

Dok je živeo u Evropi

Mr Zorica Civrić Flores je, u okviru svog predavanja „Nikola Tesla - od Smiljana do Njujorka“, dočarala period njegovog života i rada pre seobe u SAD 1884. kada je Tesla imao 28 godina. „Nikola Tesla se često selio zbog školovanja i posla. Tek poslednjih godina je poraslo interesovanje za taj njegov evropski period života i rada. Može se reći da je detinjstvo u Smiljanu bilo iskra za njegovo životno opredeljenje, a da je realka u Gospiću prestavljala podstrek za njegov izumiteljski život. Školovao se u Smiljanu, Gospiću, Karlovcu, Gracu i Pragu, a radio je u Mariboru, Budimpešti, Parizu i Strazburu, i dobio priliku da radi za Edisonovo električno društvo u Evropi“, rekla je mr Zorica Civrić Flores,  savetnik u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Ona je ispričala i zanimljivu i iscrpnu priču o detaljima iz Teslinog života u Evropi, često se pozivajući na pisanje samog Nikole Tesle u njegovoj autobigrafiji. „Osim sreće i sticaja okolnosti koje su bile na njegovoj strani, pomogle su mu i porodica u kojoj je odrastao, vrednosti koje je tu dobio, školski sistem koji je omogućavao učenje u školskim laboratorijama, plus pozitivna selekcija kad god mu je to trebalo, ali i kontakti sa Edisonovim poverljivim saradnicima‘‘, sažela je mr Zorica Civrić Flores.
Važan deo njene priče se odnosio upravo na Tesline studije na Visokoj tehničkoj školi u Gracu, gde se zahvaljujući profesoru Jakobu Pešlu susreo sa Gramovom mašinom, koja ga je podstakla da konstruiše novi motor. O tome i odličnom školskom sistemu kroz koji je prošao Nikola Tesla, govorio je i prof. dr Slobodan Vukosavić, dopisni član SANU u svom predavanju „Teslino obrtno magnetno polje - Teslin asinhroni motor“. On se takođe osvrnuo na porodične i životne okolnosti koje su oblikovale Nikolu Teslu.

TESLA

U konačnom smislu - nemoguće

„Ključni Teslin doprinos su teorija obrtnog magnetnog polja i asinhroni motor. U Budimpešti je počeo da razmišlja o mašini koja će bez kontakta prenositi energiju sa statora na rotor. U Strazburu je imao vremena da napravi prototip dvofaznog asinhronog motora i,  pošto u Evropi nije dobio finasijsku podršku za njegov razvoj, otišao je u Sjedinjene Američke Države, koje su bile pokretačka snaga industruje. Asinhroni motori su omogućili da razvoj nauke i tehnologije u 20. veku bude zaista brz. Da se taj motor nije pojavio 1888. kada ga je Nikola Tesla patentirao, tehnološki razvoj bi kasnio bar nekoliko decenija‘‘, ukazao je prof. dr Slobodan Vukosavić. On je osvetlio i doprinose drugih istraživača u ovoj oblasti, koji su prethodili Nikoli Tesli ili bili njegovi savremenici, ali im je promaklo ono što njemu nije.
„Govoriti o Tesli u nekom konačnom smislu je nemoguće. On je tako velik da o njemu govorimo svakog jula, a da ne možemo da damo završnu i konačnu reč. Tesla budi nadu u bezgranične mogućnosti koje može da dosegne svaki čovek ako savlada unutrašnja ograničenja, ako počne da posmatra svet oko sebe i ako svoje ja proširi na celo čovečanstvo. Tesla je prvo promenio sebe, da bi zaista promenio svet. Možda će svet postepeno preći na jednosmernu struju zbog sve većeg korišćenja novih izvora energije, ali na mestima gde se mehanička energija pretvara u električnu, uvek ćete imati asinhroni motor‘‘, istakao je prof. dr Slobodan Vukosavić, dopisni član SANU.
I kao što je to novinarima rekao Zoran Petrović, upravnik Galerije nauke i tehnike SANU, na otvaranju izložbe, nema potrebe da Tesli nešto dodajemo, da mu pripisujemo nešto što niti je uradio - niti je uopšte mogao da uradi. Nikola Tesla je dovoljno velik i veći od svih nas, a jedino što je potrebno jeste da se, na događajima poput ovih, pokaže odakle on potiče.

 

Dubravka Marić

 

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA