MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 68
Planeta Br 60
Godina XIII
April - Maj 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

AERONUTIKA

 

Pripremio: Darko Mladenović


Let oko sveta na solarni pogon

Epsko putovanje lakokrilog aviona

Nakon prvog leta braće Rajt, kroz jedanaest decenija leta aviona mnoge granice su pomerane, avioni su postajali brži i veći, mogli su leteti na većoj visini i preleteti sve veća i veća rastojanja. Dosad su svi avioni imali jednu zajedničku karakteristiku: bila su im potrebna fosilna goriva za let... I tako sve do pojave Švajcaraca Bertrana Pikara i Andrea Boršberga i njihovog projekta Solar Impuls...

  Prve solarne letelice su se pojavile sedamdesetih godina prošlog veka. To su u pocetku bili modeli solarnih aviona a osamdesetih su se pojavili i prvi avioni sa ljudskom posadom. Solarni impuls nije prva letelica na solarni pogon ali je svakako po do sada prikazanim karakteristikama daleko ispred svojih prethodnika. Projekat aviona na solarni pogon proizvod je istraživanja koje datira od kraja prošlog milenijuma, kada je potekla ideja Bertrana Pikara koji je, nakon uspešno obavljenog leta oko sveta u balonu, kao svoj sledeći cilj postavio let oko sveta u avionu na solarni pogon.

Solar Impuls 2 predstavlja prvi pokušaj leta oko sveta avionom koji će za pogon koristiti isključivo motore koji, kao pogonsko gorivo, koriste energiju dobijenu iz solarnih ćelija smeštenih na samoj letelici.

Avion neće konstantno leteti već će imati niz sletanja na svom putu oko sveta, u različitim zemljama i na različitim kontinentima, gde će pored osnovnog održavanja letelice njeni tvorci promovisati obnovljive i čiste izvore energije. Pošto je letelica sposobna da primi samo jednog člana posade, Bertrand Pikard i Andre Bošberg će se smenjivati u ulogama pilota na mestima predviđenim za sletanje Solar Impulsa . U početnim deonicama njihovog epskog putovanja, Pikard i Bošberg neće provoditi u letu više od 20 časova; međutim, kako se završetak putovanja bude bližio, u avionu će svaki od njih provoditi i po pet dana. Ove etape će svakako biti i najkomplikovanije tokom celog poduhvata jer će, prilikom preleta Atlantika, Pikard ili Bošberg biti prinuđeni da u skučenom pilotskom prostoru u letelici prežive višednevni let u kabini koja nije pod pritiskom i nije klimatizovana. Konstruktori su naravno mislili o ovoj situaciji, pa je pilotska kabina, iako rudimentarna, opremljena toaletom koji je tokom ovakvog leta neophodan.

Budilnik u naočarima

Sedište pilota je moguće postaviti u ležeći položaj da bi se pilot tokom leta na neki način odmorio. Za vreme odmora, upravljanje avionom preuzeće uprošćeni autopilot, koji ima mogućnost održavanja pravca i stabilnosti leta letelice. Predviđeno je da pilot, tokom višečasovne etape, pravi pauze nakon svaka dva sata leta, u trajanju od 30 minuta. Da su konstruktori mislili na sve, pokazuje podatak da je sistem za buđenje pilota ugrađen u naočari pa će se pilot buditi svetlosnim signalima; a u slučaju nepredviđenih okolnosti, celo pilotsko sedište vibrira i na taj način signalizira pilotu da je vreme da preuzme kontrolu nad letelicom.

?Pilotska kabina ima zapreminu manju od 4m3 što je
manje od prosečne telefonske govornice.

Problem je svakako odnos dimenzija i male mase letelice, pa je avion veoma podložan vremenskim uticajima, što čini da pilot gotovo neprekidno kontroliše let. Temperatura na visinama na kojim ova letelica leti je do - 40 stepeni Celzijusove skale tako da je klimatizacija rešena dobrom izolacijom prostora za smeštaj pilota. Avion je veoma lagane konstrukcije, sačinjen je od ugljeničnih vlakana sa rasponom krila od 72 m, što je više od raspona krila džambo-džeta, a sama masa iznosi oko 2,3 t. Krila aviona su prekrivena sa 17.248 solarnih ćelija koje tokom dana pune 4 litijumske baterije i obezbeđuju dovoljnu snagu za pogon motora koji omogućuju maksimalnu brzinu letelice od 140 km/h. Letelica ima 4 elektromotora snage po 17,4 KS na kojima se nalaze dvokrake elise prečnika 4 m svaka.

Motori ove letelice predstavljaju svojevrsno tehnološko čudo, sa koeficijentom iskorišćenja od 94 %. Konstruktori su veliku pažnju poklonili bezbednosti pilota; avion je opremljen opremom za spasavanje, a obezbeđeni su praćenje misije i posebne ekipe na etapama koje su spremne da krenu u eventualnu potragu i spašavanje pilota.

Motori Solar Impulsa će za pogon tokom leta koristiti isključivo električnu energiju akumuliranu iz 17.248 solarnih ćelija koje se nalaze na njegovim krilima

Sam koncept letelice se zasniva na svom prethodniku, Solar Impulsu 1 koji je već postavio niz rekorda od kojih je svakako najzanimljiviji rekord u noćnom letu letelice na solarni pogon. Za razliku od svog prethodnika letelica je za nijansu većih dimenzija, a zahvaljujući iskustvima stečenim u gradnji prethodne letelice Solar Impuls 2 ima čvršću strukturu, što je jedan od preduslova za odvažan zadatak koji joj predstoji. Prvi let Solar Impulsa 2 je obavljen na aerodromu Pajern, u Švajcarskoj, 2. juna prošle godine a prvi let je obavljen tri godine od početka projektovanja.

Rizik nad Atlantikom

Solar impuls 2 je na let oko sveta krenuo 8. marta poletevši sa aerodroma u Abu Dabiju, a njegov povratak u Abu Dabi se očekuje tokom jula ili avgustu ove godine, što zavisi od vremenskih prilika. Tokom puta letelica će preleteti 35.000 km, prosečnom brzinom od oko 70 km/h. Najkritičnija deonica putovanja će biti prelet Atlantika, i to zbog vremenskih prilika; tokom simuliranog preleta piloti su morali da čekaju 30 dana da bi se stekli povoljni uslovi za ovaj poduhvat. Očekuje se da će gotovo svakodnevno biti obarani rekordi - već u drugoj etapi leta od Omana do Indije oboren je rekord u dužini leta na solarni pogon od 1.468 km, s tim da je sam let trajao 15 sati i 20 minuta.

Na stepenu današnjeg tehnološkog razvoja ne izgleda da će letelice poput ove imati veću komercijalnu primenu. Niko ne postavlja pitanje cilja leta pošto je cilj postignut samim postojanjem ovakve letelice. Primena obnovljivih izvora energije, čistih u odnosu na konvencionalna goriva, u budućnosti će svakako predstavljati imparativ tako da tvorci Solarnog Impulsa 2 predviđaju da će do polovine ovog veka solarna energija biti dominantan izvor energije za čitavo čovečanstvo.

Darko Mladenović

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 68
Planeta Br 60
Godina XIII
April - Maj 2015.
.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA