MUZEJI
Dubravka Marić
Stara kuća za novo doba
Pedagoški muzej - o izvorima obrazovanja
Pedagoški muzej iz Beograda je, prošlog novembra, obeležio 125 godina postojanja, otvaranjem čak četiri izložbe: „Ðačka moda kroz epohe“, „Milan Kašanin - u senci slave“, „Znamenite žene u srpskoj književnosti“ i „Zašto volim Srbiju.“ Na ovaj način Muzej je predstavio raznovrsnu i bogatu građu sa kojom raspolaže i obratio se „mladosti svih uzrasta.“
Istorija Pedagoškog muzeja verno odražava i istoriju Srbije, njene kulture i društva. Ovaj muzej, koji je svoje postojanje započeo kao Školski muzej, a krajem šezdesetih godina XX veka dobio sadašnji naziv, doživeo je da u oba svetska rata bude potpuno porušen. Osnovalo ga je Društvo učitelja Srbije sa ciljem da „pribira i čuva nastavna sredstva i sve drugo što se tiče osnovne škole, što ima pedagoške i istorijske vrednosti za školu i učitelja.“
Od svog osnivanja 1896. godine, nalazio se na istoj lokaciji kao i Osnovna škola „Sveti Sava“ na Vračaru, a 1969. se preselio preselio u Uzun Mirkovu 14, u neposrednoj blizini Kalemegdana.
„Ovde su se tokom decenija nalazili Realka, neko vreme i Prva muška gimnazija, Vojno-geografski institut, Osnovna škola ‚Đorđe Jovanović‘ i škola za kvalifikovane radnike „Rade Končar‘. U Srpsko-turskom ratu i tokom Prvog svetskog rata, zgrada je bila bolnica. Zgradu u kojoj se nalaze naša Biblioteka, glavni izložbeni prostor i Galerija, sagradio je Cvetko Rajović (‚upravitelj varoši beogradske‘), između 1836. i 1840. To je najstarija zgrada u Beogradu u klasicističkom stilu i predstavlja zaštićeni spomenik kulture. Mala zgrada u kojoj su naša tri depoa koja gledaju na ulicu Cara Uroša, mali izložbeni prostor i kabineti, gde se održava nastava iz različitih predmeta, izgrađena je 1895. Ovde je ‚epicentar‘ turizma. Tu ispred naše zgrade, u sezoni, autobusi dovezu i odvezu na hiljade stranih turista koji, kada vide išarane stope, žele da otkriju kuda one vode. Onda ugledaju naše dvorište i kapiju sa dvojezičnim natpisom, gde stoje dve lutke pored kojih se i fotografišu. Mi ove ali i sve druge posetioce, primamo i ponedeljkom, iako smo kao i svi muzeji, za njih tada zvanično zatvoreni“, kaže prof. dr Slobodan Vuksanović, direktor Pedagoškog muzeja.
Kako deca kažu...
Iako odiše istorijom, Pedagoški muzej neguje savremeni koncept - muzej na otvorenom. U dvorištu se, u toplijem delu godine, organizuju bioskopske projekcije, a izgrađena je i pozornica, gde je za tri godine održano više od 210 veoma posećenih koncerata polaznika nižih i srednjih muzičkih škola. U dvorištu se nalaze i etno-kućica sa predmetima iz različitih perioda srpske istorije, kao i dve vitirine sa mešovitim eksponatima, kućice za ptice i ‚hoteli‘ za insekte.
“Naši glavni ‚dizajneri‘ su deca uzrasta od pet do sedam godina. Njima je to zanimljivo, a mi samo pratimo ono što njih zanima. Trudimo se da princip tri elementa književnosti za decu - neobičnost, humor i oponašanje odraslih, primenimo i u muzeju. Za razliku od drugih muzeja, ovde je dozvoljeno skoro sve što u njima, iz opravdanih razloga, nije dozvoljeno. Deca vole i žele da se igraju. Tehnički aparati su senzacija za decu jer ona o tome nemaju apsolutno nikakvu predstavu. Za radio ‚Kosmaj‘ koji se nekada nalazio u svakoj kući, misle da je mikrotalasna peć, što je i razumljivo. Oduševljeni su starim telefonskim aparatima i fotoaparatima. Posebno su im zanimljive pisaće mašine koje ih podsećaju na tastaturu računara - a na njima mogu da kucaju. Na ovaj način Pedagoški muzej, osim što prikazuje istoriju srpskog školstva, što je period od skoro deset vekova, postaje i obrazovna institucija. On je dodatak školovanju jednog našeg đaka. Otuda je stari naziv Školski muzej, verovatno, ispravniji. Možda je bolji je i zbog stranaca, koji u početku misle da je reč o nekom institutu“, objašnjava prof. dr Slobodan Vuksanović.
Escape room
Dokaz te povezanosti sa decom predstavlja još jedna moderna tekovina, zbog koje je i sam Pedagoški muzej „mlađi“ i savremeniji. To je koncept „beg iz sobe“ ili „escape room.“ Ovde je to igra, čija je tema razvoj pisma od klinastog do ćiriličnog. Tim dece mora da prođe kroz četiri sobe i četiri istorijska perioda, od praistorije do digitalnog doba. Zaključana vrata svake prostorije, koju kustos prati na monitoru, otvaraju se tek kada se reši određeni zadatak. Lingvistička igra se završava u originalnoj učionici iz 19. veka, gde deca koja sede u skamijama i pišu kredom na tablicama za pisanje, pogađaju šifru ispisanu na velikoj tabli. Kažu da zadatak nije nimalo lak.
„Ono čime se mi bavimo a što je, osim stalne postavke, i najvažnije za jedan muzej - jesu izložbe. Godišnje imamo tri ili četiri izložbe, čiji su katalozi ponekad kao prave knjige. Budžet nam je ograničen, ali uspevamo. Naše izložbe redovno gostuju izvan Beograda i Srbije. Svaku našu dobru izložbu, a uglavnom su sve takve, nastojimo da sačuvamo. Ne uvek celu, jer nema mesta za najmanje 13 velikih panela koliko ima svaka izložba. Mesta bi bilo kada bismo dozidali još jednu zgradu, ali i to bi se kad-tad popunilo. Snalazimo se u prostoru kojim raspolažemo jer smo jedan deo, koji je bio neka vrsta skladišta građevinskog materijala, pretvorili u koristan prostor. Značajni eksponati, koji su bili zanemareni, sada mogu da se vide kao deo naše stalne postavke. Zahvaljujući svemu tome, u poslednje tri godine, značajno smo uvećali naš muzej“, ukazuje prof. dr Slobodan Vuksanović.
Pedagoški muzej ima svoje raritete, kao što su harmonijum star 104 godine (jedan od onih eksponata koji je skinut sa tavana) i primerak velikog bioskopskog projektora (drugi ima „Centar film“). U vitrinama se nalaze i najstariji fotografski aparati i kamere, i stare pisaće mašine najpoznatijih proizvođača (to nisu one na kojima deca i odrasli „vežbaju“ osnove daktilografije). Jedan od najvrednijih eksponata Pedagoškog muzeja je litografsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, koje je štampano u Beču, 1897. Vinterova mašina koja postoji još samo u Rimu, školsko svedočanstvo Branka Radičevića (1837), pisani zadaci učenika Klerikalne škole (1755), „Bukvar i čitanka“ (1946), učionica sa tronošcima i drvenim tablicama za pisanje iz vremena Prvog srpskog ustanka, globus Meseca i reljefna karta Jovana Cvijića, predstavljaju odraz razvoja pismenosti i kulture srpskog naroda.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
