ARHITEKTURA

Biljke i školjke od betona

Građevine inspirisane prirodom

HALA 1 BEOGRADSKOG SAJMA

I mi imamo izvanredan primer arhitekture u svetskim razmerama. To su hale Sajma u Beogradu - naročito kružna Hala 1, prečnika 111 m, koju natkriljuje kupola prečnika 109 m u obliku školjke, sa kružnim staklenim oknima na celom kupolastom krovu. Autor projekta je prof. arh. Milorad Pantović, a konstrukcije akademik inž. Branko Žeželj i inž. Milan Krstić. Građena je od 1954. do 1957. godine. Hala ima savršene performanse, pre svega ogroman raspon konstrukcije na pokrajnim stubovima od prenapregnutog betona. Ta konstrukcija jedna je od najvećih na svetu, što funkcionalno omogućuje izlaganje brojnih i velikih objekata, od automobila do građevinskih elemenata. Potpuno je osvetljena dnevnom svetlošću zahvaljujući kružnim perforacijama, koji čine izvanrednu šaru svodakupole. Time se umnogome štedi energija za osvetljenje, da se i ne govori o psihološkom i estetskom efektu dnevnog osvetljenja. Zahvaljujući svom obliku, Hala 1 zahvata sunčevu toplotu i svetlost, preko staklene fasade i krova, čuva energiju, i zaista se može nazvati energetski efikasnim „pasivnim solarnim” objektom. U hladnim danima, recimo za vreme oktobarskog Sajma knjiga, temperatura unutar hale je čak veoma visoka. To nastaje zbog oblika kupole koja je kao školjka. Ona čuva toplotu unutar objekta, u kojem vazduh pravilno kruži; kao topao se penje naviše, a školjka kupole ga vraća dole, na nivo posetilaca. Leti se višak toplote izbacuje preko otvora na krovu, preko kojih topao vazduh izlazi napolje, čime se hala prirodno ventilira. 

TORANJ U TAJPEIU

Ovaj toranj visine 508 m inspirisan je bambusovim stablom, čiji se članci šire prema gore. Tako je strukturirana i ova kula, kojoj je nekoliko spratova postepeno smaknuto, tako da podseća na bambusovo stablo.

EDEN U DOLINI U KORNVALU, U VELIKOJ BRITANIJI

, Tranparentna opna u koju su smeštene biljke sa mediteranskog područja arhitekte Grimšoa, koji je bio inspirisan oblikom mehura od sapunice i spiralama u strukturi šišarke, puževe kućice i suncokreta.Ove “meke” kupole čine okvir za unutra smeštenu botaničku baštu u kojoj su 

„SVETA PORODICA” (SAGRADA FAMILIA), KATEDRALA U BARSELONI

Antonio Gaudi je jedan od prvih arhitekata koji je prirodne forme uspeo da tranformiše u arhitektonske, u svom remekdelu, katedrali “Sagrada familia” u Barseloni.. Izgradnja ove katedrale započeta je u prošlom veku, 1883, a planirano je da bude završena 2026. Njen tvorac, arhitekta Gaudi kreirao ju je do najsitnijih detalja; dok je građena, bdio nad njom kao vajar, mada nije dugo poživeo. U 73. godini života udario ga je tramvaj, posle čega je podlegao povredama, 1926. godine. Inspiracija Gaudiju bilo je šumsko drveće sa granama koje čine krošnje, kroz koje se probija zlatna i zelenkasta svetlost. Takav utisak se dobija kad se stoji na podu katedrale; iznad su stubovi prepleteni kao grane drveća u šumi, a veliki prozori od šarenog stakla, zelenkastog i žutog, daju mističnu svetlost i stvaraju atmosferu za kontemplaciju i molitvu. 

GERKIN ZGRADA U OBLIKU KRASTAVCA U LONDONU

Visine 180 m, sagrađena 2004, ova zgrada je nastala kao rezultat inspiracije morskim sunđerom, koji se hrani tako što voda kruži kroz celu njenu strukturu. Na isti način vazduh kruži kroz građevinu i čini je energetski veoma efikasnom.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"