MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 88
Planeta Br 88
Godina XVII
Januar - Februar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Vesna Bosanac

Nuklearna energija / Reaktori (podaci dopunjeni aprila 2018.)

Korist veća od straha

 

Nuklearke rade u tridesetak zemalja širom sveta. Preko regionalnih mreža za prenos struje, još veći broj zemalja postaje, bar delimično, zavisan od nuklearki: Italija i Danska, na primer, obezbeđuju gotovo 10 odsto svoje električne energije iz uvozne struje koja potiče iz nuklearnih elektrana

Tema Broja

Oko 11odsto ukupne struje u svetu dobija se iz oko 450 nuklearnih reaktora. U izgradnji je šezdesetak reaktora, što iznosi približo 16 % postojećih kapaciteta, dok je u fazi planiranja izgradnja još 150-160 reaktora, što “pokriva” gotovo polovinu postojećih kapaciteta. Dopune radi, 2016. godine, nuklearke su proizvele 2477 teravat časova (TWh) struje, dok je ta brojka godinu dana radnije iznosila 2441 teravat časova.  
Šesnaest zemalja obezbeđuje najmanje četvrtinu svojih potreba za strujom iz nuklearki. Francuska dobija oko tri četvrtine struje iz nuklearne energije; Mađarska, Slovačka i Ukrajina troše više od polovine struje iz ovog izvora, dok  Belgija, Češka Republika, Finska, Švedska, Švajcarska i Slovenija na ovaj način obezbeđuju po najmanje jednu trećinu struje. Južna Koreja i Bugarska uglavnom dobijaju više od 30 % svoje električne energije iz nuklearki, dok SAD, Velika Britanija, Španija, Rumunija i Rusija tako obezbeđuju jednu petinu potrebne struje. Japan se ranije oslanjao na nuklearnu energiju da bi zadovoljio više od jedne četvrtine svojih potreba i očekuje se da uskoro opet dostigne približan nivo.

450 reaktora

• Prve komercijalne nuklearke počele su sa radom pedesetih godina 20. veka.
• Danas nuklearna energija obezbeđuje oko 11 odsto struje u svetu, a proizvodi je oko 450 reaktora.
• Pedeset zemalja koristi nuklearnu energiju u okviru 225 istraživačkih reaktora. Osim u istraživačke svrhe, oni se koriste za proizvodnju izotopa koji se primenjuju u medicini i industriji, kao i za obuku stručnjaka.

Tema Broja

Neophodnost veće proizvodnje “čiste” struje

Potreba za još većom proizvodnjom struje iz nuklearki u svetu počiva na dva čvrsta argumenta: neophodnost hitne zamene postrojenja na fosilna goriva, naročito onih na ugalj koja u atmosferu izbacuju najviše ugljen-dioksida, i mogućnost odgovora na povećane potrebe za električnom energijom u velikom broju zemalja. Podaci iz 2015. pokazuju da je čak 66 % struje dobijeno sagorevanjem fosilnih goriva. Uprkos naporima da se krene drugim pravcem, udeo fosilnih goriva u proizvodnji struje ostao je gotovo isti čitavih 10 godina (iznosio je 66,5 % 2005).

Pregled po zemljama

U  Kanadi radi 19 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 13,5 gigavat časova. Godine 2017. zemlja je obezbeđivala 15 % struje iz nuklearnih izvora. Svi sem jednog reaktora smešteni su u Ontariju, koji od 2014. ne koristi ugalj kao energent.  

Meksiko poseduje dva nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 1,6 gigavat časova. Tokom 2017. nuklearke su Meksikancima dale 6 % struje.

Tema Broja

U SAD radi 99 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 99,6 gigavat časova. U 2017. SAD su obezbedile 20 % struje iz nuklearnih izvora. Zemlja je poznata i po izuzetno uspešnom razvoju strategija za održavanje postojećih reaktora. Tako je prvi novi nuklearni reaktor pušten u rad 2016, posle skoro 20 godina pauze. 

Najviše reaktora - 104 radilo je 2012.godine, a do gašenje nekih od njih došlo je iz različitih razloga, među kojima su jeftin prirodni gas, liberalizacija tržišta i velike subvencije za prelazak na obnovljive izvore energije.   

Argentina raspolaže sa 3 reaktora, ukupnog neto kapaciteta od 1,6 gigavat časova. Godine 2017, 5 % električne energije potrošene u ovoj zemlji bilo je nuklearnog porekla.   

Brazil ima dva reaktora, kombinovanog neto kapaciteta 1,9 gigavat časova. U toj zemlji je 3 % ukupne potrošene struje u 2017. poteklo iz nuklearki.   

Belgija se oslanja na 7 nuklearnih reaktora, kombinovanog neto kapaciteta 5,9 gigavat časova. U 2017. nuklearke su dale čak 50 % ukupne struje.  

Finska ima 4 reaktora, ukupnog neto kapaciteta 2,8 gigavat časova. Tokom  2017. nuklearke su proizvele 33 % ukupne struje u zemlji. Gradi se peti reaktor, a postoji i plan da se podigne postrojenje sa ruskim reaktorom tipa VVER-1200, na lokaciji Hanhikivi.

Tema Broja

Prvo- bombe!

Nuklearna tehnologija koristi energiju koja se oslobađa cepanjem atoma određenih  elemenata. Njen razvoj počeo je četrdesetih godina 20.veka. Za vreme Drugog svetskog rata, istraživanja su bila usmerena mahom na proizvodnju oružja, tj.bombi. Krajem pedesetih godina, pažnja se okreće ka mirnodopskoj primeni nuklearne fisije, sa ciljem dobijanja električne energije.  

Francuska ima 58 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 63,1 gigavat časova. Čak 72 %  francuske struje u 2017. dale su nuklearke. Odluku iz 2015. prema kojoj udeo struje iz nuklearki treba da padne na 50 % do 2025. vlada je odložila 2017. Sada se gradi novi reaktor, proizvodne snage 1750 megavat sati, u Flamanvilu.

U Nemačkoj radi 7 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 9,4 gigavat časova, koji su 2017. obezbedili 12 % potrebne struje. Zvanično opredeljenje je da se zavisnost od nuklearne energije postupno smanji do 2022. u okviru politike Energiewende, koja je uvedena 2010; akcenat je stavljen na smanjenje emisije ugljen-dioksida. Godine 2015. Nemačka je zauzimala šesto mesto na svetu kao zagađivač atmosfere zbog velikih količina CO2.   

Holandija je iz svog jedinog reaktora, neto kapaciteta 0,5 gigavat časova, dobila 3 %  struje 2017.godine.  

U Španiji radi 7 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 7,1 gigavat časova. U 2017. udeo potrošene struje nuklearnog porekla iznosio je 21 %.  

U Švedskoj postoji 8 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 8,4 gigavat časova. Švedska je 2017. pokrila čak 40 % svojih potreba za strujom zahvaljujući nuklearkama. Ovde prestaju s radom neki stariji reaktori, a  istovremeno se mnogo ulaže u održavanje i produženje “životnog veka” nuklearki.  

Švajcarskoj su nuklearke obezbedile 33 % struje u 2017; u zemlji radi 5 reaktora, kombinovanog neto kapaciteta od 3,3 gigavat časova.

Velika Britanija raspolaže sa 15 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 8,9 gigavat časova. U 2017. Britanci su dobili 19 % struje iz nuklearki. Po odluci vlade iz 2006, stari reaktori treba da budu zamenjeni onima novije generacije. Zvaničan stav je da kapacitet nuklearki dostigne 16 gigavat časova do 2030.  

Jermenija poseduje samo jedan nuklearni reaktor, neto kapaciteta od 0,4 gigavat časova; zemlja je 2017. obezbedila čak 33 % struje zahvaljujući tom nuklearnom postrojenju.   

Belorusija gradi svoju prvu nuklearku u nameri da prva dva reaktora ruske proizvodnje pusti u pogon do 2019. Gotovo celokupna struja u zemlji sada se dobija iz prirodnog gasa.

U Bugarskoj rade 2 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 1,9 gigavat časova. Zahvaljujući nuklearnoj energiji, Bugarska je 2017. obezbedila 34 % struje.

Češka poseduje 6 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta  3,9 gigavat časova. Česi su 2017. pokrili 33 % svojih potreba za strujom iz nuklearki.

Mađarska u pogonu ima 4 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta od 1,9 gigavat časova, a 2017.godine podmirila je čak 50 % svojih potreba za strujom na ovaj način.

U Rumuniji rade 2 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 1,3 gigavat časova, što je 2017. namirilo 18 % rumunskih potreba za strujom.  

Rusija raspolaže sa 35 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 26,9 gigavat časova, koji su 2017. obezbedili 18 % potrebne struje. Prema vladinom dekretu iz 2016, još 11 nuklearnih reaktora biće sagrađeno do 2030, ne računajući one koji se sada grade. Početkom 2018, Rusija je gradila 7 reaktora, ukupne snage 5,9 gigavat časova. Rusija izvozi reaktore u mnoge zemlje sveta (u Belorusiju, Kinu, Mađarsku, Indiju, Iran i Tursku); u različitoj meri investira u projekte takve vrste u Alžiru, Bangladešu, Boliviji, Indoneziji, Jordanu, Kazahstanu, Nigeriji, Južnoj Africi i Tadžikistanu.  

Tema Broja

Slovačka se oslanja na rad 4 reaktora, ukupnog neto kapaciteta 1,8 gigavat časova, odakle je dobila 54 % struje tokom 2017. Grade se još dva reaktora koja bi u komercijalnu upotrebu trebalo da uđu pre kraja dekade.

Slovenija ima 1 nuklearni reaktor, neto kapaciteta 0,7 gigavat časova, koji je zemlji obezbedio 39 % struje u 2017.

Ukrajina poseduje 15 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 13,1 gigavat časova; iz tih izvora je u 2017. obezbedila 55 % struje.

Bangladeš je počeo izgradnju prva dva (ruska) reaktora tipa VVER-1200  u 2017; predviđa se da prvo postrojenje krene sa radom do 2023. Ova zemlja sada dobija gotovo celokupnu količinu struje iz fosilnih goriva.

Tema BrojaU Kini trenutno radi 38 nuklearnih reaktora, ukupnog neto kapaciteta 34,6 gigavat časova, što je u 2017. obezbedilo 4 % struje. Kina je najveće gradilište nuklearki na globalnom tržištu. Početkom 2018, izgradnja 20 od 58 reaktora u svetu odvijala se u Kini. Jedan od razloga za to je opredeljenje ove zemlje da poboljša kvalitet vazduha u gradovima i smanji emisiju gasova staklene bašte. Zvaničan stav Kine jeste da se do 2020. nuklearni kapacitet poveća na 58 gigavat časova; takođe se planira izgradnja kapaciteta za dodatnih 30 gigavat časova struje.     

Indija koristi 22 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 6,2 gigavat časova, koji su joj 2017. obezbedili 3 % struje. U nameri da se nuklearni kapaciteti povećaju, 2010. je postavljen cilj da proizvodnja struje iz nuklearki dostigne 14,6 gigavat časova, do 2024. Početkom 2018, u Indiji se gradilo 6 reaktora, ukupnog neto kapaciteta 4,4 gigavat časova.

Japan ima 42 nuklearna reaktora, ukupnog neto kapaciteta 40 gigavat časova. Početkom 2018, samo 5 reaktora bilo je vraćeno u pogon, dok još 21 čeka odobrenje da se ponovo uključe, nakon tragedije u Fukušimi. Japan je ranije obezbeđivao 30 % struje iz nuklearki, a 2017. postotak je pao na četiri.

U Južnoj Koreji rade 24 reaktora, ukupnog neto kapaciteta 22,5 gigavat časova, koji su tokom 2017. obezbedili 27 % struje. Sada se grade 4 nova reaktora, a još 4 južnokrejske proizvodnje odlaze u Ujedinjene Arapske Emirate. 

Pakistan ima 5 reaktora, ukupnog neto kapaciteta 1,4 gigavat časova, koji su zemlji u 2017. obezbedili 6 % struje. U toku je instaliranje 2 kineska reaktora.

Južna Afriuka poseduje 2 nuklearna reaktora i jedina je zemlja u Africi koja dobija struju iz nuklearki - u 2017. to je iznosilo 7 % ukupne električne energije.    

Iran ima u pogonu 1 nuklearni reaktor, neto kapaciteta 0,9 gigavat časova, koji je 2017. Irancima obezbedio 2 % struje. 

Tema Broja

Ujedinjeni Arapski Emirati ulažu preko 20 milijardi dolara u 4  južnokorejska reaktora neto snage 1450 megavat časova.

 

Druge primene nuklearnih reaktora

Osim nuklearki koje posluju na komercijalnoj osnovi, u svetu postoji oko 225 reaktora koje pedesetak zemalja koriste u istraživačke i obrazovne svrhe, za potrebe medicine i industrije. Veći broj takvih postrojenja se upravo gradi.  
Najmanje 140 plovila, najviše podmornica, koriste za pogon oko 180 nuklearnih  reaktora. Rusija i SAD izbacile su iz upotrebe mnoge svoje nuklearne podmornice iz doba “hladnog rata”.
Rusija koristi flotu od 4 velika ledolomca na nuklearni pogon, dok su još 3 u fazi izgradnje.

 

Vesna Bosanac



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA