TEMA BROJA
Dubravka Marić
Bogatsvo na dnu mora / Ajkule vole biljke
Livade koje život znače
Morske trave koje formiraju prostrane livade u okeanima i morima na Zemlji, imaju izuzetnu ekološku i ekonomsku vrednost. Zbog visokog nivoa njihove produktivnosti, strukturne složenosti i biodiverziteta, zajednice morskih trava nose epitet 'morskog ekvivalenta tropske prašume'.
Morska trava je tip podvodne vegetacije koja je evoluirala od kopnenih biljaka i prilagodila se životu u slanoj sredini. Takođe ima lišće, korenje, vaskularna tkiva, cvetove i seme, a fotosintezom proizvodi hranu. Zato nema ono snažno potporno stablo koje je potrebno kopnenim biljkama da bi savladale gravitaciju. Umesto toga, njihove vlati podržava prirodna plovnost same vode, a one ostaju savitljive kada su izložene talasima i strujama. Ove morske cvetnice, koje čine četiri familije sa oko 60 vrsta, nastanjuju čiste i plitke vode duž umerenih i tropskih obala – od plimnog područja do dubine od oko 60 m.
Zajednice morskih livada predstavljaju hranilište, mrestilište, 'obdanište' i sklonište za mnoge kičmenjake i beskičmenjake; sprovode ugljen-dioksid koji je deo njihove dnevne fotosintetske aktivnosti; ublažavaju efekte jakih struja, prečišćavaju vodu od bakterijskih polutanata, sprečavaju eroziju podvodnih sedimenata, a važne su i za morske farme, komercijalni i sportski ribolov. Iako ih, zbog građe i načina rasta, ponekad mešaju sa morskim makroalgama, među njima postoje bitne razlike.
Od 1990. godine njihova brojnost se smanjuje po stopi od oko sedam procenata godišnje, uprkos tome što je godišnja produkcija morske trave ravna ili premašuje proizvodnju na kultivisanim poljoprivrednim područjima na kopnu! Zajednice morskih trava širom sveta ugrožavaju oluje, prekomerna ispaša, bolesti, preterani odliv nutrijenata i sedimentacije, previše fitoplanktona, razna zagađenja, brodski propeleri koji ih seku, a naročito smanjenje bistrine vode usled čega manje sunčeve svetlosti dopire do vlati. Naučna zajednica dugo nije obraćala pažnju na potrebu za konzervcijom podvodnih livada morske trave, ali se to promenilo. S obzirom na to da morska trava omogućava visok nivo biodiverziteta i da je osetljiva na promene u kvalitetu vode, prepoznata je kao važan indikator vrsta koje odražavaju sveukupno zdravlje morskih eko-sistema.
Alge i morska trava
Morske trave su građom bliže kopnenim biljkama i imaju tkiva specijalizovana za određene zadatke, što kod algi nije slučaj. Dok alge imaju samo organ u vidu stabla koji im pomaže da se pričvrste na podlozi, morska trava ima pravo korenje, koje ne samo da je drži na mestu nego je i specijalizovano za izdvajanje minerala i drugih hranljivih sastojaka iz sedimenata. I dok sve ćelije algi poseduju fotosintetičke strukture sposobne da iskoriste sunčevu svetlost za proizvodnju hemijske energije, morska trava ima hloroplast samo u listovima, gde se jedino obavlja fotosinteza. Osim toga, alge preuzimaju minerale i druge hranjive materije direktno iz vode putem difuzije, dok morska trava transportuje minerale i hranljive materije pomoću ksilema i floema (dva tipa transportnog tkiva kod vaskularnih biljaka). I dok većina algi nema specijalizovane reproduktivne strukture, većina morskih trava ima dva pola, proizvodi cvet i seme, a embrion se razvija unutar jajnika.
|
Krajem jula, istraživači iz Karnegijevog instituta za nauku, saopštili su da morska trava može imati lokalno ograničenu ulogu u ublažavanju kiselosti okeana u obalskim eko-sistemima. Ugljen-dioksid koji emituju industrija i automobili ne završava samou atmosferi, pošto ga apsorbuju i okeani, gde u reakciji sa morskom vodom nastaje ugljena kiselina, koja je korozivna za organizme koji grade skelete od kalcijum-karbonata, kao što su dagnje i ostrige. Modelovanjem na osnovu postojećih podataka, naučnici su otkrili da livade mogu okrenuti sat acidifikacije za nekoliko decenija! Naravno, to je malo u odnosu na 150 godina neprekidneacidifikacije, naročito danas kada je zbog povećane emisije fosilnih goriva taj proces brži nego ikada. Njihov model je pokazao da, tokom dnevne oseke, kada se odigrava fotosinteza, livade mogu značajnije da ublaže kiselost morske vode, a to otvara važne mogućnosti. Ovakav nivo ublažavanja mogao bi da bude značajan ne samo u komercijalnom uzgajanju beskičmenjaka već i u prirodnim zajednicama školjki, kao što su plave dagnje, gde one mogu da usklade sopstvenu kalcifikaciju sa periodima ublažavanja kiselosti morske vode.
Prošle godine je dokazano i da morska trava može da, na svoju štetu a u korist ljudi, riba i beskičmenjaka, u neprečišćenim otpadnim vodama umanji prisustvo opasne bakterije Enterococcus za 50 odsto. Zato vest da su proletos naučnici sa Univerziteta u Svonsiju (Vels), prateći satelitski kretanje zelenih morskih kornjača, takođe tipičnih stanovnika livada morske trave, u dubinama zapadnog Indijskog okeana otkrili prostrane livade koje tamo preživljavaju zahvaljujući kristalno čistoj vodi - budi nadu da se morske trave mogu naći i na neočekivanim mestima. Sledeća dobra vest objavljena je tokom jula, kada su se istraživači sa Univerziteta u Plimutu uverili da izmeštanje ribljih farmi na Kipru u dublje vode Sredozemnog mora doprinosi obnovi staništa morskih trava u kojima su se do tada nalazile, budući da ih više ne ugrožava otpad iz ukotvljenih ribljih kaveza. Trenutno je najvažnije da je time pružena šansa ugroženoj endemskoj vrsti morske trave Posidonia oceanica.
Ajkule biljojedi
Početkom godine, objavljeno je da su istraživači sa Univerziteta Kalifornije, SAD, saopštili su da je potvrđeno kako nije slučajno što je u probavnom traktu nekih mladih ajkula Sphyrna tiburo, prethodno pronađeno 60 odsto hrane biljnog porekla u vidu morske trave! Kada su eksperimentalno hranjene mešavinom od 90 procenata morske trave i deset odsto lignji, analize krvi su ukazale da su ajkule varile biljke i ekstrahovale hranljive sastojke iz njih. Zapažen je vrhunac aktivnosti digestivnog enzima beta-glukosidaze, koji razlaže celulozni materijal u crevima. Ono što zapanjuje jeste činjenica da ova vrsta manjih ajkula pripada čekićarama, koje su poznate kao mesojedi! Naučnici smatraju da će uloga ovih ajkula u obalskim vodama morati da bude preispitana jer one možda uopšte nisu grabljivci, kao što se prethodno pretpostavljalo, mada imaju slična creva kao i njihovi mesožderski srodnici.
|
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
