MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 67
Planeta Br 67
Godina XII
Jan. - Mart. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ARHITEKTURA

 

Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić


Železničke stanice na zapadu Evrope

Deset nivoa ispod zemlje

Prednosti železničkog saobraćaja su ogomne: kretanje po površini zemlji, lako izvodivo prebacivanje na druga saobraćajna sredstva, velike brzine (preko 300 km/h). Razdaljine između mnogih evropskih gradova savlađuju se za nekoliko časova pa je jasno zašto je razvijena i popularna želežnička mreža super-brzih vozova koje imaju svoje karakteristike i prednosti i takmiče se po brzini, usugama i ceni.

Nedavno je objavljeno da je novi probni voz u Francuskoj postigao brzinu od 575 km/ h . Evropa je povezana sa britanskim ostrvima železničkom vezom preko tunela „Lamanš“ koji je, od kako je izgrađen, pokazao ogroman značaj i efikasnost. Brzine vozova u ovom tunelu (koji se nalazi na 100 m ispod zemlje i 42 m ispod nivoa mora), iznose oko 165 km/h. Osim putnika prevoze se tereti u kontejnerima i kamioni.

Svi veliki gradovi Evrope imaju svoje železničke stanice u centru grada, a neki gradovi i po dve i više stanica, koje su uglavnom savršeno povezane sa drugim vidovima prevoza. Železničke stanice u razvijenim gradovima zapadne Evrope često se sastoje od velelepne stare stanične zgrade koja je kasnijom nadogradnjom dobila veliki stakleni pokrivač koji obuhvata stari deo, pokriva nove koloseke i sve povezuje u grandioznu funkcionalnu celinu.

Strasbur

Železnička stanica u Strasburu je primer stanice gde je stara zgrada oslonac na koji je dodata staklena konstrukcija koja je pokrila koloseke i sve obuhvatila i povezala.

Lijež

Svojom lepotom železnička stranica u ovom gradu upisuje se u istoriju arhitekture i konstrukcije, a delo je poznatog španskog inženjera i umetnika Santiaga Kalatrave.

London

Glavna saobraćajna železnička čvorišta čine dve velike stanice u samom centru grada: Kings Cross i St. Pancrass. Nalaze se na najvećim saobraćajnim čvorištima, gde se ukrštaju linije metroa i železnice.

Železnička stanica Kings Cross izgrađena je kao spomenik Kralju Džordžu IV. Sa ove stanice idu vozovi za aerodrome Getvik i Hitrou, a povezana je metro linijom Viktoria.

St Pancrass je stanica u samom centru Londona. Velikom staklenom konstrukcijom pokriveni su svi koloseci. Sagrađena 1868. predstavlja istorijski spomenik kulture i arhitekture. Odatle kreću i tu stižu vozovi „eurostar“ koji prolaze ispod Lamanša.

Ova stanica je razgranatom železničkom mrežom povezana sa svim gradovima u Engleskoj. Oslanja se i na mrežu metroa (prvi metro u Evropi izgrađen je u Londonu - 1863, zatim u Budimpešti -1896, Glazgovu -1897, Parizu -1900...)

Pariz

Pariz ima više železničkih stanica u sred grada.

Stanica Gare du Nord (Severna stanica) povezuje mrežu superbrzih vozova sa centrom grada. Odatle su moguće kombinacije prelaska na druge vidove prevoza: na vozove „eurostar“, na regionalni metro RER, a tu su i veze sa aerodromima Charles de Gaule i Orly. Vozovi TGV i Thalys idu do Brisela i drugih evropskih gradova.

Sistem izlaza i ulaza povezan je sa velikim robnim kućama „Prentan“ i „Lafayet“.

Nova stanica regionalnog metroa RER Magenta, osim tri već postojeće linije, u direktnoj je vezi sa železničkim stanicama Gare de l c Est , Gare du Nord i Gare St.Lazare , a preko njih i sa superbrzim vozovima ka severu i istoku.

Tu je i raskrsnica pet linija metroa.

Regionalni metro, RER, tunelski delovi prstena autoputeva kroz grad i mreža metroa stalno se dograđuju i usavršavaju. Stanica regionalnog metroa RER Magenta ima tako veliki podzemni brod da u njega može da stane cela katedrala Notr Dam, položena po dužini. Dužina stanice je 230 m, širina 30 m. Svod iznad ima poluprečnik od 18 m. Ova građevina je u vreme izgradnje predstavljala ogroman zahvat pod zemljom, ispod najizgrađenijeg severnog starog dela grada, ispod Severne i Istočne železničke stanice. Sistem regionalnog metroa, tada u izgradnji kao projekat nazvan EOL (po bogu vetra Eolu) juri podzemnim hodnicima drevne metropole.

Svod stanice od profilisanih glatkih betonskih elemenata ima kao podlogu vazdušne jastuke kojima se izoluje zvuk vozova i smanjuje buka.

Radovi su započeti 1995. a završeni su 1998. godine.

Složeno saobraćajno čvorište ispod Severne stanice gde se sustiče super brza i obična železnica, RER, regionalni metro sa tri linije i metro sa pet linija, predstavlja podvig podzemne izgradnje, sa deset nivoa ispod zemlje, koji su izgrađeni i povezani ispod starog jezgra Pariza. Sistem dinamičnih veza, možda jedan od najsloženijih sistema saobraćajnog čvorišta u svetu, integrisan je i u srž centralnih funkcija i sadržaja grada.

Dr arh. Mirjana Lukić

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 67
Planeta Br 67
Godina XII
Jan. - Mart. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA