VASIONA

Pripremila: Ilijana Jakšić

Metuzalemi univerzuma

Može li život u svemiru da opstane milijardama godina duže od očekivanog veka na Zemlji? S obzirom da naučnici otkrivaju sve starije solarne sisteme, vrlo je verovatno da ćemo uskoro pronaći stare planete u gostoljubivoj zoni.

Grupa istraživača koju je predvodio Tjago Kampante, astroseizmolog sa Univerziteta Birmingem, u Velikoj Britaniji, objavila je otkrivanje pet sićušnih i živahnih kamenitih nebeskih tela blizu jedne starije zvezde. Ta zvezda je dobila ime Kepler-444, po čuvenoj misiji NASA-e. Kampanteov doprinos je otkriće starosti zvezde Kepler-444 i planeta koje se nalaze oko nje - a to je neverovatnih 11,2 milijarde godina. Dakle, naš Sunčev sistem je mlađi skoro 2,5 puta.

Iako nijedna od ovih planeta nije pogodna za život, jer orbitiraju preblizu svoje zvezde, Kampante je rekao da je samo otkriće planeta veliki korak napred u potrazi za starijim gostoljubivijim nebeskim telima. Stoga, on smatra da najbolje tek dolazi i dodaje da je razlog što takve planete još uvek nisu otkrivene pogrešno posmatranje vremenskog okvira. Opservatorije budućnosti bi to mogle da promene, tvrdi Kampante. Trajanje života milijardama godina samo je pretpostavka.

Umetnički pojam Zemljinog Sunčevog sistema

Kampante je postavio pitanje: šta bi se dogodilo kada bi se inteligentni oblik života razvio u sistemu koji je star koliko i naš, da li bi još uvek postojao ili bi se međusobno poništili? Rezultati njegovog istraživanja objavljeni su u januaru ove godine u astrofizičkom časopisu pod naslovom „Stari solarni sistem s pet planeta manjih od Zemlje“.

Istraživači su posmatrali Kepler-444 s teleskopom W.M. Kek blizu neaktivnog vulkana Mauna Kea (Havaji). Tako su saznali više o hemijskom sastavu zvezde. Naime, na njoj je utvrđen manjak gvožđa, ali i obilje alfa elemenata, kao što su silicijum, ugljenik, azot i kiseonik. Svi ti elementi formirani su u prvoj stelarnoj eksploziji našeg univerzuma, kada su starije zvezde ostale bez „goriva“ za sagorevanje. Sastavni elementi ovih planeta predstavljaju iznenađenje, kaže Kampante, jer se od planeta u našem sistemu „očekuje“ da sadrže dosta gvožđa u svojoj unutrašnjosti (Merkur, Venera ili Zemlja). Otkriće je pokazalo da se planete mogu prvenstveno sastojati od alfa elemenata. To znači da zvezdani sistem Kepler-444 ne liči na naš. Kepler-444 je malo manja zvezda od našeg Sunca a njene planete su ekstremno blizu svoje zvezde. Gostoljubiva oblast u ovom sistemu počinje na oko 0,4 astronomskih jedinica (AJ predstavlja prosečnu udaljenost Zemlje od Sunca). Međutim, najudaljenija planeta nalazi se na udaljenosti od samo 0,08 AJ. To je, otprilike gledano, pet puta bliže nego planeta Merkur našem Suncu.

Proširenje pretrage

Postoji nekoliko solarnih sistema starih koliko i Kepler-444. Jedna masivna gasovita planeta, nezvanično poznata pod nazivom „Metuzalem“, otkrivena je početkom ovoga veka. Kada je objavljeno otkriće, astronomi su saopštili da je planeta stara približno 12,7 milijardi godina, dakle čak dva puta starija od Zemlje.

Prošle godine, astronomi su naveli da su pronašli dve planete koje orbitiraju oko crvenog patuljka, Kaptejnove zvezde, stare 11, 5 milijardi godina. Ova zvezda je ime dobila u čast holandskog astronoma . Još jedan stari solarni sistem pronađen je u orbiti Keplera-10, star otprilike 10,6 milijardi godina, ali se nije smatralo da su planete naseljive. U vreme njihovog otkrića 2011. godine, istraživači su ih opisali kao „vrele, kamenite i čvrste planete mase slične Neptunu“.

Kampante na kraju zaključuje da će biti neophodne još moćnije opservatorije kako bismo pronašli planete poput naše. Na svu sreću, uskoro će se pojaviti dve podesne za to: NASA planira da lansira TESS ( Transiting Exoplanet Survey Satellite ) 2017. godine, a Evropska svemirska agencija poslaće PLATO ( PlAnetary Transits and Oscillations of Stars ) u kosmos malo kasnije, 2024. Kampante učestvuje u planiranju ove druge misije. Kao i Kepler, PLATO će moći da pretražuje svetove poput Zemlje ali će imati „širi vidik“ i osetljiviji prijemnik. Satelit TESS će se, pak, fokusirati na zvezde bliže Zemlji i olakšaće njihovo praćenje u opservatorijama na našoj planeti.

Ilijana Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"