MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 105 | VODONIK, gorivo budućnosti
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 106
Jul. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

M. R.

Vodonik / Daleka istorija

Nastao u ranom univerzumu


Tema Broja

Dr Marko Vojinović, viši naučni saradnik, istraživač u Grupi za gravitaciju, čestice i polja Instituta za fiziku u Beogradu

Vodonik (Hydrogenium) je ne samo najrasprostranjeniji, nego i nastariji hemijski element u svemiru. U Periodnom sistemu je na prvom mestu, čini “familiju za sebe”, pisci udžbenika neorganske hemije kažu da mu je zapravo teško naći mesto, negde je između alkalnih i halogenih elemenata ili iznad obe ove grupe. Kada je i kako nastao vodonik, koji čini najveći deo Sunčeve mase?

 

Grubo rečeno, u najranijem dobu razvoja univerzuma. Prema standardnom kosmološkom modelu, nakon onoga što zovemo Veliki prasak, tokom prve sekunde koja je bila krcata događajima, pri samom njenom kraju, kako to plastično opisuje dr Marko Vojinović, teorijski fizičar sa Instituta za fiziku u Beogradu, počeo je proces nukleogeneze (nukleosinteze) u kome je nastala sva barionska materija u svom osnovnom stanju. Sa materijom nastala je i antimaterija, ali za nijansu u manjoj količini. Jedno od otvorenih nerešenih pitanja kosmologije i teorije elementarnih čestica je: šta je uzrok te početne asimetrije između materije i antimaterije?
-Ta prvobitna materija, objašnjava ovaj istraživač kvantne teorije gravitacije, čestica i polja, imala je oblik vruće supe (plazme) u kojoj su se sve čestice (protoni, neutroni i elektroni) međusobno mešale. Postepenim širenjem, univerzum se postepeno i hladio, i 300.000 godina posle Velikog praska, kada se dovoljno ohladio, protoni i elektroni su mogli da izađu iz stanja plazme i formiraju prve atome. U tom trenutku univerzum je postao providan za elektromagnetno zračenje, odnosno svetlost. A postao je providan zato što su se protoni i elektroni vezali u atome. Najveći postotak atoma koji su nastali u tom procesu bili su atomi vodonika, a eksponencijalno u sve manjoj količini atomi lakih elemenata, helijuma i litijuma.

Koncentrisan u zvezdama

“Glavnina hemijskih elemenata koje znamo i koje možemo da dotaknemo rukom”, naglašava, “kreirani su nuklearnom fuzijom u zvezdama. Vodonik je prvi hemijski element i prva materija koja je uopšte postojala. Mi znamo kako su se ti procesi nukelogeneze odvijali, ali ne možemo eksperimenatlno da ih proverimo, jer su se oni odvijali na veoma visokim temperaturama.”
Stanje univerzuma se neznatno promenilo od tog vremena do danas. I danas je slična raspodela hemijskih elemenata u poznatom univerzumu. Ako je na početku najviše hemijskih elemenata bilo u tragovima, tokom nukleogeneze, posle nekoliko milijardi godina pošto je univerzum postao providan, kada su se iz gomile gasa „upalile“(formirale) prve zvezde, postalo je moguće da se tokom ciklusa života zvezda nuklearnom fuzijom stvore ostali elementi. 
Vodonika u svemiru je uglavnom je koncentrisan u zvezdama, u međuzvezdanom prostoru, odnosno u gasu koji nije imao vremena da se kondenzuje u zvezde, čija koncentracija je negde ređa a negde gušća. Kada je u pitanju gas, vodonik se nalazi u molekulskom stanju, dok je u zvezdama u stanju plazme, slično onom stanju tokom nukleogeneze.
-Nukleogeneza o kojoj govorimo se dogodila u svim tačkama u isto vreme, čitav prostor je ispunila ta supena materija koju ne možemo da vidimo u eksperimentu. Danas možemo da izvršimo sudar dva protona ili više protona i napravimo delić te prvobitne materije, ali to je moguće u jednom vrlo ograničenom prostoru oko koga je nepregledni vakuum. To nije situacija koja je postojala u ranom univerzumu. Nemamo potpunu sliku šta se tačno zbivalo nakon Velikog praska. Nećemo je, prosto, nikada ni imati. Veliki prasak je bio jedinstven događaj koji ne može da se ponovi.

Tema Broja

Dr Vojinović kaže da je u trenutku kada je univerzum postao providan, temperatura u svim njegovim tačkama bila ista. “To je nešto neverovatno. Ne postoji nikakav razlog zašto bi apriori temperatura plazme bila ista na svakom mestu. Ta činjenica sama po sebi pruža neki uvid šta se u njemu stvarno događalo, ali za nju još uvek nemamo objašnjenje. Ona ima izvesnu indirektnu vezu sa činjenicom da je sva materija koja je nastajala nastala na isti način, u istom procesu. Sav vodonik koji je stvoren procesom nukleogneze, stvoren je na isti način i sa istim svojstvima. Kada se dovoljno ohladio da je mogao da formira molekul vodonika, temperatura je u svemiru svuda bila ista. To znači da, tokom nukleogeneze, nisu postojali različiti procesi, već samo jedan.
Na pitanje: da li tamna materija i tamna energija sadrže vodonik; dr M. Vojinović kaže: “To su dve različite pojave, ali se zna da ni jedna ni druga definitivno ne sadrže vodonik, niti bilo koji drugi normalan materijal za koji znamo. Sva normalna materija koju znamo nije "tamna" jer interaguje sa svetlošću (ima emisioni i apsorpcioni spektar). Tamna materija se zove "tamna" upravo zato što uopšte ne interaguje sa svetlošću, i nema ni emisioni ni apsorpcioni spektar. Zato i znamo da u tamnoj materiji nema vodonika (inače bi se "video").  Slično i za tamnu energiju”.

 

 

M. R.

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 108
Planeta Br 108
Godina XX
Novembar - Decembar 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA