MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 88
Planeta Br 88
Godina XVII
Januar - Februar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Oliver Klajn

Nuklearna energija / Daleki istok

Razvoj pod pritiskom CO2 i akcidenata

 

Tema BrojaGotovo tri četvrtine struje u kopnenom delu Kine dobija se iz fosilnih goriva, i to prevashodno iz uglja. Na to se, u manjoj meri, nadovezuju hidroenergija i energija vetra. Prenaseljenost ove države dovodi do velikog zagađenja - Kina emituje najviše CO2 u svetu. Nestanci struje su česta pojava. Tamošnje vlasti planiraju da do 2030. bar 20 procenata energije dođe iz goriva koja nisu fosilna. Važnu ulogu u tome ima nuklearna energija.

 

Do kraja treće decenije novog milenijuma planira se da 8-10 % struje bude iz nuklearnih izvora. Ukupan kapacitet trebalo bi da dostigne 120-150 gigavata. Kada je reč o skorijoj budućnosti, za dve godine se očekuje kapacitet od još 58 gigabajta. Prošle godine, doprinos nuklearne energije u proizvodnji struje je bio 4 %. Tu je zabeležen najveći rast u poređenju sa svim drugim izvorima struje.
Od 1955. radi Kineska nacionalna nuklearna korporacija u čijoj su nadležnosti vojna i civilna nuklearna industrija i tehnologija. To je gigant sa čak 100.000 zaposlenih, od čega su 36.000 specijalizovano stručno osoblje. U okviru ustanove deluje preko sto istraživačkih institucija  i podružnica.
Do 1988. ova korporacija zvala se Ministarstvo nukelarne industrije. Tada je dobila sadašnji naziv; bavi se istraživanjima, obogaćivanjem, konverzijom i obradom uranijuma. U zaduženja Kineske nacionalne nuklearne korporacije spada i funkcionisanje nuklearnih elektrana, proizvodnja goriva za domaće potrebe i briga o radioaktivnom otpadu. Uspeli su da stvore prvi kineski reaktor sa vodom pod pritiskom.


Tema Broja

Gradnja nukelarnog reaktora u jugoistočnoj provinciji Fuđian

 

Po francuskom uzoru

Iz ideje za nuklearnu podmornicu proizašao je reaktor CNP-300. A 1991, u nuklearnoj elektrani Ćinšan, u priobalnoj provinciji Džeđang, počeo je sa radom CNP-300. Toplotni kapacitet mu je skoro 1000 megavata. U ostrvskoj provincniji Hainan instalirana je nuklearna elektrana Čangđiang, jača varijanta CNP-600.
Kineska nacionalna nuklearna korporacija danas uglavnom posluje na severoistoku zemlje. A na jugoistoku, ovom delatnošću najviše se bavi Kineska generalna grupa za nuklearnu  energiju. Ova korporacija je osnovana pre dve i po decenije, sa sedištem u Šenženu, na krajnjem jugu države. Vlasništvo je vodeće vladine institucije za kontrolu državne imovine SASAC. Trenutno su u njihovoj nadležnosti četiri nuklearne elektrane a još pet se grade. U početku su koristili francuske reaktore ali su ubrzo prešli na domaći model CPR-1000, zasnovan na francuskom uzoru. Počeo je da se pravi 2010. a primenjen je u nukelarnoj elektrani Ling Ao, u Šenženu. CPR-1000 je našao primenu i u nukleanoj elektrani Daja Bej.
Sa protokom vremena, sve je više je kineskih komponenti u reaktoru. Za budućnost se planiraju dodatne bezbednosne mere koje uključuju tri nezavisna, odvojena  bezbednosna sistema i desetak značajnih tehničkih poboljšanja: biće pojednostavljen hemijski i zvučni kontrolni sistem, obezbediće se veća otpornost na spoljne uticaje, veći kapacitet i duža trajnost. Očekuje da će reaktor funkcionisati 60 godina. Model treće generacije nosiće naziv ACPR-1000.
Posebno dostignuće predstavlja reaktor Hualong-1, nastao saradnjom dvaju najznačajnijih kineskih korporacija u ovoj oblasti. Kineska nacionalna nuklearna korporacija je spojila svoj ACP-1000 sa ACPR-1000. Prvo će sa radom krenuti jedinice u nuklearnoj elektrani Fućing, u proviniciji Fuđien, na jugoistočnoj obali Kine. Nakon što bude isproban u više elektrana u  zemlji, a planira se i izvoz u Pakistan i Argentinu.

Neposredno do potrošačaTema Broja

Pored navedenih postoji i treći faktor na nuklearnom tržištu Kine - Državna tehnološka korporacija za nuklearnu energiju. Postoji duže od decenije. Uzeli su učešća u četiri projekta u provincijama Džeđang i Šandong, gde izrađuju nuklearne reaktore.
Na Ćinghua univerzitetu, u Pekingu, nastao je HTR-10. Punom snagom radio je 2003. Rađen je po ugledu na tvorevinu nemačkog stručnjaka Rudolfa Šultena. Unapređena verzija trenutno se pravi za nuklearnu elektranu u zalivu Šidao, u Šandong provinciji. Njegovo jezgro se sastoji od 27.000 gorivnih elemenata okruženih grafitom.
Poseban značaj ova vrsta energije ima u oblastima uz more, udaljenim od rudnika uglja i činjenica da se elektrane mogu graditi blizu potrošača energije.

Kwh za pola juana

Sve je počelo krajem sedme decenije 20. veka kada je napravljen prvi plan na nivou države a u Šangaju osnovan prvi specijalizovani institut. Posle nesreće u Fukušimi 2011, znatno su pojačane bezbednosne mere u kineskim nuklearnim elektranama a za neko vreme obustavljena je gradnja novih.
Američka kompanija „Vestinghaus“ izgradila je reaktor sa vodom pod pritiskom u nuklearnoj elektrani Sanmen, u Džeđangu. Nosi naziv AP 1000. Nedavno je završeno testiranje i punjenje gorivom. Ima dve rashladne petlje i proizvodi 1250 megavata. Planiraju se veće varijante (1400-1700 megavata). Sadašnja cena kilovatčasa dobijenog na ovaj način u Kini ne prevazilazi pola juana, odnosno deset centi.

Tema Broja

Pa i prerađeni uranijum

Hong Kong je u velikoj meri zavisan od električne energije iz kopnenog dela Kine. Sedamdeset procenata proizvodnje nukelarne elektrane Daja Bej, iz Šenžena, završi u obližnjem Hong Kongu. Početkom prošle decenije, preovladala je orijentacija da sedomaćoj tehnologiji da prednost u odnosu na uvoznu. Jedan od prioriteta je stvaranje kineskog reaktora sa vodom pod pritiskom, treće generacije. U gradu Taišan, u Gaungdongu, grade se dva reaktora iza kojih stoji francuski proizvođač „Areva“. Imaju oko 4600 megavata. Naknadno će biti napravljena još dva.

Tema Broja

Knjiga o kineskim poštanskim markama sa prikazom glavnog centra nuklearne industirje na naslovnoj strani

U Ćinšanu su kanadski CANDU-6 reaktori, koji su vrlo ekonomični jer koriste prerađeni uranijum. U elektrani „Tianvan“, u provinciji Đangsu, funkcioniše ruski reaktor VVER-1000 u varijanti čija je oznaka V-428.
Već više decenija, u fokusu kineskih stručnjaka su mali modularni reaktori sa vrlo visokom temperaturom. Pripadaju četvrtoj generaciji. Tako je, po ugledu na raniji HTR-10, nastao  HTR-PM sa toplotnim kapacitetom od 250 megavata. U zalivu Šidao proradiće prvi reaktor četvrte generacije u Kini. Na području najmnogoljudnije zemlje u svetu sada ima 45 reaktora a 15 se gradi.

Zbog velike energetske zavisnosti

Što se tiče Japana, mada je to jedina država na planeti na kojoj je upotrebljeno nuklearno oružje, ovu tehnologiju prihvatili su u mirovne svrhe. Zemljotres i cunami u regionu Tohoku, na najvećem ostrvu Honšu 2011, koji je izazvao nuklearni akcident u Fukušimi, ostavili su trajne posledice. Dotad je 30 procenata struje dobijano iz nuklearnih izvora. Nakon nesreće, došlo je do snažnih protesta i zahteva da se zatvore nuklearne elektrane. Više u od četiri petine stanovništva, prema aknetama, izjasnilo se proti nuklearnih elektrana.

Tema Broja


U jednom trenutku su svi reaktori u Zemlji izlazećeg sunca bili zatvoreni radi provere. Svemu tome prethodio je niz drugih akcidenata. Još 1991, u nuklearnoj elektrani Mihama, na 320 km od Tokija, došlo je do manjeg otpuštanja radijacije jer se pokvarila cev u parnom generatoru. To je rezultiralo hitnim zatvaranjem reaktora i aktiviranjem bezbednosnog sistema za hlađenje. U elektrani Mondžu je iste decenije iscurelo nekoliko kilograma natrijuma i izazvalo požar. Prefekturu Nigata je 2007. godine pogodio zemljotres koji je doveo do curenja radioaktivnih gasova iz Kašivazaki-Kariva nuklearne elektrane. Izbio je i požar u električnom transformatoru a procurela je i voda iz potrošenog goriva.

Tema Broja

Poznata zbivanja u Fukušimi

Sve ta zbivanja, udružena sa iskustvima iz Drugog svetskog rata, utiču na japansko javno mnenje.
Japan je energetski veoma siromašna država, prinuđena da 90 procenata svojih potreba za strujom zadovoljava uvozom. Nuklearni program u Japanu započet je pedesetih godina prošlog veka pod snažnim uticajem SAD. Ranih šezdesetih godina izgrađena je prva nuklearna elektrana „Tokai“. Iza projekta stajali su Britanci. Nalazila se u prefekturi Ibaraki, na ostrvu Honšu. Počela je da proizvodi struju 1966. a rasklopljena 1998. godine. U međuvremnu je na istom mestu izgrađena druga elektrana, prva u Japanu sa proizvodnjom većom od 1000 megavata.

Svaka peta elektrana u radu

Sedamdesetih godina, iz Amerike su donešeni prvi lakovodni reaktori. Od tog vremena ova država je orjentisana na sopstvenu proizvodnju. Koriste se napredni reaktori sa ključalom vodom i oni sa vodom pod pritiskom. Od ovih potonjih, izdvaja se napredna verzija kompanije „Micubiši“. U jeku najžešćih protesta posle nesreće u Fukušimi, počela je sa radom nuklearna elektrana „Oi“, u prefekturi Fukui. Jedno vreme, operativne jedinice 3 i 4 nisu radile ali su, krajem prošle godine, aktivirane. Ubrzo ja obnovljena aktivnost i nuklearke „Sendai“, na trećem po veličini ostrvu Kjušu.
Do tragedije u Fukušimi bilo ih je ukupno 54, a danas je svega 11 aktivnih. Trenutno radi 8 reaktora iako su 42 funkcionalna.
Japanska atomska energetska agencija je vladina institucija, nastala 2005. od  dve manje srodne organizacije. Značajnu ulogu igra i Japanska kompanija za nuklearnu energiju koja upravlja novijom elektranom u Tokiju i nuklearkom Curuga.


Tema Broja

Mapa nuklearnih reaktora u Japanu

 

Oliver Klajn

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA