TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Živi svet praistorije / Dinosaurusi

Tragovima ogromnih reptila

Dinosaurusi (lat. Dinosauria) su grupa životinja koja se pojavila u geološkom vremenu koje se naziva mezozoik, tokom trijasa (početak mezozoika), pre oko 230 miliona godina. Prvi dinosaurusi su bili male, grabljive životinje. U juri (sredina mezozoika) dinosaurusi su bili apsolutni gospodari naše planete. Naučnici smatraju da su se od dinosaurusa mesoždera, koji su živeli u kasnom dobu jure, razvile današnje ptice. Pored ptica, misle se da su i krokodili potomci dinosaurusa.Tokom krede (kraj mezozoika) dinosaurusi su se i dalje nesmetano razvijali. Veliki broj generacija raznih stegosaurusa, tiranosaurusa i ostalih živelo je na Zemlji do pre oko 65 miliona godina kada se desio sudar komete ili meteorita sa našom planetom. Bila je to, kao se pretpostavlja, kiša kometa ili meteorita koja je udarala o Zemlju nekoliko hiljada godina. Smatra se da je tad zbrisano 75% živih vrsta..

Prizor sa izložbe u Beogradu

Iako su fosilni ostaci dinosaurusa rasuti po čitavom svetu, njihove kosti dugo niko nije primetio, ili  o tome nije ostavio nikakav pisani trag. Ili su pogrešno identifikovane? Ogromne kosti koje su nalazili ljudi su pripisivali mitološkim bićima, džinovima i zmajevima. Prvi čovek koji je odlučio da javno iznese tezu o postojanju dinosaurusa zvao se Gideon Mantel. On je u Alpima pronašao ogromne zube za koje nije znao kojoj su životinji pripadale. Počeo je da ih poredi sa mnogo manjim zubima današnjih životinja i uvideo da su najsličniji zubima današnje iguane. Na osnovu toga je zaključio da su ti zubi pripadali nekom ogromnom reptilu sličnom iguanama, koga je zbog toga nazvao Iguanodon (što u prevodu znači: zubi slični iguani).
Prvi ostatak dinosaurus ikada opisan u naučnoj publikaciji pojavio se 1677. godine. Robert Plot, prirodnjak i profesor hemije Univerziteta u Oksfordu je mislio da je u pitanju kost džinovskog čoveka, ali se zapravo radilo o delu butne kosti megalosaurusa. Tek 1824. ustanovljeno je da se radi o dinosaurusu. Ova vrsta bila je dugačka do 9 m i teška oko 700 kg.

Naziv dinosaurus potiče od dve grčke reči: dinos što znači strašan, i savros što znači gušter ili gmizavac, a dao ga je engleski zoolog Ričard Oven, 1842. godine. Učinio je to na dvočasovnom predavanju koje je privuklo tada veliku pažnju posetioca. Oven je tada samo izneo svoju teoriju o mogućem postojanju čitave klase ogromnih guštera u kojoj bi bile vrste koje je on nazvao: Megalosaurus, Iguanodon i Hileosaurus. Svaka od pomenutih vrsta bila je teorijski poznata na osnovu fragmenata uzoraka kostiju ili zuba nekih životinja od kojih su neki uzorci bili veoma veliki. Ovaj termin je prihvaćen 1854, prilikom jedne naučne ekspedicije u dolini reke Misuri, u SAD , koju je predvodio Ferdinand Vandiver Hajden. Hajden je otkrio jednu malu grupu izolovanih velikih zuba koje je dve godine kasnije naučno opisao paleontolog iz Filadalfije Jozef Lijdi u jednom svom stručnom protokolu (Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia) i povezao ih sa teorijom Ričarda Ovena i dinosaurusima.
Muzejske postavke sa kostima dinosaurusa, bolje reći sa maketama njihovih kostiju, u SAD su postale, nakon Drugog svetskog rata, veoma posećene. Poznati prirodnjački muzej “Smitsonijan” posvetio im je čitavu salu. Inače, izložbe o dinosurusima oduvek privlače veliku pažnju. Na primer, za gostujuću izložbu 2009. u Beogradu, koju je organizavo Prirodnjački muzej pod nazivom „Džinovi Patagonije“ vladalo je izuzetno zanimanje.

Dinosaurus veličine ćurke

Neki dinosaurusi su, uz kitove, najveće životinje koje su ikad postojale na Zemlji. Diplodokus se smatra jednim od najvećih dinosaurusa. Bio je dugačak do 27 m, težak preko 50 t, imao je izrazito dug vrat i malu glavu. Dinosaurus (ime mu u prevodu znači: „ne plaši se ničega“) za kog se do 2014. godine smatralo da je najveći dinosaurus, izgubio je tron.

Postoje pretpostavke da je veći bio Biosupersaurus, mada do danas nije nađen velik broj fosila pripadnika ove vrste. Bio je dug preko 30 m a težio je do stotinu tona. Izumro kad je, krajem jure, klima postala suvlja pa više nije imao dovoljno hrane. Argentinosaurus, koji je živeo pre 97 miliona godina, težio je do 100 t; njegova dužina bila je 40 m, a visina preko 12 m. Smatra se najvećim dinosaurusom svih vremena, iako ne i najdužim. To znači da je bio veći od plavog kita, čija je dužina „samo“ 30 m, mada je kit znatno teži i može da dostigne masu od 150 t! Kompjuterski model skeleta i mišića upućuje da je argentinosaurus imao maksimalnu brzinu od 7 km/č, hodom u kojem se istovremeno kreću prednji i zadnji ud iste strane tela.
Mamenhisaurus je imao najduži vrat od svih životinja koje su ikad živele na zemlji. Dužina njigovog vrata iznosila je više od 13 m, što je više od polovine dužine celog ovog stvorenja. Zahvaljujući dužini vrata, nije morao da se propinje na zadnje noge da bi došao do lišća sa visokih stabala. Po izgledu je podsećao na diplodokusa.
Mali dinosaurus Kompsognatus, veličine ćurke, dug 75-91 cm, jedan je od najmanjih do sada pronađenih dinosurusa. Bio je mesožder i trčao je prilično brzo. Prednji ekstemiteti su imali samo dva prsta sa kandžama (kao štipaljke raka), što nije uobičajna pojava kod dinosaurusa. Dugačkim prstima hvatao je plen, uglavnom sitne životinje. Dok je stajao i hodao, zauzimao je položaj sličan današnjim kokoškama. Mnogi naučnici smatraju da je on jedna od prvih karika u razvoju ptica.
Ticeratops je bio 9 m dug, visok 3 m i 7 t težak oklopljeni dinosaurus. Samo mu je glava bila duga do 3 m, pa je ogromnim čeljustima mogao da se hrani i najčvršćim biljem. Imao je drugu najveću glavu u poređenju sa svim drugim dinosaurusima - prvo mesto pripada vrsti Titanoceratops. Na glavi je imao tri roga po čemu je i dobio ime „trorogi“. Dva velika roga, dužine preko 1,5 m, nalazila su mu se iznad očiju, a manji na sredini, iznad nozdrva, u prednjem delu lobanje. Imao je koštane izbočine na zadnjem delu lobanje koje su štitile vrat. Čitav glaveni štit je bio impozantnih razmera, a činile su ga masivne kosti. Jedan je od poslednjih dinosaurusa sa samog kraja mezozoika. Svojom pojavom i načinom života veoma podseća na današnje nosoroge. Živeo je u čoporu.

Pernato čudovište iz Mongolije

Velociraptor (koji se često skraćeno naziva raptor) je jedan od najpopularnijih dinosaurusa koji se pojavljuju u medijima zbog svoje uloge u serijalu fimova „Park iz doba jure“, u kojima je predstavljen kao mali ali ubitačan napadač. Neki paleontolozi pretpostavljaju da je koža velociraptora bila prekrivena perjem. Živeo je pred sam kraj krede, u današnjoj Mongoliji. Odrasli su bili dugi oko 2 m i teški do 15 kg. Lobanja, duga do 25 cm, bila je upadljivo savijena prema gore, konkavna na gornjoj površini, a konveksna na donjoj. U čeljustima se sa svake strane nalazilo 26 do 28 razmaknutih zuba, više nazubljenih na svom zadnjem rubu nego na prednjem. Imao je velike prednje ekstremitete sa tri vrlo zakrivljene kandže, koje su po konstrukciji slične kostima krila kod današnjih ptica. Struktura kostiju ručnog zgloba onemogućavala je okretanje ruke u tom zglobu. Zbog toga je morao da drži ruke dlanom prema nazad (prema ostatku tela), a ne prema dole (prema tlu). Međutim, velociraptor i njegovi srodnici tlo su doticali samo sa trećim i četvrtim prstom, dok su ostali teropodi hodali na tri prsta. Drugi prst, po kojem je velociraptor poznat, bio je vrlo modifikovan i držao ga je iznad tla. Na njemu se nalazila relativno velika kandža u obliku srpa.

Pojama svireposti

Tiranosaurus je za većinu ljudi oličenje svireposti. Imao je krupne vilice sa trouglastim i kao nož oštrim zubima, čak do 70 komada u čeljustima. Ti zubi su dostizali dužinu do 30 cm, a zajedno sa kandžama na zadnjim udovima predstavljali su ubojito oružje ovog krvoločnog mesoždera. Oči su mu bile zaštićene tvrdim kožnim naborom. Telo mu je bilo krupno i usmereno ka napred. Posedovao je kratke, gotovo zakržljale prednje ekstremitete. Bio je dug do 12 m. Hranio se i uginulim životinjama.
Istraživači su došli do toga da je popularni Tyrannosaurus rex bio veći i masivniji, ali i brži nego što se prvobitno mislilo. U skladu sa oni što su saznali, može se pretpostaviti da je ovaj dinosaurus mogao da trči brzinom od 15 do 40 km/čas.U severoistočnoj Kini pronađeni su ostaci nove vrste tiranosaura koja je živela 60 miliona godina pre Ti-reksa. Fosilni ostaci pokazali su da je ovaj dinosaurus imao perje, što ga čini najvećim pernatim dinosaurusom ikada pronađenim.
Najkraći životni vek velikih dinosaurusa, procenjuje se, iznosio je oko 75 godina, mada su pojedine vrste mogle da žive i 300 godina!

Ishrana, biljke i kanibali

Dinosaurusi biljojedi su imali tupe zube koji su bili prilagođeni teško svarljivoj biljnoj hrani. Imali su i veći sistem za varenje od mesoždera. Neki biljojedi su, kao današnje ptice, gutali stene koje bi im se zaglavile u želucu - da bi se lakše usitnila hrana. Tineki su Neki dinosaurusi biljojedi su: iguanadon, diplodokus, triceratops, ultrasaurus, saltasaurus...
Dinosaurusi mesožderi su imali duge noge, dobar vid i sluh... da bi mogli da ulove plen. Imali su oštre zube da bi ubili i rastrgli plen. Neki mesožderi su jeli pripadnike svoje vrste. Nekoliko fosila dinosaurusa pronađeno je sa fosilima druge životinje unutar tela. Samo nekoliko nama poznatih dinosaurusa su svaštojedi, kao ornitomimus i oviraptor koji su jeli biljke, jaja, insekte itd.

Pitanje razmnožavanja

Naučnici su, dvadesetih godina prošlog veka, pronalaskom 95 miliona godina starih fosila u pustinji Gobi, utvrdili da su se dinosaurusi razmnožavali leganjem jaja. Roj Čepmen Endruz, američki istraživač, avanturista i prirodnjak koji je postao direktor Američkog prirodnjačkog muzeja u Njujorku, je iz pustinje Gobi doneo prva fosilizovana jaja dinosaurusa u muzeje.
Polnu zrelost dinosaurusi su dostizali, procenjuje se, sa oko osam godina. Najčešći položaj prilikom parenja dinosaurusa bio je da je mužjak iza ženke ili na njoj. Neki naučnici su utvrdili da su ženke imale proširenu cev koja je služila za polaganje jaja. Jaja su bila okrugla ili izdužena, slična jajima reptila, ptica i primitivnih sisara. Prvo zabeleženo otkriće jaja dinosaurusa potiče sa juga  Francuske: jaje Hipselosaurusa nađeno 1869. godine je bilo dugo 30 cm, 25 cm široko, teško 7 kg.
Naučnici koji su proučavali naslage krede u japanskom gradu Tamba otkrili su minijaturno fosilizovano jaje dinosaurusa. Mere ovog jajeta su samo 4,5 cm sa 2 cm, a starost se procenjuje na više od sto miliona godina. Prema mišljenju paleontologa, ovo je najmanje poznato jaje dinosaurusa na svetu. Među najvećima su fosilizovana jaja dinosaurusa prikupljena sredinom 1990-ih iz stena kasne krede, u Kini. Ova jaja su duga oko 60 cm sa oko 20 cm u prečniku.

Potomci dinosaurusa žive i danas

Do kraja 20. veka verovalo se da su sve grupe dinosaurusa izumrle pre 65 miliona godina; međutim, fosilni ostaci dinosaurusa pronađeni 1990-ih godina potvrdili su mišljenja da se današnje ptice ubrajaju u dinosauruse i da su potekle od malih dinosaurusa mesoždera. Danas se zna da su se prve ptice razvile u doba jure, da su jedina grupa dinosaurusa koja je preživela veliko izumiranje krajem krede. Za njih se koristi termin avijanski ili ptičji dinosaurusi.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"