MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 102 | ATLANTIDA, potopljena ili izmišljena?
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 102
Planeta Br 102
Godina XVIII
Oktobar-Novembar-Decembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

GEONASLEĐE

 

Dr Gordana Jovanović

Koristi iz daleke prošlosti

Trezori naše planete

 


Geološki materijali su počeli da se koriste još od kada su prvi ljudi napravili alate i oružje od kamena. Danas moderno društvo ne bi moglo da opstane bez geoloških resursa. Dovoljno je samo navesti primer njihovog korišćenja pri izradi pametnih telefona. Ovo je samo jedan primer kako društvo ima koristi od geološke raznovrsnosti planete, pri čemu je i te kako naučilo da ceni materijalni svet. Korist od mineralnih sirovina, topografske raznovrsnosti, lepote pejzaža, fizičkih procesa i načina na koji geološka nalazišta otkrivaju istoriju planete i evoluciju života na njoj pokazuje da smo usko povezani sa prirodom - živim i neživim svetom.

GEONASLEĐE

Slojevite stene iz okoline Pirota

Saznanja o procesima globalnog zagrevanja i porastu nivoa mora usled topljenja lednika, nekontrolisani razvoj štetnih industrija, nagle klimatske promene nastale usled emisije štetnih gasova doveli su do sve češćeg otvaranja pitanja o opstanku planete Zemlje i njenih stanovnika. Prepoznala se potreba o očuvanju prirodnih vrednosti ne samo biološkog nego i neorganskog porekla, mada je od strane stučnjaka konstatovano da je biokonzervacija izraženija i da dobija znatno veću finansijsku podršku od geokonzervacije. Terenska iskustva pokazuju da  su pojedini  geološki lokaliteti izgubili  kvalitet  zbog nedostatka geokonzervacije. Geokonzervacija je radnja koja se preduzima da bi se očuvale odlike geoloških i geomorfoloških predmeta, što zahteva jedinstvo žive i nežive prirode - jer zaštita prirode ne obuhvata samo biodiverzitet. Zaštita prirode može se promovisati samo ako geokonzervacija igra istu ulogu kao i biokonzervacija i ako se svi prirodni procesi razmatraju zajedno. Upravljanje geokonzervacijom podrazumeva procenu rizika tj.procenu ranjivosti lokacije i otpornost na niz ljudskih aktivnosti i prirodne promene, kao i geološke rizike po ljude kao što je, na primer, vulkanska aktivnost.
Zemlja ima jedinstvena mesta koja predstavljaju izvanredne uzorke geološke evolucije. Raspon geoloških odlika koji su proizvodi istorije Zemlje i koje trenutno možemo da peocenjujemo različitim oblicima (stene, minerali, fosili, tlo) vrednosti su koje obuhvataju veoma raznolik sistem pejzaža, poznat kao geodiverzitet. Kako su vidljivi golim okom i često vrlo atraktivnih oblika, pobuđuju naučni, obrazovni i turistički interes, promovišući tako društveno-ekonomski razvoj i sociokulturnu održivost. Geodiverzitet je tema koja se pojavila 1993. godine, ubrzo nakon Konvencije o biodiverzitetu, što je izazvalo interesovanje geologa. Nakon par godina, predložen je izraz „geodiverzitet“ koji  se sve više koristi širom sveta; čak je i priznat od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Evolucija geobiološkog profila

Sva geološka nalazišta visoke naučne, kulturne i obrazovne vrednosti smatraju se geonasleđem. Geonasleđe je poznato i pod nazivom geobaština i sadrži elemente geodiverziteta koji se mogu promovisati, popularizovati i štititi kroz muzeje, geoparkove i geoturizam. Geodiverzitet treba uzeti u obzir pri analizi i proučavanju teritorije geonasleđa kako bi se istakla ne samo evolucija nekog mesta već i razvoj postojećih bioloških procesa radi njihovog očuvanja. Osim toga, omogućava naučnicima da prate evoluciju geobiološkog profila kroz sistematizovano upravljanje i planiranje.
Kako je već napomenuto, tek poslednjih decenija se poklanja ozbiljnija pažnja potrebi očuvanja neživog sveta - geološkog nasleđa. Veliki broj posetilaca lokaliteta svetske prirodne baštine, geoparkova ili lokaliteta od nacionalnog ili lokalnog značaja koji su predviđeni za geokonzervaciju predstavljaju značajan podsticaj ekonomijama mesta gde se nalaze. Prvi međunarodni skup o geo-očuvanju održan je u Holandiji 1988. godine, u prisustvu sedam evropskih zemalja. Osnovana je Evropska radna grupa za očuvanje nauke o Zemlji, koja je do 1993. godine prerasla u ProGEO. Od tada je započet ozbiljan posao na problemima geonasleđa, doneti su posebni zakoni o geološkom nasleđu i geodiverzitetu, stvoreni su: UNESCO-ov program za globalne geoparkove, Međunarodna komisija za geonasleđe itd.

Geonasleđe i geoturizam

Kao relativno novi oblik turizma za koji se interesovanje širi velikom brzinom uveden je geoturizam. U tesnoj je vezi sa geonasleđem a, u zavisnosti od pristupa, nastale su različite definicije geoturizma. Jedni ga povezuju sa iskustvom na putovanjima, učenjem i uživanjem, pri čemu se istovremeno promoviše očuvanje geološkog nasleđa Zemlje, dok druge definišu geoturizam kao promociju geolokacija radi njihove geointerpretacije, u cilju njihove zaštite i očuvanja radi vrednovanja, uživanja, obrazovanja i istraživanja. Jedna od globalno prihvaćenih definicija podrazumeva geoturizam kao oblik turizma koji se fokusira na geologiju i pejzaže, promoviše turizam geolokacije, očuvanje geodiverziteta i razumevanje nauka o zemlji kroz učenje. To se postiže samostalnim posetama geološkim lokacijama, korišćenjem geostaza i vidikovaca, geomapa, obilascima sa vodičem idr. Geoturizam pomaže lokalnim zajednicama da otkriju svoju prepoznatljivu turističku imovinu, istovremeno pružajući ekonomske podsticaje za zaštitu tih dobara. Od velike važnosti je postalo podržavanje globalnog pokreta o geoturizmu uopšte, a posebno kada su u pitanju geoparkovi. Razumevanjem abiotičkog (neživog) okruženja, razvija se i svest o biotičkom (živom) okruženju biljaka i životinja, kao i kulturnom okruženju ljudi, prošlosti i sadašnjosti.
Geoparkovi se razlikuju od drugih oblika zaštićenih područja, kao što su nacionalni parkovi ili rezervati prirode itd. To su teritorije sa precizno utvrđenim granicama u okviru koje se štite, prezentuju i promovišu ne samo međunarodno značajni objekti geonasleđa već i sve druge prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti kao što su: fascinantni pejzaži, raznovrsni ekosistemi, značajan biodiverzitet, nematerijalno kulturno nasleđe i dr. Može se slobodno reći da su geoparkovi jedinstvene priče o rađanju naše planete, tragovima geoloških događaja sačuvanim u stenama i razvoju kultura širom sveta sa kojima posetioci imaju prilike da se upoznaju na zanimljiv način. Aktivnosti u geoparkovima su usmerene na upoznavanje šire javnosti o raznovrsnim prirodnim i kulturnim vrednostima datog područja kroz razvoj (geo)turizma, sa ciljem da se poboljša socio-ekonomski status lokalnih zajednica, podstakne njihov ekonomski razvoj i unapredi zaštita materijalne i nematerijalne baštine. Bez dobrobiti lokalnog stanovništva, pojam geoparka je nezamisliv.
Privredni razvoj zasnovan na geoturizmu može svakako doprineti kvalitetu života. Veza između turizma i nacionalnih parkova rezultira uticajima na promene u ekosistemima koji su posledica čovekovog delovanja. Turizam је, sve do pojave pandemije koronavirusa, bio јеdan od najbrže rastućih sektora u svetskoj ekonomiji, a geoturizam kao grana turizma zasnovanog na prirodnim vrednostima takođe je postajao sve važniji. U ovoj oblasti se u budućnosti  i dalje prepoznaju značajni naučni, turistički i ekonomski potencijali, kao i rešavanje pitanja koja se odnose na izvore geoloških opasnosti i mogućnosti smanjenja njihovog uticaja, način na koji sve ovo može doprineti razumevanju lokalne vlasti i podići svest u zajednici radi uključivanja lokalnog stanovništva u donošenju odluka o zaštiti. Veza između turizma i lokalnih zajednica utiče na dobit zajednice na lokalu, dok veza između nacionalnih parkova i lokalnih zajednica vodi ka partnerskom odnosu u zaštiti i utiče na politiku donošenja odluka, što može biti dodatan izazov za menadžment nacionalnih parkova. Veza između turizma, parkova i lokalnih zajednica vodi ka raznovrsnim formama razvoja i ostvarivanju njihovih interesa.

GEONASLEĐE

Profil sa amonitima (Francuska)

Osnov geo zanimanja

Među najvažnije međunarodne inicijative u oblasti geodiverziteta i očuvanja geonasleđa bilo je osnivanje geoparkova, Evropske mreže geoparkova i UNESOV-e globalne mreže geoparkova. Evropska mreža geoparkova, trenutno, obuhvata 71 region u 23 zemlje, dok Globalna mreža geoparkova, obuhvata 140 područja širom sveta, uključujući i evropske geoparkove. Prirodne i kulturne vrednosti su pritom „podloga”, ali same po sebi nisu dovoljne. U celom svetu vlada veliko interesovanje za posećivanje područja posebnih vrednosti, a geoparkovi su u samom vrhu, sa ogromnim mogućnostima za razvoj „geoturizma”.
U lokalnoj naučnoj zajednici se može podići svest o potrebi jačanja geokonzervacije i negovanja održivog geoturizma uspostavljanjem novih geoparkova. Dosadašnja proučavanja i publikovani radovi pokazuju da nanašoj planeti ima veliki broj lokaliteta sa dovoljno odlika koje se mogu iskoristiti za razvoj geoturizma. Pokre tgeonasleđa je posebno jak u Evropi, gdej e lokalna organizacija ProGEO, Evropsko udruženje za očuvanje geološkog nasleđa bila lider u očuvanju geologije. Globalna mreža geoparkova je mreža parkova sa zanimljivim ili važnim geološkim karakteristikama. Ona pruža smernice za razvoj nacionalnih geoparkova i ocrtava posebne kriterijume koje park mora zadovoljiti da bi bio uključen u globalnu mrežu. UNESCO takođe podržava stvaranje regionalnih mreža koje olakšavaju i promovišu uspostavljanje novih geoparkova i poboljšavaju upravljanjenjima. Organizacija je 2001. godine uspostavila partnerstvo sa Evropskom mrežom geoparkova, koja koordinira članstvo u Globalnoj mreži geoparkova Evrope. Azijsko-pacifička mreža geoparkova osnovana je 2007. godine, a Afrička mreža geoparkova osnovana je 2009. godine. U SAD nema globalnih geoparkova. Iako su brojne lokalno organizovane grupe, uključujući dve u Koloradu i jednu u Mičigenu izrazile interes da postanu nacionalni geoparkovi, SAD još uvek nemaju formalni proces za procenu potencijalnih kandidata. Ipak, Američki nacionalni komitet za geološke nauke bio je domaćin nizu aktivnosti na proslavi američkog geonasleđa od jeseni 2020. do početka 2021.

Geopark star 300 miliona godina

Na prostorima Evrope postoji više geoparkova koji oslikavaju istoriju planete ili njena pojedina razdoblja, kao što su prostori sa ostacima dinosuarusa i drugim različitim geološkim sadržajima (nalazišta fosila, retke stene, tektonske strukture, ostacima vulkana kao dobro poznatim ključnim svedocima zemljine moći itd.). UNESCO-ov geopark Haute-Provence, u Francuskoj, često se naziva "rajem geologa" jer pokazuje kako su lokalno stanovništvo i izabrani zvaničnici lokalne vlasti ulagali u zaštitu prirodnog nasleđa. Zaista, sa tragovima starim više od 300 miliona godina istorije Zemlje, ovaj geopark čuva mnoga fosilna nalazišta, kao što su profili sa gusto koncentrisanim ljušturama amonita, među kojima najveći primerci imaju prečnik 70 cm, zatim ihtiosaurusima, predivnim pejzažima sa jedinstvenim biodiverzitetom. Istorija stanovništva i njihova tradicija (provansalski jezik, običaji pa čak i lokalni proizvodi deo su nasleđa Geoparka). Odnos lokalne vlasti i građanstva prema ovom prirodnom bogatstvu uveliko se promenio; Geopark je postao sredstvo za promociju ove teritorije sa mogućim ekonomskim koristima. Priznavanje geološkog nasleđa od strane zvaničnika rezultiralo je dodeljivanjem stare zgrade koja je adaptirana  u centar za geologiju (od tada, muzej Promenada). Pored toga, ovaj geopark su izabrali i neki umetnici za stvaranje originalnih dela koja su u vezi sa prirodom.

Geopark Hateg, u Transilvaniji (Rumunija), poznat je po patuljastim dinosaurusima iz doba kasne krede (pre oko 72-66 miliona godina), gde su uslovi za život  očigledno bili nepovoljni. Tokom tog perioda, ovo područje je bilo predstavljeno brojnim ostrvima. Ostrvo Hažeg jedno je od većih ostrva. U tim ležištima pronađena su jaja dinosaurusa, fosili letećih gmizavaca, ptica, sisara, guštera, zmija, žaba, krokodila i kornjača, koji daju širu sliku o nekadašnjem svetu dinosaurusa. Ovi pronalasci su doveli do toga da je UNESCO 2005. godine priznao ovu oblast u Transilvaniji kao „Geografski park dinosaurusa u zemlji Hateg“. Nakon toga Hateg je postao vodeći centar za geoedukaciju i geoturizam u Rumuniji, odlično ilustrujući fenomen „ostrvskih patuljaka nastao kao dugotrajna egzistencija životinja na ostrvu “. Praktično, veličina životinja koje žive na ostrvima je ograničena pa tokom mnogih generacija životinje postaju sve manje i manje jer su im resursi ograničeni. U Geoparku se još mogu videti vulkanske stene, lave i krateri koji obeležavaju erupcije koje su se dogodile u doba dinosaurusa.

Novo područje: Srbija

Područje Đerdapa je, odlukom Izvršnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO, od 10. jula 2020. godine proglašeno prvim geoparkom u Srbiji. Geopark nudi posetiocima brojne geološke pojave (kameni mostovi - prerasti u kanjonu Vratne i prerasti Šuplja stena, kanjon Boljetinske reke, vodopad Blederija, Rajkova pećina, bigrene akumulacije kod Manastira Tumane...), zatim brojne kulturne atrakcije. Spisku treba dodati Manastir Tumane, Lepenski Vir, Trajanovu tablu, Dianu Karataš, Tvrđavu Fetislam, ostatke Trajanovog mosta i Pontes, paleontološke lokalitete kao što su profili jurskih sedimenata Boljetinskog brda, Boljetinske reke, Grebena, ušče potoka Ribnice u Dunav, badenskih sedimenata kod Donjeg Milanovca i dr. Nažalost, profil na ušću potoka Ribnice u Dunav je primer geonasleđa koji se danas više ne može videti jer je ljudskom aktivnošću zatrpan blokovima stena, verovatno radi podupiranja mosta na Ribnici. Najupečatljiviji prirodni fenomen je Đerdapska klisura, najduža klisura u Evropi. Specifičan istorijski razvoj, veoma povoljna klima Đerdapa, složena mreža klisura, kanjona i dubokih provalija, izdvajaju ovo područje kao jedinstveni evropski rezervat flore i faune.

Paleontologija je nezaobilazni deo geonasleđa

Tokom svog radnog veka, geolozi se sreću sa velikim brojem fosila, stena i minerala; pri tom svaki put pokušavaju da saznaju njihova imena, kako su nastali i zašto se baš na tom mestu nalaze. Da bi dobili najprecizniji odgovor, odnesu poneki primerak ovog prirodnog nasleđa u laboratorije ili zbirke muzeja. Prirodno nasleđe se mora očuvati u prirodi (nasleđe „in situ“), a primerci koji su iz njega izdvojeni i odneti za dalja proučavanja takođe zaslužuju da budu očuvani (nasleđe „ex situ“). Oni čine prirodnu baštinu koju moramo sačuvati za buduće generacije, a informacije dobijene proučavanjem mogu se koristiti za razvijanje novih tumačenja i analizi našeg odnosa prema životnom okruženju. Razlozi za očuvanje geonasleđa mogu se stoga razlikovati u zavisnosti od toga gde je prikazana priča o Zemlji, da li u muzeju ili  u prirodi.
Fosili su ključni dokazi za proučavanje istorije života na Zemlji o kojima postoji mnoštvo publikovanih informacija. Kao jedna duga bajka o bivšim stanovnicima Zemlje, tumače nam događaje iz geološke prošlosti i istorije odnosa između predaka i potomaka. Događaji u Srbiji su samo mali delić te bajke koja svakim danom postaje sve zanimljivija i jasnija. Tako je, na primer, na osnovu zbirki i terenskih radova, nedavno utvrđeno da su sedimenti Rakovičkog potoka kod Beograda (jedno od najbogatijih nalazišta fosila srednjeg miocena Srbije) nastali još tokom ranog badena.

GEONASLEĐE

Profil i fosili Rakovičkog potoka

Osnovu za naše razumevanje svih događaja iz geološke prošlosti, pitanja evolucije i globalnih promena kao i sagledavanje današnjeg sveta čine prirodnjačke zbirke koje je neophodno uzeti u obzir kao pokretno geonasleđe (delovi nauke o Zemlji izloženi prirodnoj degradaciji ili ljudskom delovanju koje se može ili mora zaštititi „ex situ“). Zbirke često predstavljaju jedinu priliku za očuvanje ovih neprocenjivih neživih spomenika prirode i predstavljaju neobnovljive izvore koji dokumentuju promene kao što su nestajanje staništa, izumiranje vrsta, nestajanje geoloških i paleontoloških nalazišta. Oni dokumentuju prisustvo određenih vrsta na određenom mestu i vremenu, a njihova vrednost se povećava istraživanjem; one podstiču i unapređuju nova istraživanja u sadašnjosti i budućnosti. Ove zbirke su retko predmet referenci u časopisima koji se bave isključivo geonasleđem, što je u suprotnosti sa podacima da su veoma bogate zbirke deponovane u raznim ustanovama u kojima je sačuvan važan deo onoga što se generalno smatra „ex situ“ delom geonasleđa. To su prvenstveno prirodnjački muzeji, ali i muzeji nauke, multidisciplinarni muzeji, pa čak i privatne zbirke otvorene za javnost.

Ostale poruke iz ovdašnje geološke prošlosti

Jedini zapis o istoriji naše zemlje leži u stenama koje se nalaze oko nas i samo iz njih je moguće shvatiti događaje koji su se u prošlosti odigravali na našim prostorima. Neki od njih upućuju na procese od značaja za formiranje cele planete i razvoja života na njoj. Dosadašnja saznanja pokazuju da Srbija ima veliki broj lokaliteta sa dovoljno odlika da se iskoriste za razvoj geoturizma i sačuvaju za budućnost. Veliki broj ih je veoma osetljiv i podložan promenama pa postoji mogućnost da se zauvek izgube. Ono što je izgubljeno ne može se povratiti, zbog čega stručnjaci apeluju na preduzimanju svih mera za zaštitu onog što je ostalo od našeg zajedničkog nasleđa. Od izuzetne važnosti je upoznavanje javnosti sa bogatstvom geološke baštine naše zemlje. Ponekad nije potrebno ni otputovati daleko da bismo se uverili o postojanju različitih tipova stena ili stena sa fosilima različite starosti; oni su deo geobaštine koja se može videti na skoro svim prostorima Srbije. U okolini Pirota, klisure i kanjoni reke Temštice veoma podsećaju na one iz Kolorada. U centru Beograda: profil na Kalemegdanu, Tašmajdanu, Mašinom majdanu (poznatijem kao Letnja pozornica) su već nekoliko decenija pod zaštitom države. U novije vreme je napravljen inventar objekata geonasleđa Srbije koji obuhvata sve značajnije predstavnike geodiverziteta. Trenutni popis obuhvata oko 650 geoloških, hidrogeoloških, paleontoloških, geomorfoloških, speleoloških i neotektonskih pojava.Osamdeset lokaliteta geonasleđa je zaštićeno.

GEONASLEĐE

Primer ex situ zaštite ( zbirka fosila)

Kako odabrati?

Iako sva nalazišta fosila ili druge geološke pojave čine deo istorije života na Zemlji, samo manji broj odigrao je značajnu ulogu u rekonstrukciji ove istorije. Zbog toga se sve geološke pojave kao ni sva nalazišta fosila ne mogu smatrati geološkim nasleđem neophodnim za konzervaciju, kao što se sve slike ne mogu prepoznati kao kulturno nasleđe. Među značajnim nalazištima postoje ona koji se ističu raznolikošću vrsta i odličnom očuvanošću. Shodno tome, stručnjaci moraju da odluče koji lokaliteti imaju dovoljan značaj da se smatraju geonasleđem i kako njima upravljati. Tri grupe kriterijuma mogu pomoći u rešavanju ovog zadatka: naučni, socio-kulturni i socioekonomski kriterijumi.
Naučni kriterijumi obuhvataju: prirodu fosila (fosili od izuzetnog značaja), geološku starost stena, tipski lokaliteti (tj. oni iz kojih su vrste prvi put prepoznate), stepen očuvanosti, raznovrsnost fosila (na primer, zajednice biljnih i životinjskih ostataka), tafonomske informacije (tj. procesi koji su doveli do fosilizacije), bio/hronostratigrafske odlike (lokaliteti koji dokumentuju važne geološke formacije na međunarodnom nivou), širi geološki interes i nivo znanja i interpretacija (tj. mesta koji su pružila nova znanja o određenoj temi). Socio-kulturni kriterijumi obuhvataju: geografski položaj, osetljivost na oštećenja, istorijsku vrednost, obrazovni interes (kriterijum od posebnog značaja za ovo poglavlje jer informiše o potencijalu mesta za upotrebu u obrazovanju), turističko interesovanje (slično prethodnom) i dodatnu vrednost (tj. lokacije na mestima koja su već zaštićena iz drugih razloga). Socioekonomski kriterijumi analiziraju lokacije u urbanim oblastima koje su potencijalno dostupne za razvoj, lokacije povezane sa eksploatacijom minerala ili stena, mesta povezana sa radovima. Istovremeno se analizira i ekonomska vrednost koja je takođe deo njih; minerali, stene, pa čak i fosili imaju ekonomsku (ili finansijsku) vrednost koja varira u zavisnosti od prirode materijala i izbora kriterijuma za ocenjivanje. Procena estetske vrednost ne treba biti zanemarena.

 

Dr Gordana Jovanović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA