AERONAUTIKA
Obrada: msc J. Baruhović
Dronovi
Poletanje iz ruke
Bespilotne letelice (BL) ili popularno nazvani” dronovi” su letelica bez ljudske posade tj. bez pilota. Sama letelica je jedan deo sistema. Celoviti sistem obuhvata i kontrolnu stanicu postavljenu na zemlji ili u drugom vazduhoplovu. Sam let BL odvija se na dva načina, zavisno od nivoa autonomije: daljinskom kontrolom operatera iz kontrolne stanice postavljene na zemlji, ili autonomno, sa računara postavljenog na samoj letelici. U poređenju sa avionima sa posadom, BL je prvobitno bila zamišljena za izvršavanje zadataka u vojne svrhe, opasne po čoveka. Procenjuje se da je, tokom 2015. prodato preko million BL .
Iako izgleda da je BL pronalazak današnjih dana, njena upotreba, u nešto izmenjenom obliku, datira iz 19. veka. Prvi napad BL, tj. balonima izveden je 1840, pri opsadi Venecije od strane Austrijanaca. Austrijanci su pokušali da, sa balonima napunjenim eksplozivom, razbiju otpor Venecijanaca. Napad nije uspeo jer je vetar promenio pravac kretanja.
Sledeći korak u razvoju BL učinjen je 1900, kada je BL služila kao meta u obuci gađanja na vojnim manevrima. Tokom Prvog svetskog rata učinjen je pokušaj da se na BL postavi torpedo i usmeri ka određenom cilju. U toku Drugog svetskog rata, BL su služile kao mete za uvežbavanje posada protivavionskih topova. U periodu 1967-1970, Izraelci su uspesno koristili BL opremljene kamerama za izviđanje teritorija preko Sueckog kanala. To je prva primena BL u taktičke svrhe gde je BL mogla da poleti i da se spusti na relativno kratkim poletno-sletnim stazama. U Jomkipurskom ratu 1973. Izraelci su koristili BL kao mamac za sirijsku protivraketnu odbranu koja je ispaljivala skupe protivavionske rakete na relativno jeftine ciljeve. BL su našle primenu i u Zalivskom ratu 1991.
 Osnovni delovi drona
Osnovna razlika između drona i vazduhoplova sa posadom je u tome što BL ne poseduju pilotski kabinu. Manji dronovi za pogon koriste električne motore sa litijumskim baterijama. Veći dronovi za pogon koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Razlog je veća gustina energije u odnosu na težinu. BL prate napredak računarske tehnologije koja se u njih ugrađuje. Kretanje i položaj BL kontroliše se računarskom opremom, često nazivanom kontrola leta i autopilot.
Primena dronova
Danas se dronovi koriste u svim oblastima ljudske delatnosti. Klasifikacija BL se može vršiti po više osnova: po nameni, po dometu, po dostignutoj visini i radijusu dejstva, po težini letelice...
Po nameni se može izvršiti dopunska klasifikacija: na vojne i civilne BL. Za sada je BL za vojne svrhe ograničena na određene aktivnosti: za izviđanje i borbu protiv terorizma, za prenos tereta do određenog mesta. Nisu predviđene za vođenje borbe u vazduhu ili za odbranu od protivavionske artiljerije. Možda će se u budućnosti, uz viši stepen autonomije, BL uključivati i u ratna dejstva. U vojne svrhe, korisne su zbog kratke poletno-sletne, staze koja se može postavljati uz liniju fronta. To omogućava osmatranje neprijateljskog terena i snimanje neprijateljskih teritorija. Još uvek se koriste i kao mete u vojnim vežbama, gde simuliraju neprijateljske avione i rakete. Koriste se kao oružje i za napade na neprijateljskoj teritoriji, za prenošenje tereta na linije fronta, itd.
 Korišćenje u miru
BL se koriste u građevinarstvu, u poljoprivredi (deo drona opremljen je senzorima i sistemima za navigaciju i navodnjavanje) u naučne i komercijalnne svrhe, u radu policije, za filmsku industriju, snimanje terena tj. kartografiju, otkrivanje lovokradica, za transport i prenos opasnih tereta, za prenos radioaktivnih materijala... Pre dve godine, BL je upotrebljena i za spuštanje zatvorenicima nedozvoljene robe u zatvor.
Dronovi se danas proizvode u raznim veličinama - od najvećih za vojne potrebe do izuzetmo malih, veličine desetak cm i bukvalno sićušnih. Posebna vrsta su dronovi sa horizontalnim elisama (većina sa 4 elise) koji poleću i spuštaju se vertikalno, tako da im nije potrebna poletno-sletna staza - poleću bukvalno iz ruke. Koriste se za fotografisanje i slikanje terena klasičnim i infracrvenim kamerama, za snimanje vremenskih nepogoda...
Većina savremenih dronova ima satelitsko pozicionirane GPS. Tačna navigacija dronova važna je pri izradi 3-D mapa, nadgledanja terena, tokom otkrivanja i spasavanja ugroženih. Povratak u bazu je vrlo važna operacija; odvija se komandom sa zemlje ili, automatski, kod oslabljenih napojnih baterija i gubitka komunikacije sa kontrolnom stanicom. Većina dronova opremljena je i uređajem za izbegavanje neželjenih sudara...
“Mozak” u “nosu”
Tehnologija izrade dronova se stalno usavršava. Kompozitni materijali koriste se da se smanji težina i povećaju manevarske sposobnosti drona. Svaki deo uklapa se u aerodinamični oblik, ugrađuju se senzori i uređaji za kontrolu i upravljanje. Određeni tip senzora koristi se za izbegavanja nepredvidljivih sudara i za uočavanje ciljeva.
Program softvera ili autopilot je sistem koji treba da brzo reaguje na promenljive spoljnje uticaje, koje registruju senzori. Komunikacija sa BL se obavlja radio-vezom. Ta komunikacija je dvosmerna: za izdavanje komandi, daljinsko merenje i za povratnu informaciju. “Mozak” drona i dodatni uređaji ugrađuju se za obavljanje specificnih zadataka, što zavisi od namene letelice. Ugrađuje se GPS uređaji za kontrolu pozicioniranja, određivanje lokacije... Sva ta elektronska oprema smestena je uglavnom u “nosu “ drona.
Po dometu, BL može da se svrsta u više kategorija: kratkog dometa - do 2 km uz visinski domet do 600 m , dugog dometa - do 10 km, uz visinski domet do 1500 m, “taktički” dronovi dometa do 160 km i visinskog dometa do 5500 m. Postoje i “supersonični dronovi” koji lete do 200 km, na visini od 9000 m.
Za velika rastojanja, BL koriste satelitsku navigaciju, a pri prenosu slike koristi se poseban radio-talasni opseg. Radio-signal može biti emitovan iz kontrolne stanice sa zemlje ili iz nekog drugog vazduhoplova.
Domet letenja BL
Letelica može biti daljinski kontrolisana, sa autonomnim povratkom u bazu. BL na solarni pogon, projektovana za rad na visinama od preko20 km i sa boravkom u Zemljinoj orbiti duže od pet godina mogu izvršavati zadatke efikasnije od niskoletećih BL. Prednost ovih BL je u tome što mogu da se zadržavaju u visinama na duže vreme. za razliku od ostalih BL sa zadržavanjem od oko 50 sati.
Uobičajeni autonomni kontrolni sistem je onaj kada se unapred isplanira putanja, mesto gde treba da bude izvršen određeni zadatak i povratak uz izbegavanje mogućih sudara. Druge funkcije su: održavanje zadate visine na osnovu podataka, navigacija uz korišćenje GPS-a, održavanje stabilnosti leta po obe ose, uz inercijske senzore. Za posebne zadatke potrebni su dodatna računarska oprema i posebni izvršni delovi – aktuatori.
Po težini, BL se svrstavaju uglavnom u tri kategorije: BL težine do 1kg, srednji, tezine do 25kg, i teški, preko 25kg. Postoje i superminijaturni BL, koji teže manje od 1 gr; koriste se za izviđanja.
Što se tiče izvoza BL na svetsko trziste a za vojne svrhe, na prvom mestu su SAD a a zatim slede Kina i Izrael. Komercijalno tržište je rezervisano za Kinu, koja pokriva 75% potreba.
Predviđja se porast upotrebe BL u transportu, za sada na manjim visinama i na kraćim rastojanjima, mahom u gradskm zonama. Pošto porast broja BL preti da ugrozi vazdušni saobraćaj, u pripremi su propisi koji treba da regulišu ovakav promet.
Obrada: msc J. Baruhović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
