MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 77
Planeta Br 77
Godina XIV
Mart. 2017 - Maj. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Dr Maja Škuletić,

Biofarmaceutici u oftalmologiji

„Pametni” lekovi, za vid u opasnosti

Stvaranje novih krvnih sudova - angiogeneza, ili neovaskularizacija - prirodan je fiziološki proces rasta i razvoja organizma. Grananje i rast novih krvnih sudova može, međutim, da se javi i u brojnim patološkim stanjima kao što su tumori, zapaljenske i vaskularne bolesti, povrede tkiva, ishemija. Neovaskularizacija uzrokovana ishemijom može, takođe, da bude element brojnih očnih bolestii i da ozbiljno narušava vid. Dr Maja Škuletić, oftalmolog beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže, međutim, da se gubitak vida može zaustaviti, i to zahvaljujući naprednim biološkim lekovima, jednoj novoj terapiji koja sprečava patološku proliferaciju krvnih sudova. Nakon što je izvorno korišćena u lečenju nekih karcinoma, ta terapija “pametnim” lekovima izazvala je pravu malu revoluciju i u oftalmologiji, pre svega u zauzdavanju neovaskularne, to jest vlažne forme senilne degeneracije žute mrlje.

MEDICINA



Mehanizam delovanja

Anti-VEGF terapija razvijena je na temelju otkrića da jedan signalni protein, vaskularni endotelni factor rasta - VEGF (Vascular Endothelial Growth Factor), ima značajnu ulogu u stvaranju krvnih sudova. Prirodna funkcija VEGF jeste da omogući stvaranje novih krvnih sudova tokom embrionalnog razvoja, ali VEGF je i deo sistema koji obnavlja snabdevanje tkiva kiseonikom u stanjima nedovoljne cirkulacije, u hipoksiji ili ishemiji. Takođe, prevelika ekspresija (proizvodnja) VEGF doprinosi razvoju bolesti – izaziva povećanje permeabilnosti zidova postojećih krvnih sudova i oni postaju propusni za tečnosti proteine, dok su novostvoreni krvni sudovi nekvalitetni i lako pucaju, te sve to dovodi do krvarenja u tkivo retine. Dr Škuletić dodaje da je ta takozvana horoidalna neovaskularizacija veliki problem za osetljiva očna tkiva. Edem i krvarenje u žutoj mrlji, čija debljina iznosi svega 200 mikrona, dovode do naglog i brzog oštećenja vida za samo nekoliko meseci, čak i za samo par dana. Ukoliko se edem ne primeti na vreme, nastaje ožiljak u makuli I potpuni gubitak centralnog vida. Žuta mrlja je, naime, deo koji je najodgovorniji za oštar, detaljan vid.
Anti-VEGF lekovi su novi “pametni” biološki lekovi, koji spadaju u grupu monoklonskih antitela, i u oftalmologiji se primenjuju u poslednjih deset godina. Deluju na receptore vaskularnog endotelnog faktora rasta i sprečavaju njegovo lučenje, ili se kompetitivno vezuju za iste receptore onemogućavajući dejstvo VEGF. Jedan od prvih takvih lekova, avastin ™ (bevacizumab), 2004. godine je odobren od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA - Food and Drug Administration) za lečenje metastatskog karcinoma debelog creva. Tokom primene te onkološke terapije primećeno je da avastin ™ snažno deluje i na patološku vaskulariza ciju u oku, pa je u oftalmologiju uveden off the label (kao nezvanični medikament). Proizvođači oftalmoloških lekova kasnije su patentirali novije generacije anti-VEGF lekova, isključivo za okularnu upotrebu, i nastavljaju da ih razvijaju. Nakon avastina, razvijeni su i drugi lekovi, među njima i lucentis™ (ranibizumab), 2006. godine, koji posebno deluje na krvne sudove retine, kao i eilea™ (aflibercept), lek tre- će generacije, razvijen 2011. godine, koji deluje na veći broj VEGF receptora. Trenutno je u razvoju novi lek, fovista ™ (pegpleranibnatrijum) koji blokira faktor rasta izveden iz trombocita (Platelet Derived Growth Factor - PDGF). Faza II kliničkih studija pokazala je da kombinacija anti-VEGF i anti-PDGF može da bude efikasnija od samog anti-VEGF leka, što je veoma obećavajuće.


MEDICINA




Terapijska primena

Anti-VEGF je najsavremenije rešenje za terapiju neovaskularne, odnosno vlažne forme senilne makularne degeneracije. Ni ovo oboljenje se, kao ni većina drugih očnih bolesti, ne može izlečiti, ali se, prema rečima dr Škuletić, primenom “pametnih” lekova može zaustaviti njeno napredovanje. Neke studije su pokazale da je kod čak 90 odsto pacijenata došlo do stabilizacije vlažne forme senilne degeneracije žute mrlje, a kod 30 do 40 odsto pacijenata i do poboljšanja vida. Kod pacijenata sa edemom makule, zbog retinalne venske okluzije, poboljšanje je zabeleženo u oko 60 odsto slučajeva, a kod pacijenata sa dijabetesnim makularnim edemom u oko 30 odsto slučajeva. Pored novih „pametnih“ lekova, u fazi ispitivanja su i novi protokoli doziranja, za efikasnije lečenje različitih oboljenja oka.
Anti-VEGF terapija primenjuje se lokalno. U potpuno sterilnim uslovima, uz anesteziju kapima, antiVEGF lekovi daju se injekcijom u oko, kroz beonjaču u staklasto telo. Koristi se veoma mala, kratka igla, u procedure koja traje nekoliko sekundi. Pacijenti je, kaže dr Škuletić, opisuju kao ubod komarca.

MEDICINA



Kad je o efikasnosti reč, dr Škuletić podseća da monoklonska antitela, odnosno biološki lekovi, deluju na ćelijske receptore, te je dejstvo anti-VEGF lekova relativno individualno. Naša sagovornica, međutim, kaže da je uobičajena terapija, i to kod najvećeg broja oboljenja oka, da se inicijalno daju tri doze na svakih mesec dana, a da se zatim ponavljaju, u zavisnosti od stanja pacijenta.
Prema kliničkom iskustvu dr Škuletić, neki pacijenti mogu da imaju značajna pobolj- šanja vida već nakon davanja treće doze leka, dok je kod nekih potrebno višestruko ponavljati doze. Takođe, i sami lekovi se međusobno razlikuju po tome što deluju na razli- čite vrste VEGF receptora, pri čemu oni koji pripadaju novijim genaracijama deluju na veći broj receptora, pa njihovo dejstvo traje duže. Lek Eilea™ (aflibercept) se, na primer, daje na (svaka) dva meseca, što je mnogo komfornije za pacijente. Ukoliko se, pak, pokaže slabiji odgovor na jednu vrstu anti-VEGF, ovi lekovi se mogu menjati ili kombinovati. U perspektivi je, zaključuje dr Maja Škuletić, niz novih „pametnih“ lekova za okularnu upotrebu. Neki od njih su još u laboratorijskim fazama ispitivanja, ali već pokazuju potencijal da deluju na različite receptore i na različite faktore rasta krvnih sudova, te se istraživači nadaju da će očne bolesti koje trajno oštećuju vid u doglednoj budućnosti biti ne samo lečive već i izlečive

MEDICINA


 

 

 

Gordana Tomljenović

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA