IZLOŽBE

Pripremila: Dubravka Marić

Josif Pančić

Putovanja velikog naučnika

Do kraja aprila u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, posetioci mogu pogledati izložbu pod nazivom 'Putovanje. Josif Pančić (1814-1888)'. Tamo mogu naći i istoimenu publikaciju o njemu (ilustrovanu sa više od 60 fotografija Pančićevih biljaka, snimljenih za ovu priliku) i pogledati video-prezentaciju 'Pančićevi putokazi'.

Prvi spomenik Josifa Pančića, Beograd: Studentski trg (foto: V. Vasić 2014).

- SANU je organizovala nešto što je bila kombinacija svečane akademije i naučnog skupa o radu Josifa Pančić i zbog čega je značajan. Bilo je reči o tome šta je u prirodnim naukama urađeno posle njegove smrti i o njemu samom. Očekivali smo da će cela prošla godina biti ispunjena načinima obeležavanja 200. godišnjice Pančićevog rođenja pa smo planirali da izložba Prirodnjačkog muzeja bude na samom kraju godine, kao velika završnica, omaž velikom naučniku, istraživaču, predavaču, prosvetitelju i istaknutoj javnoj ličnosti. Josif Pančić se s pravom može posmatrati i samo kao naučnik - prvenstveno kao botaničar pošto je otkrio 54 nove biljne vrste i napisao značajna dela iz botanike. Međutim, bitno je i da ga doživljen kao čovek na kog se treba ugledati - da upoznaju njegov životni put, način rada i njegov stav o značaju sticanja znanja - objašnjava Olga Vasić, kustos Prirodnjačkog muzeja i autor izložbe koju je pripremila sa Marjanom Niketićem, takođe kustosom ovog muzeja.

Prirodnjak umesto sveštenika

Reč 'putovanja' u naslovu izložbe simbolizuje Pančićeva putovanja. On je putovao čitavog života, uvek u potrazi za znanjem o prirodi! Njegova putovanja započinju odlaskom iz rodnog sela Ugrini ispod Velebita, u Gospić, gde je pohađao osnovnu školu u kojoj je nastava bila na nemačkom jeziku. Porodica je očekivala da postane sveštenik, kao što je to bio stric koji ga je školovao. Ali, tokom gimnazijskih dana u Rijeci, poželeo je da se bavi prirodnim naukama, pa je otišao na dvogodišnju Kraljevsku akademiju u Zagrebu gde je nastava bila na latinskom, a učio se i grčki jezik. Iako je i nju završio sa odličnim uspehom, bio je nezadovoljan znanjem koje je stekao, jer se tamo učio samo jedan predmet iz oblasti prirodnih nauka. Budući da su se prirodne nauke u to vreme izučavale samo na medicinskim fakultetima, otputovao je za Budimpeštu i tamo završio medicinu. Studiranje se odužilo, s obzirom na to da je novac koji je stric mogao da mu šalje bio nedovoljan za život. Pančić je tada paralelno studirao i radio: davao je časove francuskog, koji je uz španski, italijanski i engleski jezik sam naučio u gimnaziji, i radio kao prevodilac za britanske graditelje mosta preko Dunava. U Budimpešti je odlučio da postane botaničar, oduševljen predavanjima svog profesora botanike na Medicinskom fakultetu! Tamo je neko vreme imao privatnu lekarsku praksu koja mu nije donosila zaradu ali mu se posrećilo kada je otišao za Ruskberg u rumunskom delu Banata, gde je bio porodični lekar i učitelj. Dopunio je sopstveni herbarijum, počeo da sakuplja minerale i stene, uštedeo i otputovao za Beč, gde je sređivao svoj herbarijum i pohađao dodatna predavanja iz botanike. Bio je bez para pa ga je Vuk Karadžić posavetovao da ode u Beograd i zamoli Iliju Garašanina, ministra unutrašnjih poslova, da dobije posao lekara u Užicu, kako bi mogao da ide u Bosnu radi istraživanja biljaka.

- Ako je prvi presudni korak na tom putovanju bila odluka tokom studija medicine da postane botaničar, susret sa Vukom Karadžićem i njegov savet da ode u Srbiju predstavljaju drugi ključni trenutak. Molba visokoobrazovanog lekara i to stranca da se zaposli kao lekar u Užicu, gde su se tada nalazili članovi porodice svrgnutih Obrenovića, izazvala je podozrenje Karađorđevića. Međutim, kada je u fabrici stakla u Jagodini, čiji je vlasnik bio ministar spoljnih poslova Avram Petronijević, izbila epidemija trbušnog tifusa, Pančić je dobio zadatak da je suzbije. Savladao je epidemiju, lečio siromašne bez naplate i tako osvojio Jagodinčane. Ali, ni tada ni nešto kasnije, kada je postao lekar u Kragujevcu, nije zaboravio biljke.

Njegov rad na izučavanju prirode Srbije bio je zapažen pa je pozvan u Beograd i postavljen za prvog profesora na tek osnovanoj Katedri za jestastvenicu, gde je predavao niz prirodnjačkih predmeta. Tada je i formalno postao botaničar!

Šta bi tek učinio danas...

Pančićev mleč (foto: M. Niketić, 2014).

- Pančićeva putovanja su se nastavila. Sa studentima je šest puta putovao po Srbiji, a sam je često odlazio u inostranstvo, radi proširivanja znanja i saradnje sa čuvenim botaničarima. Poslednje putovanje Josifa Pančića - putovanje u simboličnom smislu, odigralo se 1951. kada su njegovi posmrtni ostaci preneti iz Beograda u mauzolej na Kopaoniku. Tamo je uklesana njegova poruka srpskoj omladini 'da će tek temeljnim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu'.

Našu izložbu, pre svih, treba da vide učenici i studenti, i to ne isključivo prirodnih nauka. To je neophodno zbog činjenice da je u Srbiji pre Pančića, sa botaničkog aspekta bilo poznato tek oko 200 vrsta, a on ih je zabeležio 2.422, što je oko 68 odsto od ukupnog broja danas poznatih vrsta u Srbiji, koja je tada bila skoro dva puta manja - a i zato što je otkrio omoriku, tercijerni relikt i endemit, koji prirodno raste samo na Tari i u kanjonima u slivu Drine! Neophodno je i zbog toga što je uprkos svim svojim postignućima i priznanjima koje je dobio za života, bio i ostao vredan, radan i skroman čovek, uvek veran svom ubeđenju da ' čovek sa znanjem može u mnogo prilika da bude od koristi nekome, ali neznajša je svakad od štete celome društvu '. Možemo samo da se zapitamo: šta bi Josif Pančić, koji je po Srbiji i Balkanu više pešačio nego se vozio kolima sa volovskom zapregom,i koji je pisao rukom, sa svojom predanošću i upornošću, izvanrednom inteligencijom, sposobnošću opažanja, razumevanja i analize složenih pojava u prirodi - učinio i postigao danas - ukazuje Olga Vasić.

Osim herbarijumskog materijala, odnosno biljaka sakupljenih na terenu za potrebe izložbe, knjiga i eksponata koji potiču iz Jestastveničkog kabineta čiji je osnivač bio, na izložbi su prikazani i originalni predmeti iz Pančićevog doba. Oni ilustruju određene segmente njegovog životnog puta, ali i kako se živelo u Srbiji u drugoj polovini 19. veka. Pozajmljeni su iz Pedagoškog muzeja (školski pribor), Muzeja nauke i tehnike (lekarska oprema) i Muzeja primenjene umetnosti (frak i stakleni predmeti proizvedeni u jagodinskoj fabrici). Sačuvano je samo nekoliko Pančićevih ličnih predmeta: metalna terenska kutija za sakupljanje biljaka, lupa, pinceta, terenska beležnica i nož za sečenje hartije.

Glavni autori prateće publikacije su Voislav Vasić i Marjan Niketić, a autori video-prezentacije Vladimir Tomić i Marjan Niketić

. Dubravka Marić

Josif Pančić Josif Pančić (fotografija, 1869). 'Bio je jedan od najškolovanijih i najobrazovanijih ljudi u Srbiji - imao je doktorat u oblasti medicinskih nauka, govorio osam jezika, svirao flautu. Z ačetnik je prirodnjačke naučne misli i prirodnjačke nauke u Srbiji; prvi je istraživao prirodna dobra i uočavao međusobnu povezanost i zavisnost pojava u prirodi. Bio je profesor generaciji čuvenih prirodnjaka, napisao udžbenike za prirodne nauke, stvorio stručnu terminologiju na srpskom jeziku za biljne i životinjske organe i geološke pojave, koristeći reči iz narodnog jezika. Preveo je na srpski više stranih udžbenika, kojima je dao lični pečat, dodajući saznanja do kojih je došao tokom istraživanja, a pisao je i o potrebi pažljivog korišćenja prirodnih dobara. Napisao je i prve sistematizovane radove o fauni Srbije. Osnovao je Jestastvenički kabinet (Prirodnjački kabinet), a u delu dvorišta Konaka kneginje Ljubice, gde se tada nalazio Licej, za potrebe nastave osnovao je prvu botaničku baštu. Iako je preminuo sedam godina pre osnivanja Prirodnjačkog muzeja, Pančić je svojim radom stvorio naučnu osnovu i duhovni prostor za njegov nastanak, a verujem da bi ga i osnovao da je još poživeo. Sve što je video u evropskim metropolama, a za šta je smatrao da je dobro za srpski narod, Pančić je nastojao da primeni, pokrene ili osnuje u Srbiji. U tome je po pravilu i uspevao, pošto je znao da argumentovano, jasno i ubedljivo obrazloži šta, zašto, kako i sa kojom dobrobiti za narod i državu'', kaže Olga Vasić.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"