MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 88
Planeta Br 88
Godina XVII
Januar - Februar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

KLIMA

 

Obrada: msc. Jozef Baruhović

Naučni skupovi / Energetika i klimatske promene

Ne više od 1,6 C

 

KLIMAU prostorijama SANU je 26. novembra 2018. održan jednodnevni naučni skup pod naslovom ”Energetika i klimatske promene”. Kroz izlaganja stručnjaka a zatim i  diskusiju iskristalisale su se smernice kako dalje, posebno one vezane za srpsku energetiku i očuvanje čovekove sredine u našoj sredini.  
Izlaganja predavača i učesnika u diskusiji bila su usmerena uglavnom na četiri značajne teme: 1.Ublažavanje klimatskih promena - smanjenje emisije štetnih materija, 2.Prilagođavanje klimatskim promenama, 3. Sigurnost i dostupnost snabdevanje energijom i 4. Uticaj EU i integracija.

 

“Tokom poslednje četiri decenije”, istakao je akademik Fedor Mesinger, “ svedoci smo sistematskog povećanja temperature površine Zemlje, praćenog topljenjem ledenih pokrivača u polarnim oblastima i podizanjem nivoa mora. Među naučnicima koji se bave ovim problemom jedini prihvaćeni uzrok je povećanje  gasova staklene bašte u atmosferi , prvenstveno ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva - uglja, nafte i prirodnog gasa. Po preporuci međunarodnog panela za promenu klime (IPSS) pri UN, neophodno je sprečiti da promena temperature pri površini Zemlje pređe vrednost od 2,0 C. U nedavnim izveštajima o današnjem stanju u odnosu na predindustrijski period, pominje se da je ono već prešlo vrednost od 1,0 C. U jednom nedavno objavljenom izveštaju navode se argumenti po kojima veća vrednost od 1,5 C ne bi smela da se desi ukoliko život čoveka na Zemlji treba da ostane kakvog ga znamo.”
Primera radi, u Srbiji je temperature tla, od 1960. do 1980, porasla za 1,2 0 C.
U daljim izlaganjima je ukazano na potrebu da emisija ugljen- dioksida, do 2050. bude smanjena za 80-90%, a udeo obnovljivih izvora energije bude povećan za 70%. Velike nade se polažu u biomasu, solarne elektrane, povećanje energetske efikasnosti... U zaštitu životne sredine dosad je uloženo 300 miliona evra, novi energetski kapacitet od 1000 MW je u izgradnji, a još 200 MW može se dobiti povećanjem energetske efikasnosti.  
Profesor Kavalerio Goncalo izneo je da “značajna emisija CO2 potiče iz sektora energetike pa je od interesa raditi na usklađivanju daljeg razvoja srpske   energetike sa preporukama i praksom primenjenim u EU. Srbija zaostaje u odnosu na EU zato što svoje energetske potrebe zadovoljava 70%  iz uglja.

KLIMAGašenje dela termoelektrana?

Profesor Pavle Petrović, dopisni član SANU, postavio je pitanje uloge države u zaštiti životne sredine: ”Višedecenijsko nedovoljno ulaganje države u zaštitu životne sredine dovelo je do toga da je Srbija trenutno jedna od najzagađenijih zemalja Evrope. Zato je sada, za rešavanje zapuštenih ekoloških problema i dostizanja strogih međunarodnih standarda neophodno snažno povećanje javnih investicija u deponije otpada, u prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu... Da bi taj radikalni zaokret bio moguć, potrebno je znatno ojačati institucionalne  kapacitete države u ovoj oblasti, što je preduslov da se Srbija uspešno uključi u izazove koje postavlja globalna borba protiv nepovoljnih klimatskih promena”.          
Profesor dr Miloš Banjac smatra da je do 2050. potrebno smanjiti udeo gasova sa efektom staklene bašte za 80%-95% u odnosu na 1990. što podrazumeva i mogućnost gašenja pojedinih termoelektrana i pojačanje mere energetske efikasnosti u svim sektorima. 
Profesor dr Miodrag Mesarević se osvrnuo na strateški razvoj globalne energetike u uslovima njene velike tranzicije: ”Tekuća tranzicija sa fosilnih na obnovljive izvore energije mora se sprovesti brzo, uz značajne podsticaje i pritiske radi ublažavanje brzih klimatskih promena u kojima najveći deo ima energetika.” 
A dopisni član SANU Slobodan Vukosavić naveo je da ”energetska tranzicija podrazumeva rast proizvodnje u elektronski upravljanim izvorima, rast kapaciteta za lokalnu akumulaciju i veću zastupljenost potrošača sa elektronskom kontrolom snage. Umesto centralizovane mreže sa pasivnim potrošačima pojavljuje se mreža sa distribuiranom proizvodnjom i akumulacijom i sa aktivnim potrošačima. Izvori i potrošači mogu formirati mikro-mreže, tj. funkcionalne celine sa lokalnom akumulacijom, sa značajnom autonomijom i mogućnošću ugovaranja naprednih energetskih transakcija. Uz elektronsko upravljanje i dinamičku optimizaciju, moguće je značajno smanjiti potrebe za gradnjom novih postrojenja i promenti navike ljudi. Opisane promene se temelje na primeni energetske elektronike, u čijem se razvoju mogu angažovati domaća nauka i struka.“   

KLIMA

Skroman prostor posvećen je vetroparkovima (mogu da pokriju 3,5% potreba za električnom energijom u Srbiji) i solarnoj energije, prvenstveno za zagrevanje tople sanitarne vode iz termičkih kolektora i proizvodnji električne energije iz solarnih fotonaponskih kolektora.  
U svom izlaganju, dr Zoran Nikolić osvrnuo se na intenzivniju primenu solarnih fotonaponskih postrojenja i naveo podatke da udeo tako dobijene energije brzo raste. Na primer, u periodu 2014-2017, rast je iznosio 40 GW, 50 GW i 60 GW, a godinu dana ranije skoro 100 GW.

Kočnica je novac

I kod nas se uvode solarna fotonaponska postrojenja (FNP), ali sporo. Postavljena su u Beogradu (na Zelenom vencu, snage 11 kW), u Institutu “Mihajlo Pupin” - oko 100 kW, Kladovu - 2 MW, Merdarima - 2 MW, Beočinu - 1MW...   Da bi se obezbedila proizvodnja električne energije za Srbiju, potrebna je površina od 180 km2, što odgovara 42% površine Deliblatske peščare, pri stepenu iskorišćenja fotonaponskih kolektora od oko 18%. Jedno od rešenja za masovno uvođenje FNP je upotreba krovnih površina. Procenjuje se da u Srbiji ima 4,7 miliona legalnih objekata i oko 5 miliona ilegalnih. Kada bi se iskoristilo samo 20% od ovih krovnih površina, fotonaponski kolektori pokrili bi sve potrebe zemlje za električnom energijom.

KLIMA

Problem sa solarnom energijom je u tome što su mogućnosti proizvodnje neravnomerne: zimi je zračenje Sunca 3-4 puta slabije nego leti. Prema podacima EDB, letnja potrošnja u Beogradu iznosi 350-650 MWh. Zimi se penje na 800-1300 MWh pa se očekuje dalje tehničko usavršavanje (sadašnji stepen iskorišćenja ide do 18%); već se rade uređaji stepene korisnosti od 40%, sa “višeslojnim” foto- naponskim ćelijama. Sada je kočnica njihova visoka cena za masovnu upotrebu.  Trenutna cene fotonaponske ćelije iznosi oko 0,5 dolara/watt, a za solarizaciju Srbije trebalo bi oko 20 milijardi dolara.

Bojler - na sunce ili na struju?

Kod nas je zanemareno korišćenja solarnih termičkih instalacija (za toplu sanitarnu vodu) koje se postavljaju na krovove stambenih i radnih objekata. Za razliki od nas, postavljanje solarnih termičkih instalacija u svetu je dosta odmaklo. Tako, na primer, u Nemačkoj je postavljeno oko dva miliona m2 solarnih kolektora , u Grčkoj oko 500.000 m2 , u Švajcarskoj oko 180.000 m2, u Bugarskoj oko 120.000 m2... U Izraelu deluje zakon po kojem svaki novoizgrađeni stambeni objekat mora da ugradi solarnu instalacija za toplu sanitarnu vodu. Kod nas, gotovo svako domaćinstvo ima bojler za toplu vodu priključen na elektro-mrežu. Procene su da se za zagrevanje bojlera troši oko 15-25% ukupne električne energije. Ugradnja solarnih termičkih panela trebalo bi da se uvećava 100.000-150.000 m2 godišnje.
U sklopu teme “Efekti reorganizacije sektora energetike” pomenuto je  da “treba sagledati takse za emisije CO2 i ugradnju sistema za zaštiti životne sredine sa ekološki održivim deponijama pepela, šljake i gipsa iz procesa odsumporavanja”.

KLIMA

Obrada: msc. Jozef Baruhović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA