MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 73
Planeta Br 60
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Japan - zemlja izlazeće mudrosti / Na sve četiri strane svemira

Početak istraživanja

Prve sonde MS T5 sakigake i planet A susei Japan je lansirao u putanje susreta sa Halejevom kometom 1985. Sondom hiten lansiranom 1990. u veoma eliptičnu putanju oko Zemlje ispitivano je korišćenje tzv. “gravitacione praćke“ prolascima pored Meseca kao i primena aero-kočenja u Zemljinoj jonosferi. Hiten je ušla u Mesečevu orbitu i izbacila mali satelit harogomo da bi konačno bila srušena na Mesečevu površinu. Ka Marsu je 1998. lansirana sonda planet B nozomi. Pri prolasku pored Marsa 2003. na oko 1000 km sonda nije uspela da uđe u njegovu orbitu. Potom su usledile složenije kosmičke sonde koje su uspešno obavljale svoje misije. ? Lutajući soko na asteroidu Misija koja se može oceniti kao veoma uspešna je slanje sonde hayabusa (soko lutalica) na asteroid 25143 Itokava i povratak na Zemlju kapsule sa uzorcima prašine. Sonda je lansirana 2003. Posle dvogodišnjeg putovanja, pokretana svojim jonskim motorima, stigla je septembra 2005. do cilja, malog asteroida 25143 Itokava klase S, koji se kreće oko Sunca po eliptičnoj putanji 142,5x253,5 miliona km, sa periodom obilaska od 556 dana. Putanja sonde je pratila putanju asteroida jer je njegova gravitacija bila suviše mala da bi sonda bila zahvaćena u orbitu oko njega. Sonda se postavila između njega i Sunca, prvo na rastojanju od 20 km a potom i na 7 km od njegove površine. Obavljeno je snimanje asteroida i precizno određivanje njegove veličine 535x294x209 m, sa periodom rotacije od 12,1 čas. Pokušaj da se izbaci mali lender minerva evropske agencije ESA nije uspeo i sonda hayabusa se, posle izvršene orbitalne misije, polako spustila na asteroid 20. novembra. Pri tome je podigla nešto prašine sa površine koju nije uspela da pokupi pa je sletanje ponovljeno 25. novembra. U drugom pokušaju prašina je stigla do otvora kontejnera namenjenog za prikupljanje, ušla u njega i potom tu bila zatvorena. Sonda je potom krenula na dugo putovanje ka Zemlji, pokretana sa preostala dva ispravna jonska motora, od četiri koliko ih je imala, obavila ukupnu promenu brzine od 2,2 km/s da bi stigla na Zemlju 13. juna 2010. Osnovna struktura sonde je izgorela u Zemljinoj atmosferi a mala kapsula sa uzorcima se, posle uspešnog aero-kočenja, spustila padobranom u australijsku pustinju. Ispitivanje kontejnera sa uzorcima je pokazalo da je oko 1500 sitnih čestica prašine (prečnika oko 10 mikrona) bilo uhvaćeno i da su glavni sastojci silikati olivin,piroksen itd.

japan



Mesečev orbiter kaguya Najsloženije istraživanje Meseca posle programa „Apolo“, obavljeno je japanskom kosmičkom sondom kaguya u periodu 2007-2009. Projekat je pripreman pod nazivom SELENE (SELenological and ENgineering Explorer). Ali, obzirom da je to ime grčke boginje Meseca, u japanskoj javnosti je bilo zamerki i zahteva da se uzme japansko ime pa je preimenovana u kaguya, što je ime princeze Meseca iz japanske mitologije. Sonda je lansirana sa kosmodroma Tanegašima, 14. septemebra 2007, raketom nosačem H 2A. Ukupna masa sonde je u tom trenutku iznosila 3020 kg a njene dimenzije 2,1x2,1x4,8 m. Raspolagala je izvorom energije maksimalne snage 3486 W. Posle postizanja visoke Mesečeve orbite, sonda je odbacila dva manja Mesečeva satelita mase po 53 kg, namenjena za održavanje veze sa Zemljom kada je kaguya sa druge strane Meseca kao i za precizna selenodezijska merenja druge strane Meseca. Satelit R star okina je postavljen u polarnu orbitu oko Meseca 100x2400 km a V star ouna u polarnu orbitu 100x800 km. Satelit okina je, po završetku misije, obrušen na suprotnu stranu Meseca 12. februara 2009. Kaguya je postavljena na kružnu polarnu putanju 100 km iznad površine Meseca.
Opsežno istraživanje je obavljano nizom instrumenata: spektrometrima u području X i gama-zračenja, kamerama u više spektralnih oblasti snimanja, kamerama za snimanje terena, radarom za dubinsko skeniranje Meseševog tla, laserskim altimetrom, Mesečevim magnetometrom, spektrometrom naelektrisanih čestica, instrumentom za ispitivanje plazme, radio-uređajima za vezu preko satelita okina i ouna,TV kamerama visoke rezolucije i uređajima za snimanje gornjih slojeva Zemljine atmosfere. Ciljevi misije su ostvareni, urađene su preciznije Mesečeve topografske mape i 3D model kao i detaljnija gravitaciona mapa suprotne strane Meseca - pošto je Mesec vrlo nehomogenog sastava sa koncentracijama masa većih gustina tzv.“maskoni“ koje stvaraju gravitacione anomalije. Prvi put su osmatrani krateri na Mesečevim polovima čije je dno uvek u senci (npr. krater Shackelton) a snimljene su i uske a vrlo duboke rupe koj predstavljaju ulaze u pećine verovatno nastale vulkanskim procesima u vreme posle nastanka Meseca.


 

 

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 73
Planeta Br 72
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA