Tokom tri decenije Konferencije o klimatskim promenama UN, politika
razvijenih zemalja u oblasti energetike iznedrila je pravi kult “zelene energije” -
energije iz obnovljivih izvora, kao alternativu energiji iz fosilnih goriva, označenih
glavnim uzročnikom povećanja koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi, akumuliranja
toplote i efekta “staklene bašte”. Poslednjih godina svedoci smo prave “zelenomanije”,
i u energetici, i u društvu. Sve se boji u zeleno, od planskih dokumenata do hrane,
od vodonika do industrijske proizvodnje.
Problem demencije i Alchajmerove bolesti kao jednog od njenih oblika zahteva multidisciplanarni
pristup koji uključuje istraživanja, prevenciju, negu obolelih i svest o složenosti oboljenja. Rešavanje ove
krize ključno je za poboljšanje života desetina miliona ljudi pogođenih demencijom, ali i za njihove porodice i društva u celini
Da li je čovečanstvo došlo do ivice svojih energetskih mogućnosti?
Mnogo je šta do sada probano, potrebe za energijom su sve veće, a tu su i rizici ugrožavanja prirode…
Gde sada? Da li je izlaz samo u tzv. zelenoj energiji, onoj koja se proizvodi iz obnovljivih izvora?
Tako dobijena energija, za razliku od energije koja se dobija iz fosilnih goriva, nema za posledicu
emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte i ne utiče na zagađenje životne sredine.
Ipak, brojna su pitanja a nedovoljno je odgovora. Zasad se zna da u zelenu energiju spadaju:
hidroenergija, energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija, energija biomase
(šumska, poljoprivredna, biorazgradivi otpad, tečni stajnjak, itd), energija talasa (okeana),
energija plime i oseke, zeleni vodonik...
TEMA BROJA
Dubravka Marić
Zelena energija / Kada sunce sija i kada vetar duva
Iz alternativnih (obnovljivih) izvora energije se zadovoljava tek oko dva odsto
ukupnih potreba savremene industrijske civilizacije, čime se neznatno štede fosilna goriva.
Razvoj i široko uvođenje tehnologija alternativnih izvora energije otežavaju interesi privrede,
nedostatak investicija u tehnološka istraživanja i njihovu primenu, ali i otvorena ekološka
pitanja. Značajniji uspesi postignuti su u direktnom pretvaranju solarne energije za proizvodnju
tople vode radi snabdevanja gradova i domaćinstava, ili kroz elektrosnabdevanje putem solarnih
panela
U skladu sa ciljevima Održivog razvoja UN koji dostupnost čistih tehnologija
vide kao osnovno ljudsko pravo, Pariskog klimatskog sporazuma (potpisalo ga je više od 200 država)
i drugih važnih dokumenata i sporazuma, čitav svet se okrenuo što većem korišćenju zelene energije
kao jedinom proverenom i merljivom načinu borbe protiv posledica klimatskih promena i stvaranju
održivije budućnosti. Nakon vekova korišćenja energije fosilnih goriva, zelena energija je ključni
koncept moderne energetske proizvodnje u savremenom društvu jer je prirodna, ekološki prihvatljiva
i gotovo neiscrpna.
Plutajući solarni paneli mogli bi biti ključ za ostvarenje energetskih
ciljeva SAD-a, pokazuje jedno novo istraživanje. Studija je pokazala da bi rezervoari
saveznih država mogli imati dovoljno prostora za postavljanje solarnih panela na vodi
i time generisali dovoljno energije da napajaju oko 100 miliona domaćinstava, svake godine.
Ovo istraživanje, koje su sproveli Evan Rosenlib i Mari Rivers, geoprostorni naučnici u
Nacionalnoj laboratoriji za obnovljive izvore energije (NREL), zajedno sa Aronom Levinom,
pravnim i regulatornim analitičarem, pruža prvi precizan uvid u količinu energije koja
bi se mogla proizvesti ugradnjom solarnih panela na rezervoarima koji su pod kontrolom
saveznih država.
Motor koji je, 10. avgusta 1893. u nemačkom gradu Augsburgu,
isprobao Rudolf Dizel pokretalo je ulje od kikirikija. Dizel je predvideo da njegov
pronalazak može da radi i na suncokretovo i konopljino ulje, pa je prvi „ford“ iz 1903.
godine, koristio upravo ovo poslednje ulje. Dizel je rekao da će doći vreme kada će jestivo
ulje biti ravnopravno sa naftom, i bio je u pravu.
Biodizel je gorivo koje se proizvodi od žute masti, korišćenog kuvarskog
ulja ili životinjskih masti. Takođe, biodizel od biljnih ulja, biodizel od suncokretovog
ulja i biodizel od ulja repice su veoma popularni. U Indiji, biodizel se pretežno proizvodi
od uvoznog palminog stearina. Da bi se kao zamena koristile domaće sirovine i smanjila
zavisnost od uvoznog palminog stearina, odlučeno je da se koristi iskorišćeno kuvarsko ulje.
To je odličan sastojak za proizvodnju biodizela. Međutim, u Kerali, u Indiji, postoji veterinar
Džon Abraham, koji je napravio biodizel od ostataka pilića za klanje. Nakon sedam godina čekanja,
konačno je dobio patent za svoj izum.
Istraživanja solarne fotonaponske energije u Kini obavljaju se skoro
sedamdeset godina. Prvi primerak monokristalnog silikona, koji je bitan materijal
u ovoj oblasti, Kinezi su razvili 1958. godine. Kasnije su solarne ćelije našle
primenu na kosmičkim i televizijskim satelitima. Sredinom osme decenije prošlog veka,
počela je njihova fabrička proizvodnja. Otkriće nove vrste cevastih kolektora,
pre više od trideset godina, utrlo je put savremenoj eksploataciji solarne energije.
Tražeći održivija energetska rešenja, istraživači širom sveta bave se
brojnim alternativnim mogućnostima za zamenu litijuma i drugih retkih metala.
Šta u tom smislu nudi jedan otpadni proizvod hemijske industrije?
Zvuči kao naučna fantastika: džinovske solarne elektrane koje lete po
svemiru i šalju ogromne količine energije na Zemlju. Moguće ili ne? Dugo vremena,
ovaj koncept, koji je prvi razvio ruski naučnik Konstantin Ciolkovski još 1920-ih,
bio je u domenu naučne fanstastike. Međutim, jedan vek kasnije, naučnici se
približavaju pretvaranju ovog koncepta u stvarnost. Evropska svemirska agencija
prihvatila je mogućnost ove ideje i sada planira da finansira takve projekte,
predviđajući da će prvi industrijski resurs koji ćemo dobiti iz svemira biti
takozvana energija preneta zračenjem (eng. beamed power).
Stručnjaci Centra za teorijske nauke Univerziteta Prinston, SAD, došli su do zaključka
da bi svemir, posle 13,8 milijardi godina širenja, uskoro mogao da se zaustavlja a potom i da počne
da se skuplja, objavljeno je u “Live Science”. Kako se došlo do ove pretpostavke?
U provinciji Đangsu, na istoku Kine, nalazi se sedište kompanija „Dip blu“,
osnovane pre osam godina. Njena osnovna delatnost je pravljenje raketa koje se mogu višekratno
upotrebljavati. Pre nekoliko godina su obavili testove sa svojom raketom-nosačem, čiji je naziv
„nebula 1“ i koja koristi motor „leiting-20“. Ubrzo se pojavila unapređena varijanta „nebula-2“.
Asteroid Benu je mali asteroid, prečnika oko 560 m. Ovaj asteroid,
za razliku od većine asteroida, ne kruži u glavnom asteroidnom pojasu (između Marsa i Jupitera)
već mu se orbita nalazi uglavnom između Zemlje i Marsa, mada nakratko može da preseče Zemljinu
orbitu i bude malo bliži Suncu od naše planete. Zbog ovog razloga, Benu spada u potencijalno
opasne asteroide.
Kako piše u tekstu objavljenom u “ScienceAlert”, zahvaljujući opremi
za proučavanje atmosfere na Marsu instalirane na roveru "Perseverance“, došlo se do
podataka o brzini prostiranja zvuka na “crvenoj planeti”. Za sada, zna se da se zvuk tamo prostire drugačije nego na Zemlji.
Zahvaljujući mogućnostima NASA-inog svemirskog teleskopa “Džejms Veb”
(JVST), prvi put u istoriji svemirskih osmatranja zabeležena je slika koja otkriva
mogući izgled naše galaksije u vreme kada je nastala. Računa se da je Univerzum tada
bio star oko 600 miliona godina. Slika pokazuje deset zvezdanih kugli različitih boja
koje sijaju kao ukrasi na novogodišnjoj jelki. Smatra se da je tada nastao naš Mlečni
put i da to ukazuje na tragove nastanka Univerzuma.
Iz NASA-e je nedavno saopšteno da je u svemiru uočena kometa nazvana Atlas
C/2024 G3. Kometa je dovoljno svetla da bude vidljiva i golim okom, naročito ako
je posmatrana sa južne Zemljine hemisfere. Stručnjaci Kraljevskog koledža u Londonu
ocenjuju da je ovo nebesko telo sjajno kao Venera i da je reč o tzv. kometi “izvan Sunca”
pošto je putanja njenog kretanja na preko 10.000 miliona km od naše zvezde.
Japanski istraživači su 2021. godine uočili neobične objekte u udaljenom
delu Mlečnog puta koje su nazvali “ledene kugle”. Ovakve objekte niko ranije nije uočio
tako da se sada čeka na naučno objašnjenje. Svetlost koja potiče od ovih udaljenih
objekata ne uklapa se ni u jednu od poznatih teorija o nastanku zvezda. One podsećaju
na oblake gasa ili zvezde u nastajanju i, što je još zagonetnije, nisu u područjima
u kojima nastaju zvezde.
U svemiru nema mogućnosti da bilo šta udahnemo, to je odavno jasno,
ali astronauti koji su boravili u kosmosu navode da tamo mirisi ipak postoje!
Kako? Astronauti koji su učestvovali u misijama kao što je bio program "Apolo"
navode da postoje mirisi koje su opisivali posle povratka iz svemirskih šetnji,
onda kada su se vraćali u svoje svemirske letelice i skidali skafandere i kacige.
Tada su mogli da utvrde mirise koji su im ostajali na odelima.
Jedan nedavno otkriveni asteroid najverovatnije će se približiti našoj planeti 22. decembra 2032,
navode istraživači NASA-e. Izgledi da udaru u nju procenjuju se na 1:83!
Reč je o steni prečnika 60 m, koja se sada nalazi na 43 miliona kilometara od
Zemlje i koja nam se ubrzano približava. Astereoid je obeležen kao IR4.
Evropska svemirska agencija nedavno je obelodanila otkriće gasovite planete
označene kao WASP-127b. Smeštena je u Mlečnom putu, na udaljenosti od 520 svetlosnih
godina od naše planete. Ono što je na toj planeti posebno zanimljivo jeste otkriće
vetrova koji se kreću brzinom od 33.000 km/h! WASP-127b kruži oko zvezde slične našem Suncu,
a vetrovi koji su otkriveni kruže po njenom ekvatoru i najbrži su vetrovi ikada zabeleženi na
nekoj planeti.
Sonda “Parker” lansirana je 2018. od strane NASA-e.
Cilj ove misije je istraživanje Sunca, a posebno spoljne atmosfere korone.
Sonda se 24. decembra približila Suncu na 6,1 milion km. Prosečna udaljnost
Zemlje od Sunca iznosi oko 150 miliona km a prosečna udaljenost Merkura
(najbliža planeta Suncu) od Sunca je oko 58 miliona km. Na tako velikoj
blizini Suncu, sonda je izdržala temperaturu od 980℃. Da ne bi “udarila”
u Sunce, sonda je morala da se kreće brzinom od oko 192 km/s. Zemlja se
zbog istog razloga kreće oko Sunca brzinom od oko 30km/s.
Polovinom oktobra minule godine, NASA je lansirala svemirsku sondu
Europa clipper, sa ciljem da istraži Jupiterov mesec Evropu i pokuša da odgovori
na pitanje: da li ima života na ovom mesecu, odnosno ispod njega? Sonda bi trebalo
da doleti do Jupitera oko 2030. Neće se spuštati na površinu Evrope, ali će brojnim
instrumentima istraživati tamošnji svet. Između ostalog, istraživaće hemijski sastav
njene površine spektrometrima pošto Evropa najverovatnije ima gejzire ledene vode,
koji izbijaju visoko iznad površine pa treba odrediti hemijski sastav materije koja
izbija iz ovih gejzira.
Rođen je u Pribilovcima (1928), u Čapljini je proveo detinjstvo
i započeo školovanje. U ratu gubi oba roditelja. Pošto je u Mostarskoj gimnaziji
oslobođen mature, ministar prosvete u BiH Anto Babić ga upućuje na Sveučilište
u Zagrebu da upiše istoriju i već na drugoj godini je znao da će raditi na fakultetu.
Naučnici su doslovno razvili mini „elektrane“ - sićušne generatore
nalik listu biljke, koji proizvode električnu energiju od vetra i kišnih kapi.
Ovaj inovativni izum testiran je u okviru veštačkih biljaka, a istraživanje je
objavljeno u časopisu „ACS Sustainable Chemistry & Engineering“.
Profesor matematike Svetislav Stojanović je još u drugom razredu osnovne
škole zavoleo matematiku i već tada doneo odluku da će je studirati. U petom razredu
je počeo da uči ruski jezik pošto u to vreme učenici nisu birali strani jezik po
sopstvenim željama. Za njega je okolnost učenja ruskog jezika značila širom otvorena
vrata ka najboljim i najeftinijim matematičkim udžbenicima.
Na izložbi „Čuvari inovacija 100 godina od prvog srpskog patenta“, koja je do
kraja marta otvorena u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, prikazani su modeli i makete koji su
napravljeni na osnovu prvih registrovanih prijava u tadašnjoj Upravi za zaštitu industrijske svojine.
Zvezde, galaksije, planete i doslovno sve od čega je sačinjen
naš svakodnevni život postoji zahvaljujući kosmičkom kvarku, nedavna je teza
japanskih naučnika. Priroda ove čestice, koja je omogućila da Univerzuumom
dominira materija a ne antimaterija, zasad je bez objašnjenja. Istraživanja
sprovedena u Japanu mogla bi da pomognu naučnicima da reše jednu od najvećih
zagonetki nauke, tj. kako objasniti razliku u ponašanju čestica materije i antimaterije.
Nisu prošle ni dve godine od završetka Drugog svetskog rata, a dotadašnji saveznici u borbi protiv nacizma
i fašizma su se podelili u dve sukobljene velesile sa suprotnim političko-ideološkim i ekonomskim načelima. Stvorena su
dva velika vojna i geopolitička bloka: zapadni, u okviru koga su bile SAD i njeni saveznici ujedinjeni u Severnoatlantski pakt,
i istočni, koji su činili SSSR i zemlje sa kojima je nešto kasnije formiran Varšavski pakt.
Istraživači Univerziteta za medicinu i zdravstvo pri irskom Kraljevskom
koledžu za hirurgiju (RCSI) bavili su se vezom između imunološkog sistema i cirkadijalnih
ritmova tela (“telesnog sata”). Njihov fokus je bio na makrofagima, imunim ćelijama koje
otkrivaju i reaguju na štetne supstance i koje, sklapanjem velikih kompleksa poznatih
kao inflamazomi, dovode do upale, kao odbrambenog odgovora organizma; inflamazomi bi se,
u skladu s tim, mogli uporediti sa „detektorima dima“ koji imuni sistem upozoravaju na opasnost.
Istraživači američkog Univerziteta Kalifornija iz San Franciska (UCSF)
otkrili su način da belo masno tkivo, koje inače samo skladišti kalorije, pretvore u
bež masno tkivo, koje kalorije sagoreva (radi održavanja telesne temperature).
Njihova studija zasnovana je na eksperimentima koji su obavljeni na miševima,
ali bi mogla da otvori vrata razvoju nove klase terapija za mršavljenje kod ljudi,
i mogla bi da objasni zašto klinička ispitivanja srodnih terapija nisu bila uspešna.
Istraživanja naučnika sa američkog Univerziteta Viskonsin, obavljena na miševima,
pokazala su da ograničen unos jedne esencijalne aminokiseline može da uspori proces starenja,
čak i da produži njihov životni vek. Autori ove studije, objavljene u časopisu “Ćelijski metabolizam”,
sad se pitaju da li bi ova otkrića mogla da pomognu i ljudima da postignu dugovečnost i poboljšaju kvalitet života.
Rak dojke, grlića materice, debelog creva, pluća i prostate jesu pet najučestalijih karcinoma u SAD,
koji poslednjih godina čine skoro polovinu svih novih dijagnoza malignih tumora i smrti u SAD. Imajući u vidu da
za ove teške bolesti postoje strategije prevencije, ranog otkrivanja i/ili lečenja, tamošnji Nacionalni institut
za zdravlje (NIH) sproveo je studiju o tome koliko su one doprinele smanjivanju smrtnosti od navedenih malignih tumora.
Ispostavilo se da su, u poslednjih 45 godina, poboljšanja u prevenciji i skriningu raka sprečila više smrtnih
slučajeva od pet tipova karcinoma u kombinaciji, nego napredak u njihovom lečenju.
Postoji vrsta glodara koju neki nazivaju „dugina veverica“ zbog raznobojnog krzna.
To je indijska ili malabarska džinovska veverica. Stručni naziv vrste je Ratufa indica.
Njeno postojanje ustanovio je nemački prirodnjak iz 18. veka Johan Erksleben. Orijentalne
džinovske veverice su velike kao mačke. U okviru roda su, pored indijske, svrstane još tri
vrste ove životinje. A unutar ove endemske vrste, koja živi samo u Indiji, utvrđeno je postojanje
četiri podvrste, mada ima mišljenja da ih ima bar dvostruko više.
U više izdanja časopisa koji se bave popularizaciom nauke i naučnih istraživanja
nedavno su se pojavili članci u kojima se navodi da je grenlandska ajkula najdugovečnija današnja
vrsta kičmenjaka jer može da živi više stotina, pa čak i pet stotina godina! Do kada mogu da žive
druge vrste ajkula, može da se proceni prebrojavanjem traka na perajima ili na pršljenovima predatora,
slično kao kada se prebrojavanjem godova na drvetu utvrđuje starost stabla. Ali grenlandske ajkule
nemaju te oznake na perajima niti bilo kakve druge osobenosti po kojima se utvrđuje koliko su stare…
Hibernacija kao stanje potpune neaktivnosti i usporenja metabolizma kod životinja je
izuzetno zanimljiva pojava, koja im omogućava da prevaziđu nepovoljne uslove kao što su hladnoća
i nedostatak hrane. Šumska žaba koja naseljava Aljasku pravi je ekstrem po tom pitanju,
jer preživljava iako se telo u potpunosti smrzne, a rad srca i pluća prestanu pa, zahvaljujući
lučenju takozvanih krioprotektora, hemikalija sličnih funkcija kao i antifriz, u tom stanju
mogu da provedu i do 7 meseci. Kod ove žabe, glukoza i urea sprečavaju oštećenje ćelija tkiva.
Predstavnici klase Gasteromycetes obrazuju karakteristična plodonosna
tela koja se nazivaju zvezdače (geo: zemlja, aster: zvezda) ili earthastar (engleski),
erdstern (nemački), géastre (francuski), hvezdovki (češki), zvezdici (slovenački),
звездовики (ruski), itd. Kada sam u ranoj fazi prikupljanja ovih čudesnih vrsta odneo fotografu film da mi napravi
fotografije, on me je radoznalo i zbunjeno pitao: “Recite mi, molim vas, šta je ovo? Ovo nisam nikada u životu video”.
Proleće donosi nove izazove, ali i obilje prilika za životinjski svet. Kada sneg počne da se topi,
a dani postanu duži i topliji, priroda polako izlazi iz zimskog mirovanja, selice se vraćaju u zavičaj.
Reka Majami protiče kroz istoimeni grad u Floridi. Na njenom ušću,
u poslovnom delu Majamija zvanom Brikel, nalazi se značajan arheološki lokalitet.
Naziv nalazišta je Krug Majamija. Kao što naziv sugeriše, ovo neveliko mesto je kružnog oblika.
Prečnik kruga je preko 11 m, a na njemu je dosta rupa i udubljenja u stenovitom tlu.
Starost se procenjuje na oko dva milenijuma. Po svemu sudeći, potiče od indijanskog plemena Tekesta.
Godina koja je za nama i zvanično je najtoplija od kad je, sredinom 19. veka,
započeto beleženje temperature, i prva je kalendarska godina u kojoj su globalne temperature
za 1,5°C premašile temperature iz predindustrijskog vremena. Zagrevanje planete neće prestati
dok se ne postigne nulta emisija gasova staklene bašte, te je jasno da potreba čovečanstva da
se smanje efekti tog fenomena nikad nije bila hitnija
Veksilologika je pomoćna istorijska nauka proizašla iz heraldike čiji je deo
bila sve do 1959. godine kada se poseban naziv za ovu oblast prvi put pojavio. Za pionira
ove discipline koja se bavi proučavanjem zastava smatra se američki politikolog Vitni Smit
koji je izmislio termin. Veksilologija istražuje upotrebu barjaka u prošlosti i sadašnjosti,
dizajniranje zastava ali i simbolično značenje koje ide uz njih. Veksilum je bio preteča
savremenih zastava koji su nosile trupe vojske starih Rimljana, pa otud i naziv nauke.
Koliko se danas zna, najstarija živa bića potiču od ćelije koja je živela pre 4,2 milijarde
godina, što je nekoliko stotina miliona godina posle nastanka naše planete, pokazalo je istraživanje
koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu, Velika Britanija. Biolozi su ga nazvali
"LUCA" (Last Universal Common Ancestor). Navodi se da se nije mnogo razlikovao od današnjih bakterija,
piše u časopisu “Live Science”.
Fosilni ostaci najstarijeg primerka hominida, nazvanog Lusi, stari više od 3,18
miliona godina, pronađeni su 24. novembra 1974. godine na severoistoku Etiopije. Rad naučnog
tima koji je vršio istraživanja u trouglu Afar doveo je do nalaza 52 ostatka kostiju bliskog
rođaka ljudi. Sačuvano je oko 40 posto skeleta i sve je registrovano kao A.L-288-1. Međutim,
istraživači su dali ime Lusi.
Položaj magnetnog Severnog pola zvanično se promenio, piše u “Science Alert”,
i pomera se od Kanade ka Sibiru. Do ovog saznanja došlo se posle višegodišnjeg praćenja pomeranja
unutrašnjosti naše planete koje vrše američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu
(NOAA) i Britanski geološki zavod (BGS). Ove dve naučne organizacije, svakih pet godina,
prave novi i precizniji svetski magnetni model (WMM)).
Jedno nedavno istraživanje koje su spoveli psiholozi sa Tehnološkog instituta u Džordžiji,
SAD, pokazalo je da slušanje muzike menja načine na koje se ljudi sećaju nekadašnjih događaja.
U ovom istraživanju učestvovali i naučnice sa Univerziteta u Koloradu, sprovodeći trodnevni eksperiment.
Prvog dana istraživanja, učesnici su slušali seriju kratkih priča kojih je trebalo da se sete sledećeg
dana dok su slušali muziku ili sedeli u tišini. Trećeg dana, trebalo je da se sete odslušanih priča -
ali bez muzike.
Nedavno je u časopisu Geochemistry, Geophysics, Geosystems objavljen tekst
u kojem se pominje mogućnost da, ispod ledenog pokrivača Antarktika, možda ključa
klimatska bomba, tj. čak stotinu vulkana bi mogli da se “probude” zbog naglog topljenja
leda na ovom kontinentu. Kako navode istraživači koji se vode na adresi Eos.org.,
klimatske promene pokreću topljenje ledenog pokrivača a to vodi do podizanja nivoa
mora i uklanja težinu sa stena na dnu. Jedna od mogućih posledica je u tome da se
time “povećava aktivnost u subglacijalnim vulkanima u drugim delovima sveta”.
Kora naše planete podeljena je na tektonske ploče koje se pomeraju
po polu-tekućem gornjem plaštu. Ova pomeranja menjaju oblike kontinenata i stvaraju
geološke karakteristike tokom više miliona godina. Današnji raspored kontinenata
je stoga privremen pošto će Zemljina površina nastaviti da se menja,
navodi se na portalu “Klik”.
Uzorci cigala napravljenih na Zemlji od komponenti koje imitiraju tlo
našeg prvog suseda u vasioni poleteće na teretnoj raketi prema kineskoj svemirskoj
stanici “Tiangong”, što bi trebalo da se izvede u sklopu misije koja će odvesti ljude
na Mesec do 2030. Tamo treba izgraditi stalnu bazu do 2035, što je težak zadatak pošto
ta građevina treba da izdrži uslove koji vladaju na površini Meseca.
U septembru pretprošle godine, posle otapanja glečera, na Grenlandu se
pokrenulo veliko klizište, što je izazvalo pojavu cunamija visokog 198 m! Posle toga,
nastale su devetodnevne vibracije na našoj planeti, tada neobjašnjive. Odnedavno,
nauka ima odgovor: otkriće je objavljeno u naučnom časopisu “Science”.
Za trgovinske puteve između istoka i zapada dugo se smatralo da povezuju samo nizijske gradove.
Ali, uz pomoć novih tehnologija istraživanja, arheolozi su nedavno pronašli dva planinska grada duž ključnih
raskrsnica trgovačkih puteva. Jedan od tih gradova, Tugunbulak prostirao se na najmanje 120 hektara i nalazio
se na više od 2000 m nadmorske visine.
Ruski agencija “RIA Novosti” nedavno je prenela vest da je ruska biološka
laboratorija “Neiry”, u saradnji sa naučnicima sa Moskovskog univerziteta, objavila rezultate
jedinstvenog eksperimenta tokom kojeg su, prvi put na svetu, naučnici povezali mozak pacova
sa AI, čime je oposobljen da odgovara na pitanja pomoću tastature.
Krajem novembra prošle godine, kako piše “Science Alert”, na sastanku saradnika Akustičkog
društva Amerike, objavljeni su rezultati rada okeanografa sa Univerziteta Viktorija,
u Kanadi, u kojima se navodi da su, u vodama oko Antarktika, pre nekoliko decenija,
ljudi prvi put zabeležili čudan ponavljajući šum koji je podsećao na patke koje kvaču.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
