MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 84
Planeta Br 84
Godina XV
Maj - Jun 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Gordana Tomljenović

Fibromijalgija

Kako živeti sa stalnim bolom, umorom i malodušnošću?

U poređenju sa muškarcima, žene su devet puta ćešće pogođene fibromijalgijom, neurološkom bolešću sa mahom reumatološkim simptomima. Upravo zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i dugo i uporno leči. Prim. dr Nataša Radosavljević, fizijatar i reumatolog, direktor Bolničke službe u Bel Medic-u, ukazuje na biohemijske poremećaje u centralnom nervnom sistemu kojima je uslovljena, i govori o načinima da se bolest drži pod kontrolom.

 

MEDICINAStalno sam umorna i iscrpljena! Mišići su mi bolni i ukočeni! Sve me boli! Ranije su i lekari ove, kako se mislilo subjektivne tegobe, olako proglašavali za hipohondriju ili “žensku histeriju”, ali se danas zna da to mogu da budu simptomi jedne stvarne bolesti - fibromijalgije.
Naučno je dokazano da pomenute tegobe ne nastaju “na nervnoj bazi” već da su objektivna posledica hemijskih poremećaja u centralnom nervnom sistemu (mozgu); problem je, međutim, u tome što je fibromijalgija zapravo neurološki sindrom sa reumatološkim simptomima pa se teško dijagnostikuje. Dok ne saznaju šta im se zapravo događa, žene - koje od fibromijalgije oboljevaju čak devet puta češće od muškaraca - provedu godine i godine bez prave dijagnoze ili, još gore, sa pogrešnim dijagnozama i nepotrebnim, čak i hirurškim terapijama. Navodeći sve ove činjenice, prim. dr Nataša Radosavljević, fizijatar reumatolog u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, dodaje da i lečenje fibromijalgije podrazumeva isto tako dug multidisciplinarni tretman, pa zato naglašava da je blagovremeno dijagnostikovanje ove bolesti pre svega važno zbog toga što obolele pošteđuje dugotrajne neizvesnosti, nerazumevanja okoline i neodgovarajućih oblika “lečenja”.

Reumatološki i neurološki simptomi

Fibromijalgija je hronično oboljenje koštano-mišićnog sistema koje karakteriše snižen prag bola i perzistentan široko rasprostranjen bol, uz preosetljivost na pritisak u određenim anatomskim tačkama. Prate je i osećaj ukočenosti, sindrom hroničnog umora, poremećaj sna, kognitivne teškoće i anksiozno-depresivna stanja, što sve skupa ne samo da remeti svakodnevni život obolele osobe, već je i onesposobljava za normalan rad.

“Mlada” bolest

Iako su tegobe karakteristične za fibromijalgiju opisane još početkom 17. veka, bolest je kao klinički entitet priznata tek u kasnom 20. veku. Vekovima je, zapravo, nazivana reumatizmom, pa mišićnim reumatizmom, da bi 1976. bio skovan danas poznat termin, kombinacijom latinske reči fibro (vlakno fibroznog tkiva) i grčkih reči myo (mišić) i algos (bol). Američka medicinska asocijacija registrovala ju je 1987. kao bolest koja može dovesti do onesposobljenosti, pri čemu je danas neke zapadnoevropske zemlje priznaju kao razlog za prevremeno penzionisanje i ostvarivanje pomoći za lečenje. Prvi dijagnostički kriterijumi koji definišu fibromijalgiju datiraju s početka 90-tih godina prošlog veka, a najnoviji su uvedeni 2010. godine. Ustanovljen je i Međunarodni dan podizanja svesti o fibromijalgiji (12. maj).

Statistika kaže da je ova bolest druga po učestalosti u reumatološkoj praksi, a da svaki deseti pacijent koji u ambulantu opšte medicine dođe sa nekom od pomenutih reumatoloških tegoba zapravo ima fibromijalgiju. Zanimljivo je, međutim, da fibromijalgija pogađa uglavnom žene, i to od tri do pet odsto žena u najproduktivnijim godinama života, od 20-te do 50-te, što su i godine najveće hormonske aktivnosti. Uočeno je, takođe, da žene sa fibromijalgijom obično već imaju i neku od autoimunih bolesti kao što su: reumatoidni artritis, lupus ili hepatitis C, i da prosečno izgube pet godina života tragajući za odgovorima na nedoumice svog stanja; do postavljanja prave dijagnoze bivaju pregledane od, prosečno, 15 različitih specijalista, pri čemu 50 odsto njih prethodno dobija pogrešne dijagnoze i, posledično, neadekvatne i nepotrebne terapije, uključujući čak i operacije. 
Sa neurološkog stanovišta, fibromijalgija je definisana kao sindrom centralne preosetljivosti (Central Sesitivity Syndrome - CSS), u koji spadaju i sindrom hroničnog umora, sindrom iritrabilnih creva, bol u temporomandibularnim (viličnom) zglobovima, glavobolje tenzionog tipa (migrene), sindrom nemirnih nogu (restless legs syndrome), i takozvani intersticijalni cistitisi (cistitisi koji nisu izazvani nekom bakterijskom infekcijom). Prim. dr Radosavljević napominje da svaki od navedenih reumatoloških i neuroloških simptoma može da se javi samostalno, ili u sklopu sindroma, sa različitom učestalošću - svi pacijenti sa fibromijalgijom imaju opšti mišićni bol i bolno reaguju na pritisak u određenim anatomskim tačkama, i gotovo svi imaju poremećaj spavanja i sindrom hroničnog umora (90 odsto), dok glavobolje i osećaj hladnoće ima oko 40, bol u grudima od 20 do 30, depresiju 30, i druge  neurološke simptome oko 20 do 25 odsto njih. Poremećaj seksualne funkcije u fibromijalgiji je takođe široko rasprostranjen, što sve zajedno čini izrazito tegoban splet simptoma.

Sindrom centralne preosetljivosti

Fibromijalgija i trudnoća

Kao bolest, fibromijalgija nema uticaja na tok i iznošenje trudnoće, mada neželjena dejstva mogu da imaju medikamenti koji se koriste u njenom lečenju. Prim. dr Radosavljević ukazuje, međutim, na drugi problem, na poremećaj seksualne funkcije u fibromijalgiji koji kod obolelih uslovljava češću pojavu infertiliteta nego u opštoj populaciji. Drugim rečima, žene sa fibromijalgijom u tom nepovoljnom psihosocijalnom kontekstu ređe ostvaruju trudnoću.

Govoreći o patofiziologiji fibromijalgije, prim. dr Radosavljević objašnjava da sindrom centralne preosetljivosti (CSS) zapravo označava poremećaj centralne obrade bola. Slika bola u glavi (centralnom nervnom sistemu - mozgu) pacijenta sa fibromijalgijom daleko premašuje njen pravi patoanatomski uzrok, i to je razlog zbog kog se obolelima ranije nije verovalo da imaju stvarni bol. Danas se, pak, zna da oni imaju snižen prag za osećaj bola i smanjenu sposobnost da nociceptivne draži (stvarni, somatski bol) razlikuju od nenociceptivnih draži kao što su dodir, hladnoća ili toplota; drugim rečima, kod njih sve to izaziva stalni bol. Dokazano je, naime, da nije reč o subjektivnom osećaju ili bolu “na nervnoj bazi” već o hipersenzitivnosti uzrokovanoj objektivnim neurobiološkim poremećajima koji menjaju precepciju bola. Oboleli od fibromijalgije imaju povećanu koncentraciju ekscitatornih neurotransmitera u mozgu, kao što je takozvana supstanca P koja prenosi osećaj bola, a nizak nivo inhibitornih neurotransmitera kao što su serotonin i norepinefrin, koji doprinose osećaju zadovoljstva i opuštenosti.
Osećaj bola kod njih pojačava i izmenjena aktivnost endogenih analgetskih opiodnih supstanci, odnosno prirodnih supstanci koje deluju u regionima mozga zaduženim za modulaciju bola. Prisutna je i disregulacija dopamina, odnosno supresija normalne aktivnosti tog neurotransmitera koji pomaže u prevazilaženju osećaja bola. Pored navedenih hemijskih poremećaja u samom mozgu, kod obolelih od fibromijalgije postoji i poremećaj na nivou osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg. Reč je, zapravo, o lošem odgovoru na stres - negativnim emocijama koje su direktni pojačivači bola - i neurovegetativnoj kaskadi koja, uz već postojeći osećaj bola, pridodaje simptome slične gripu, depresivno raspoloženje i osećaj umora.
Prim. dr Radosavljević navodi i neke od primera patoloških nalaza koji potvrđuju poremećaje u fibromijalgiji. Snižen nivo kortizola u 24-časovnom urinu svedoči o poremećaju cirkardijalnog (dnevno-noćnog) ritma, pri čemu se najviši nivo kortizola beleži uveče, umesto ujutru kada je to prirodno. Među laboratorijskim nalazima je i insulinska hipoglikemija, zbog hiperprodukcije adrenokortikotropnog hormona (ACTH), ili kortikotropina, koji je komponenta hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine i oslobađa se u odgovoru na biološki stres. Uz povećan nivo ACTH beleži se, takođe, manja proizvodnja kortikosteroida glikokortikoida. U fibromijalgiji može da se nađe i snižen nivo hormona rasta, koji telo proizvodi tokom delta faze sna (4. faze non-REM spavanja) i koji je odgovoran za reparaciju tkiva, što svedoči da je poremećaj spavanja integralni deo ove bolesti. U drugim oboljenjima se poremećaj sna obično nadovezuje na bolest, a u fibromijalgiji je njen sastavni deo, upravo kao posledica hemijskih poremećaja u mozgu. Pored povećane produkcije ekscitatorne supstance P u mozgu, patološki nalaz u cerebrospinalnoj tečnosti je četvorostruko veći nivo nervnog faktora rasta.

Etiologija i faktori rizika

MEDICINAUzroci nastanka fibromijalgije nisu poznati; nije jasno šta je izaziva, kako nastaje, kako počinje, pa se, tako, ne zna ni zašto najviše pogađa žene. Izvesno je, međutim, da je bolest multifaktorijalna, odnosno da u njoj imaju udela i genetski i faktori spoljašnje sredine. Identifikovani su i “trigeri” (okidači) fibromijalgije, a to mogu da budu: izloženost toksinima, težak akutni ili hronični stres, ali i neke infekcije, čak i hormonski disbalans.
Faktori rizika za razvoj fibromijalgije mogu se, pri tom, podeliti na tri grupe činilaca: biološke (genotip, pol, stres trauma, poremećaj sna), socio-kulturne (socijalni status i kulturološki milje, porodica, posao) i psihološke (struktura ličnosti, sklonost ka somatizaciji, nivo samopouzdanja). Kad je o socio-kulturnim i psihološkim varijablama reč, prim. dr Radosavljević kaže da fibromijalgija pre svega pogađa osobe niskog samopouzdanja, kao i osobe nižeg društvenog statusa, koje su sklone da svoje psiho-socijalne probleme “rešavaju” somatizacijom. U tom složenom procesu izražavanja psihičkih tegoba kroz telesne simptome, osoba polako ulazi u začarani krug fibromijalgije - široko rašireni uporni bol i ukočenost udružuje se sa poremećajem sna koji ima za rezultat stalni umor i kognitivne teškoće, uz anksioznost, depresiju, pa i mnoge druge neobjašnjive simptome koji, svi zajedno - i sve u krug - onesposobljavaju obolelu osobu za normalan život i rad. 
Govoreći o svakom od simptoma bolesti pojedinačno, prim. dr Radosavljević dodaje da je “mapa” anatomski određenih bolnih tačaka (kojih ima 18), devedesetih godina prošlog veka, bila ustanovljena kao prvi vodič za identifikovanje fibromijalgije, ali da je definisanje bolesti danas znatno prošireno i drugim tegobama. Poremećajem spavanja, pre svega. Poznato je da spavanje, koje ima četiri faze (inicijalnu, fazu lakog sna, i dve faze progresivno sve dubljeg spavanja), u toku poslednje i najdublje (non-REM) faze oporavlja moždane rezervoare biotransmitera, odnosno obnavlja tkivo zaduženo za memoriju vraćajući mu biohemijsku ravnotežu. U fibromijalgiji, međutim, u toj fazi spavanja, umesto dubokog oporavljajućeg sna, postoji poremećaj u vidu abnormalnosti alfa talasa - oporavljajući san je narušen, što u povratnoj sprezi sa drugim tegobama pojačava osećaj bola i osećaj hroničnog umora, kao i druge siptome. 

Dijagnostika i lečenje

Menopauza

Fibromijalgija je bolest koja žene pogađa u životnoj dobi kad su na hormonskom vrhuncu, odnosno u reproduktivnim godinama. Ima li promena u toku i prognozi bolesti u menopauzi? Prim. dr Radosavljević kaže da žene nakon 50. godine života ređe oboljevaju od ove bolesti, te da sa menopauzom tegobe mogu i da jenjavaju. Ali, fibromijalgija koja je zapostavljena, koja nije lečena, neće nestati sama od sebe, niti će se spontano izlečiti. Samo ukoliko je pod kontrolom, njeni siptomi bi tokom menopauze mogli da budu blaži.

Upravo ove tri pomenute tegobe - široko rasprostranjen uporan bol i spavanje iz koga se osoba budi umorna i ostaje hronično umorna - mogle bi se označiti kao ključni simptomi fibromijalgije kod svake obolele osobe, naravno pod uslovom da tegobe nemaju neki drugi uzrok. Diferencijalna dijagnoza je, naime, nezaobilazan deo dijagnostikovanja ovog oboljenja, budući da mnogi od simptoma fibromijalgije prate i razvoj kancerskih i drugih bolesti. Prim. dr Radosavljević navodi da već i rutinske laboratorijske pretrage (uključujući merenje nivoa hormona štitaste žlezde), uz ultrazvučni pregled abdomena i rendgenski snimak pluća - ukoliko isključuju druge moguće uzroke - već mogu da predstavljaju pola puta do dijagnoze. U svakom slučaju, diferencijalnom dijagnozom treba isključiti mogućnost postojanja hipotireoze, kao i poremećaje paraštitaste žlezde (povećan nivo Ca u serumu), insuficijenciju gvožđa i vitamina D, mišićne bolesti (polimiozitis), oboljenja kostiju koja daju mišićni bol (Pagetova bolest), hiperkalcemiju, ali i zarazne bolesti (sidu) i karcinome.
Lečenje fibromijalgije podrazumeva multidisciplinarni pristup i individualizovani tretman koji se sastoji iz farmakološke i nefarmakološke terapije. Neki pacijenti na terapije reaguju bolje, neki lošije, ali sveukupno lečenje je, prema rečima prim. dr Radosavljević, dug i mukotrpan proces koji pored holističkog pristupa i evaluacije - kao opšte preporuke za lečenje - treba da sadrži i psihološko savetovanje.
Medikamentna terapija uključuje antidepresive, kao i lekove za neuropatski bol - bol koji je nastao zbog poremećaja regulacije u CNS (mozgu). U tom kontekstu naša sagovornica podseća da adekvatno lečenje fibromijalgije obično započinje „odloženo“ zbog toga što pacijenti inicijalno ne odlaze kod neurologa, koji se kasnije obavezno uključuje u lečenje, već prethodno dugo tragaju za dijagnozom u reumatološkim ambulantama, prvo tražeći pomoć fizijatra, ortopeda, reumatologa, neurohirurga… Utoliko je značajnije, naglašava prim. dr Radosavljević, da se javnost, i opšta i stručna, informiše i da ima svest o postojanju ovog oboljenja kako bi se oboleli poštedeli lutanja od ordinacije do ordinacije, često uz uveravanje da su potpuno zdravi, odnosno da bi blagovremeno saznali od čega boluju, na koji način se ta bolest leči, i kako da se sa njom nose.
Veoma značajan deo terapije fibromijalgije čine nefarmakološke mere - fizioterapija i vežbe. Blagotvorne fizikalne procedure su TENS (transkutana elektrostimulacija nerava), termoprocedure (uključujući toplu banjsku i morsku vodu), manuelna i aparaturna masaža. Redovna fizička aktivnost treba da obuhvata vežbe istezanja, izometrijske (statične vežbe za jačanje mišića) i vežbe opterećenja (tegovima) koje treba raditi najmanje tri puta nedeljno po 20 do 30 minuta, ali sa malim opterećenjem uz veliki broj ponavljanja. Bolji rezultati se, napominje prim. dr Radosavljević, postižu grupnim vežbama, zahvaljujući njihovom psihosocijalnom momentu, a naučno dokazanu visoku efikasnost imaju joga i tai chi. Pored plivanja, vožnje bicikla, trčanja i drugih fizičkih aktivnosti, preporuka su i svi oblici aktivne relaksacije (baštovanstvo i drugo).

Život sa fibromijalgijom

MEDICINAIzuzimajući atrofiju mišića izazvanu fizičkom neaktivnošću, fibromijalgija ne oštećuje mišiće, zglobove i druge organe i neće neposredno ugroziti život obolelih, ali vrlo nepovoljno utiče na kvalitet života. Problem je utoliko složeniji, dodaje prim. dr Radosavljević, što pacijentkinje sa fibromijalgijom vrlo brzo postaju malodušne. Uz činjenicu da vrlo često potiču iz nižih socijalnih sredina i imaju niži nivo obrazovanja, te da zbog toga često lako ostaju bez posla, jasno je da je reč o veoma vulnerabilnoj grupi, u kojoj je učestalost teških psihijatrijskih oboljenja i samoubistava višestruko veća nego u opštoj populaciji. Navedeni psihosocijalni problemi najverovatnije su u vezi i sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i hepatobilijarnih bolesti (ciroze jetre, i dr). Iako ta veza nije dokazana, činjenica je da su žene u takvim psihosocijalnim okolnostima često sklone ka bolestima zavisnosti, kao i drugim lošim životnim navikama koje mogu da dovedu do razvoja ozbiljnih hroničnih bolesti.
Ali, sklonost ka somatizaciji i nizak nivo samopouzdanja predstavljaju psihološke faktore rizika koji, naravno, nisu vezani za određenu socijalnu grupu. Kad se izuzmu nasledni faktor (eventualna sklonost ka autoimunim bolestima, i slično), od fibromijalgije oboljevaju i uslovno rečeno uspešne žene. Svaki “uspeh” meren nekim objektivnim društvenim uzusima u psihološkom smislu može da bude vrlo relativan, da ima dve strane medalje. Prim. dr Radosavljević napominje da su mnoge žene koje imaju uspešne karijere, a uprkos tome ne zapostavljaju porodicu i još sve to drže na svojim plećima, ponekad daleko ugroženije od onih koje su možda manje polagale na samorealizaciju u karijeri i u društvu. Žene koje ostvare “uspeh” po cenu psihološkog disbalansa, one koje u tome “izgube sebe”, pod jednakim su rizikom za razvoj fibromijalgije kao i žene dijametralno suprotnog socio-ekonomskog statusa. 

 

 



 

 

 

Gordana Tomljenović









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA