ARHEOLOŠKI LOKALITETI
O.K.
Otkrivanje drevnih Indijanaca na Floridi
Praistorijski ribari i trgovci
Reka Majami protiče kroz istoimeni grad u Floridi. Na njenom ušću, u poslovnom delu Majamija zvanom Brikel, nalazi se značajan arheološki lokalitet. Naziv nalazišta je Krug Majamija. Kao što naziv sugeriše, ovo neveliko mesto je kružnog oblika. Prečnik kruga je preko 11 m, a na njemu je dosta rupa i udubljenja u stenovitom tlu. Starost se procenjuje na oko dva milenijuma. Po svemu sudeći, potiče od indijanskog plemena Tekesta.
Reka Majami |
Tokom poslednjih četvrt veka, na ušću reke Majami vrše se stalna iskopavanja. Neki od pronađenih predmeta stari su i sedam hiljada godina. Osim Kruga Majamija, otkopano je još osam sličnih krugova. Nađena udubljenja u zemlji rađena su po određenom sistemu pa se veruje da su to bili temelji raznih građevina. A moguće je da su to bile staze koje su povezivale stambene objekte plemena Tekesta? Ono što je uzbudilo istraživače, to je pomisao da je tu bila jedna od najranijih naseobina u Severnoj Americi.
Nalazište se prostire na polovini kvarta gde je trebalo da se grade savremene građevine, što bi narušilo arheološki lokalitet. Tokom gradnje, ispod zemlje su nađeni različiti predmeti i jedna ljudska lobanja! A da bi se utvrdila starost nalazišta, krajem prošlog veka sprovedeno je istraživanje pomoću radioaktivnog ugljenika. Ima osporavanja pretpostavke da je ovo drevno indijansko naselje nastalo pre oko dve hiljade godina.
Arheološki lokalitet Krug Majamija |
Zna se da su Tekeste u jugoistočnom delu današnje Floride živele milenijumima, potčinjene brojnijem narodu Kalusa koji je naseljavao jugozapadnu obalu poluostrva. Sve što se zna o njima potiče iz španskih izvora iz 16. stoleća. Tokom iskopavanja, naišlo se na mesto na kojem su Inidjanci odlagali otpad. Takođe, može se zaključiti da je, na mestu Kruga Majamija, nekada davno bio verski objekat, a za ostale krugove misli se da su tu bile kolibe za stanovanje.
Tekeste su živele kraj reke, kao zajednica lovaca-sakupljača i nomada. Ribolov im je bio osnovna delatnost, za šta su pravili kanue od drveta. Intenzivno su se bavili trgovinom i uglavnom prodavali ono što se moglo naći u reci i moru. Zauzvrat su dobijali kamene alatke, što je potvrđeno arheološkim nalazima. Najverovatnije, naselje se prostiralo na obe obale reke Majami.
Prikaz nalazišta iz vazduha |
Po svemu sudeći, ovo je bio verski objekat ili objekatr koji je služio za astronomska osmatranja u najrudimenatarnijem vidu. Stariji deo celine od više desetina monolita je podeljen u dva-tri koncentrična kruga. U sredini su elipsasto kamenje i menhiri. Najmlađi deo strukture verovatno je imao neku ulogu za obavljanje verskih rituala. Čitav lolkalitet se vezuje za ravnodnevicu, na šta ukazuje orijentacija monolita. Jedan menhir nađen je 2 km dalje. Visok je oko 4,5 m. Po načinu gradnje, usklađen je sa izlaskom sunca u vreme letnje dugodnevice.
Nalazište naselja Tekesta Indijanaca |
Dimenzije lokaliteta su 70 x 40 m. Nisu sve stene iste. Ima izdvojenih, veličine 2-3 m. Na više mesta su urezani crteži od kojih su na nekima antropomorfne predstave. Ima i geometrijskih figura, na monolitima. Na četiri se mogu uočiti kružne rupe koje su imale neku funkciju tokom posmatranja neba. Ovaj spomenik imao je važnu ulogu u vreme prelaska sa nomadskog načina života na formiranje trajnih naselja. Kamenje je transportovano užadima, polugama i balvanima a veruje se i da je čitav kompleks imao funkciju trga gde se, pored verskih rituala, obavljala trgovina. Zna se da su postojala bar četiri naselja u blizini, u vreme kada je ovo izgrađeno.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
