BUĐENJE PRIRODE
Dr Ana Paunović
Usklađivanje evolucije i načina opstanka
Svakoj vrsti njen život
Proleće donosi nove izazove, ali i obilje prilika za životinjski svet. Kada sneg počne da se topi, a dani postanu duži i topliji, priroda polako izlazi iz zimskog mirovanja, selice se vraćaju u zavičaj.
Iako ne koriste kalendare, biljke znaju kada je vreme za rast. Ključni faktori koji pokreću ovaj proces su temperatura, dužina dana i vlažnost tla. Kako sunčeva svetlost postaje intenzivnija i dani duži, biljke putem svojih receptora registruju promene u nivou svetlosti i temperaturi, što pokreće biosintezu hormona rasta.
Jedan od glavnih hormona u procesu rasta biljaka je giberelin, koji signalizira semenkama da klijaju i podstiče pupoljke na otvaranje. Istovremeno, biljke smanjuju proizvodnju apscininske kiseline, koja je tokom zime sprečavala rast kako bi biljka sačuvala energiju. Mnoge višegodišnje biljke preživljavaju zimu zahvaljujući skladištenju hranljivih materija u korenu, rizomima ili lukovicama. Kada proleće stigne, ove rezerve, prvenstveno skrob i šećeri, počinju da se razgrađuju i transportuju do mladih izdanaka, omogućavajući im da brzo rastu i razvijaju nove listove. Ovaj proces je posebno vidljiv kod biljaka poput visibaba i šafrana, koje su među prvim vesnicima proleća. Njihove lukovice sadrže dovoljno energije da se probiju kroz još uvek hladno tlo i cvetaju pre nego što se drveće ozeleni i stvori senku.
Rano cvetanje omogućava oprašivačima poput pčela i leptira da pronađu prve izvore nektara, dok istovremeno biljke osiguravaju oprašivanje i razmnožavanje. Neke vrste, poput vrba i leske, oprašuju se vetrom i ne zavise od insekata, dok druge, poput voćaka, sinhronizuju cvetanje s aktivnošću pčela, osiguravajući bogatstvo plodova, kasnije tokom godine. Biljke su majstori prilagođavanja i njihovo buđenje iz zimskog sna pokazuje koliko su precizno usklađene sa sezonskim promenama. Međutim, klimatske promene često pomeraju ove cikluse, neki pupoljci se otvaraju prerano, pre nego što prođu poslednji mrazevi, dok drugi kasne zbog nepredvidivih vremenskih uslova.
Ugrožene ptice
Za razliko od biljaka, životinje imaju različite strategije za preživljavanje zime, od migracije i zimskog mirovanja do promene boje krzna, boje perja i specijalizovanih načina ishrane radi preživljavanja tokom zime. Ptice koje su napustile hladnije krajeve vraćaju se u proleće, neke životinje se bude iz zimskog mirovanja dok neke druge vrste izdržavaju zimu aktivno, bez mirovanja.
Kad zima popusti, milioni ptica koje su mesecima boravile u toplijim krajevima kreću na put ka severu, prelazeći hiljade kilometara kako bi se vratile na svoja gnezdeća područja. Nažalost, svake godine sve više ptica ne uspeva da se vrati zbog ljudskih aktivnosti i klimatskih promena. Glavne pretnje koje ugrožavaju ptice uključuju gubitak staništa, promenu klime, lov i krivolov, kao i sudar sa infrastrukturom. Seče šuma, urbanizacija i isušivanje močvarnih područja smanjuju broj mesta za odmor i ishranu tokom migracije ptica. Rano proleće i topli talasi mogu izazvati nesinhronizovanost migracije s dostupnošću hrane, što otežava preživljavanje. U nekim delovima sveta ptice selice se love zbog ishrane ili zabave, što znatno smanjuje populacije dok sudari s vetroturbinama, električnim vodovima i staklenim fasadama zgrada svake godine ubijaju milione ptica.
Posebna vrsta dubokog sna
Za životinje koje su provele mesece u zimskom snu i hibernaciji, dolazak proleća označava povratak u aktivan život. Razlika između hibernacije i zimskog sna je u tome što, tokom zimskog sna, telesna temperatura pada za samo nekoliko stepeni u odnosu na normalnu temperaturu tela.
Hibernacija, koja se još naziva i zimska dormancija, može trajati od nekoliko nedelja pa do nekoliko meseci. Česta je kod sisara, i to glodara, bubojeda i slepih miševa. Ona je posebna vrsta veoma dubokog sna i predstavlja stanje neaktivnosti i metaboličke depresije kod endoterma, organizama koji imaju sposobnost da se samostalno održavaju. Može da traje nekoliko dana, nedelja ili meseci, što zavisi od samih vrsta, temperature okoline, godišnjeg doba i individualnih telesnih uslova.
Puh je vrsta sitnog noćnog glodara Sa prvim jesenjim mrazevima, puhovi se povlače u duplju drveta ili rupu u zemlji, repom pokriju glavu i sklupčaju se. Puhovi hiberniraju čak 6-7 meseci, a u proleće se bude čak 50% lakši. Buđenje iz zimskog mirovanja nije jednostavan proces jer zahteva niz fizioloških prilagođavanja kako bi organizam ponovo postao sposoban za kretanje, traženje hrane i reprodukciju.
Zimski san i hibernacija zapravo predstavlja adaptivnu strategiju koju koriste mnoge vrste sisara, vodozemaca, gmizavaca i insekata kako bi preživele surove zimske uslove. Tokom hibernacije, telesna temperatura drastično opada, srčani ritam se usporava, a metabolizam prelazi u stanje energetske efikasnosti. Puhovi i jazavci poznati su hibernatori, ali postoje i manje očigledni primeri, poput nekih vrsta slepih miševa i žaba koje mogu gotovo u potpunosti da uspore svoje vitalne funkcije.
Ježevi ulaze u zimski san kada temperatura padne na 15 stepeni. Oni nisu pravi hibernatori: odlaze na spavanje kada padne temperatura ili kada više nemaju hrane, a iz sna se lako bude. Jež spava 3-4 meseca.
Hladnokrvne životinje poput zmija, riba, žaba i kornjača zimi nikako ne mogu da održe telo toplim. Tokom zimskog perioda ih sigurno nikada niste videli, budući da su sakrivene i takođe su u svojevrsnoj hibernaciji. One nalaze sklonište u rupama i jazbinama provodeći hladne periode neaktivne ili uspavane, što predstavlja stanja sličnim hibernaciji. Postoje primeri poput šumske žabe (Rana sylvatica) koja može da preživi smrzavanje i sa do 65% svojih telesnih tečnosti.
Nova roditeljska avantura
Uprkos raširenom mišljenju, hibernacija nije prisutna među velikim sisarima, poput medveda. Kod njih se radi o zimskom snu. Kod medveda, na primer, buđenje traje dugo. Iako se njihova telesna temperatura ne spušta ekstremno nisko tokom zimskog sna (za razliku od manjih sisara) - povremeno mogu da se probude tokom zime - oni ipak prolaze kroz fazu sporog povratka u aktivno stanje. S druge strane, manji sisari, poput puhova i slepih miševa, mogu da imaju temperaturu tela blizu nule pa moraju da se zagrevaju mnogo brže kako bi preživeli. Ža ženke medveda, koje su provele mesece u zimskom snu, ovo nije samo povratak u aktivan život, već i početak nove roditeljske avanture. Njihovi mečići, rođeni tokom zime, sada prvi put izlaze u spoljašnji svet, započinjući svoje istraživanje i učenje o životu u divljini.
Iako se zmijsko mirovanje često doživljava kao neprekidno stanje dubokog sna, u stvarnosti, mnoge životinje povremeno ulaze u kratke faze budnosti, koje im omogućavaju da prilagode telesne funkcije ili čak uzmu male količine hrane. Međutim, glavno buđenje iz zimskog sna i hibernacije predstavlja poseban izazov za organizam. Životinje često provode sate pa čak i dane u polusnu, povremeno se protežući i osluškujući spoljašnje promene. U tom periodu posebno su ranjive jer su oslabljene i još uvek nisu u potpunosti povratile snagu.
Posle miliona godina evolucije
Buđenje iz zimskog mirovanja simbolizuje obnavljanje i novi početak. Ono pokazuje neverovatnu prilagodljivost prirode i lepotu prirodnog ritma života. Buđenje iz stanja zimskog sna i hibernacije se na prvi pogled može činiti jednostavnim, ali taj process je rezultat je miliona godina evolucije, omogućavajući životinjama da prežive ekstremne uslove i da se prilagode promenama u svom okruženju.
Proces buđenja iz zimskog sna nije trenutan već zahteva značajne fiziološke promene kako bi se organizam vratio u stanje pune aktivnosti. U ovom procesu, ključnu ulogu igraju hormonske, metaboličke i neurološke promene. Buđenje je, dakle, fiziološki fenomen koji uključuje precizno usklađene procese u nervnom, kardiovaskularnom, metaboličkom i endokrinom sistemu. Od aktivacije smeđeg masnog tkiva i povećanja telesne temperature, preko metaboličkog prelaza sa lipida na glukozu, pa do reorganizacije moždanih aktivnosti, svaki korak je pažljivo kontrolisan kako bi organizam uspešno prešao iz stanja zimskog mirovanja u punu aktivnost.
Jedan od ključnih elemenata ovog procesa je postepeno zagrevanje tela. U početnim fazama, unutrašnja temperatura raste veoma sporo jer telo troši preostale masne rezerve da bi proizvelo potrebnu toplotu. Pored povećanja telesne temperature, srčani ritam se postepeno ubrzava. Kod nekih vrsta, poput vodozemaca i gmizavaca, cirkulacija krvi se tokom hibernacije gotovo potpuno zaustavlja, što znači da proces ponovnog pokretanja srca i krvotoka mora biti pažljivo regulisan kako ne bi došlo do oštećenja tkiva. Aljaske šumske žabe (Rana sylvatica) bukvalno smrzavaju svoje telo tokom zime, a na proleće se polako odmrzavaju zahvaljujući posebnoj vrsti glukoze koja sprečava oštećenje ćelija. Njihovo buđenje je jedno od najekstremnijih u životinjskom svetu.
Brojni zvuci života
Iako se buđenje može smatrati krajem zimskog mirovanja, ono ujedno predstavlja početak borbe za preživljavanje. Prvi i najvažniji zadatak svake životinje nakon buđenja jeste pronalazak hrane. Tokom zimskog sna, organizam je trošio energetske reserve tako da je ponovna izgradnja telesne mase od ključne važnosti.
Kod medveda, potraga za hranom obično započinje traženjem biljaka i sitnih životinja, dok se kasnije uključuju bogatiji izvori proteina, poput ribe ili većih plodova. Ježevi i puhovi prvo tragaju za insektima i larvama, dok se vodozemci oslanjaju na povratak insekata i sitnih organizama u vodenim ekosistemima.
Osim ishrane, reprodukcija igra ključnu ulogu nakon buđenja iz zimskog mirovanja. Proleće je vreme razmnožavanja, pa buđenje često znači i početak novog životnog ciklusa. Ptice pevaju, mužjaci se nadmeću za naklonost ženki, priroda je ispunjena zvucima života. Mnoge vrste su odmah nakon buđenja uključene u složene rituale udvaranja i borbe za teritoriju.
Sa klimatskim promenama i narušenjem prirodnih staništa, obrazac zimskog sna i hibernacije kod mnogih životinja doživljava značajne promene. Blage zime mogu uzrokovati kraće periode hibernacije ili čak potpuno odsustvo zimskog sna, što može negativno uticati na zdravlje životinja koje se oslanjaju na ovaj mehanizam. Na primer, istraživanja su pokazala da se severnoamerički medvedi bude ranije nego pre nekoliko decenija, dok kod nekih vrsta slepih miševa povećanje temperature može uzrokovati prekomerno trošenje energetskih rezervi i smanjiti šanse za preživljavanje.
Promene za olakšani opstanak
Treba pomenuti i one životinje koje ostaju aktivne tokom zime. Uglavnom je reč o sisarima (vuk, ris, srna, jelen...) i manjem broju ptica koje su ostale u ovim krajevima (većina ih zimi migrira u toplije krajeve). Mnoge od tih životinja tokom zime razvijaju gustu dlaku ili perje kako bi zadržale toplotu; dolaskom toplijih dana, ta zaštita postaje nepotrebna. Kod jelena, vukova i lisica gusta zimska dlaka postepeno opada i zamenjuje se tanjom letnjom dlakom koja omogućava bolju regulaciju telesne temperature. Kod polarnih zečeva i arktičke lisice, belo zimsko krzno se menja u smeđe ili sivkasto kako bi se bolje uklopili u novo okruženje bez snega. Neke vrste ptica, poput snežnih sova i zeba, menjaju deo zimskog perja kako bi se prilagodile toplijem vremenu i poboljšale aerodinamičnost za duže letove. Ovaj proces prilagođavanja obično traje nekoliko nedelja i prati sezonske promene temperature.
Tokom zime, mnoge životinje žive u grupama radi toplote i zaštite, ali s dolaskom proleća, njihovo ponašanje može postati drugačije. Jeleni i losovi mužjaci se u proleće često povlače iz zimskih krda i postaju samostalniji dok im izrastu novi rogovi. Čopori vukova postaju aktivniji i agresivniji jer lov postaje češći i teritorijalne borbe su izraženije. Gnezdeće vrste se često bore za bolja mesta za gnezda i izvore hrane. Proleće je doba godine kada se mnoge životinje bore za dominaciju, što je ključno za obezbeđivanje potomstva i resursa.
Buđenje prirode nije samo cikličan povratak aktivnijeg života nakon zime - to je složen proces u kojem se ogleda savršena usklađenost ekosistema i zakona evolucije. Od prvih pupoljaka na granama do migracija ptica i buđenja insekata, svaki organizam odgovara na suptilne signale promene godišnjeg doba. Ovaj ritam života oblikovao je planetu kroz milione godina, podsećajući nas koliko je priroda dinamična, prilagodljiva i povezana.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
