MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 75
Planeta Br 75
Godina XIII
Septembar. 2016 - Oktobar. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMABROJA

 

Dragan Lazarević

Mikrorobotika / Minijaturni istraživači kosmosa

Lopte se dogovaraju

Lopte se dogovaraju Astronautika je oduvek koristila najsavremenije tehnološke proizvode primenjene u raznim oblastima, npr. u vazduhoplovstvu ili u vojnoj industriji ili su za njene potrebe razvijana razna tehnička rešenja koja su predstavljala veći stepen minijaturizacije svih komponenti kosmičkih letelica. Javile su se brojne ideje i pokušaji da se primene kosmičke sonde znatno manje mase i dimenzija od korišćenih koje bi, umesto nekoliko stotina kilograma, imale masu od svega nekoliko kilograma. Prvi pokušaji nisu bili uspešni - dve minijaturne Marsove sonde „Deep space 2”, mase po 2,4 kg, koje su lansirane sa sondom „Mars polar lander”, izbačene su 1999. u Marsovu atmosferu gde je trebalo da se zabiju u tle i potom šalju podatke o podpovršinskim uslovima, pošto je izgubljen kontakt sa njima. To nije obeshrabrilo zastupnike ideje da se koriste znatno manje sonde i roboti i predloženi su brojni projekti za razne ciljeve u kosmosu.

TEMABROJA


Projektanti sa maštom Među brojnim projektima, nekoliko se izdvaja od ostalih i po tome što su nosioci ideja pokazali hrabrost i maštovitost; neki su nastali u uglednim institutima koji su blisko sarađivali sa NASA-om tako da postoji velika verovatnoća da bi se mogli i ostvariti. Projekat Marsovih lopti, minijaturnih robota mase oko 100 gr, nastao je na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Godine 2006. bio je u fazi laboratorijskih istraživanja. U jednoj kapsuli lenderu koja bi bila upućena u Marsovu atmosferu, nalazilo bi se oko 50 sfernih robota. Oni bi bili izbačeni na površinu planete gde bi se kretali u skokovima od oko 1,5 m odbacujući se jednom svojom mehaničkom „nogom” koja bi se izvlačila iz unutrašnjosti lopte dok bi „stopalo” bilo deo oplate lopte. Lopte bi mogle da kontrolišu svoje kotrljanje pa se konstruktori nadaju da bi, na taj način, mogle da pređu čak 50 km! Svaka bi bila opremljena kamerom, spektrometrom, uređajima za komunikaciju i navigaciju. Kretale bi se grupno i održavale poredak me- đusobnom komunikacijom. Mogle da preskaču manje prepreke i bile bi pogodne za nepristupačne terene kao što su vulkanske oblasti, rupe i pećine (lava tubes) na Marsu i Mesecu. I laboratorija NASA-e za reaktivni pogon u Pasadeni (JPL) ima nekoliko projekata minijaturnih kosmič- kih robota. Recimo, robot koji bi se kretao po unutraš- njoj a kasnije i spoljnoj površini orbitalne stanice ISS lepeći se adhezionim silama analogno gušteru gekonu bio bi pogodan za tehničku kontrolu i manje popravke. Najhrabriji projekat JPL je „Mars 2020 Helicopter scout”, minijaturni robot helikopter mase 1 kg, koji bi mogao da se pošalje 2020. sa roverom naslednikom rovera „curiositty”. Taj, uslovno rečeno, mini helikopter konstruisan je za let u retkoj Marsovoj atmosferi; ima dva kontrarotirajuća rotora sa vrlo širokim krilima, koristio bi solarnu energiju i mogao bi da leti kratko, po 3 minuta, ali bi mogao da se podigne do 100 m i preleti 600 m. Za visinsko snimanje terena koristio bi mikrokamere, određujući putanje velikog rovera i mereći fizičke uslove u nižim slojevima Marsove atmosfere. JPL razvija i druge tipove robota koji bi se kretali pomoću više nogu, slično paucima, i možda će oni biti zamena za sadašnje rovere koji se kreću točkovima. ESA sada razmatra, u institutima u Finskoj, projekt minijaturnog rovera za Mars dok japanska agencija JAXA razmatra mali Mesečev rover koji bi se približio otvorima dubokih rupa a možda i spustio na njihovo dno vezan odmotavajućim užetom za veći lender.



Bolje razumevanje ponašanja bakterija „Pokazali smo da i telo bakterije i njen bič imaju značajnu ulogu pri njenom kretanju”, kaže Sakar. „Naš novi metod izrade omogućava da testiramo široku lepezu oblika i kombinacija da bismo postigli najbolje sposobnosti kretanja primerenog konkretnom zadatku. Naše istraživanje takođe omogućava uvid u to kako se bakterija kreće unutar ljudskog tela i kako se adaptira na promene u svom mikro-okruženju”. Za sada su mikroroboti još uvek u razvojnoj fazi. „Ima još mnogo fakora koje moramo uzeti u obzir”, ka- že Sakar. „Na primer, moramo biti sigurni da mikroroboti neće izazivati nikakve sporedne efekte kod pacijenata.



 

 

 

Dragan Lazarević

 

 





Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA