ASTEROID BENU
Mihajlo Racković
Da li su osnovni gradivni blokovi života došli iz svemira?
Mars pre Zemlje?
Asteroid Benu je mali asteroid, prečnika oko 560 m. Ovaj asteroid, za razliku od većine asteroida, ne kruži u glavnom asteroidnom pojasu (između Marsa i Jupitera) već mu se orbita nalazi uglavnom između Zemlje i Marsa, mada nakratko može da preseče Zemljinu orbitu i bude malo bliži Suncu od naše planete. Zbog ovog razloga, Benu spada u potencijalno opasne asteroide.
Benu spada u tzv. aktivne asteroide, tj. za sobom ostavlja trag prašine i time se donekle ponaša slično kometi. Međutim, to nije ono što je najzanimljivije. Asteroid Benu ima relativno tamnu površinu, što znači da je bogat jedinjenjima ugljenika; odnosno, nije se mnogo menjao od vremena nastanka. Ovo bi dalje moglo da pruži odgovor na pitanje: kako je izgledao Sunčev sistem relativno brzo nakon nastanka? Još važnije: koliko je ovaj asteroid bogat jedinjenjima koja su neophodna za formiranje života?
Istraživanjem ovog asteroid približavamo se odgovoru na pitanje: kako je nastao život? Zato je NASA 2016. lansirala svemirsku sondu na taj asteroid. Cilj je bio da se sonda spusti na Benu, uzme uzorke tla i vrati ih na Zemlju. Misija se završila sa uspehom: prikupljeno je oko 120 gr uzoraka koji su stigli na Zemlju 2023. Ovi uzorci podeljeni su naučnicima širom sveta.
Pokrenutim istraživanjima otkrivena su brojna organska jedinjenja, bogata azotom. Među ovim jedinjenjima su i 14 od 20 aminokiselina, sastavnih delova proteina. Takođe, otkrivene su i sve četiri glavne nukleobaze koje formiraju DNK: adenin, guanin, citozin i timin. Utvrđeno je i prisustvo amonijaka. Ovo ne znači da je na površini Benua nekada bilo života već, obrnuto, ovi molekuli su neophodni za nastank života i smatra se da su postojali u prasolarnoj maglini, iz koje je nastao Sunčev sistem.
Molekularni oblaci, mesta gde nastaju zvezde, kakva je bila i prasolarna maglina, su veoma hladni. Tamo vladaju temperature bliske apsolutnoj nuli. Ovako niske temperature, u kombinaciji sa kosmičkim zračenjem, mogu dovesti do nastanka složenih organskih jedinjenja. Ne zna se kako je život nastao, pa čak ni gde; ali, po svemu sudeći, ovakvi krupni molekuli su bili ključni za nastanak života iz nežive materije.
Na tragu panspermije
Većina asteroida je nastala prilikom sudara protoplaneta, pri čemu su te protoplanete prestajale da postoje pa su nastajali asteroid. Nakon nastanka, najmanje su se menjali ugljenični asteroidi, u koje spada i Benu. Pošto se nisu menjali, imaju najveće šanse od svih asteroida da sadrže ovakve složene i brojne organske molekule. Ono što takođe treba napomenuti je da Benu nije nikakav izuzetak pa bi ovakve molekule trebalo da imaju manje-više svi ugljenični asteroidi. A pošto je Benu relativno blizu Zemlje, bio je najekonomičnija varijanta za svemirsku sondu.
Otkriveni su i brojni minerali i soli, a to ukazuje da je na tom asteroidu bilo vode, ili je bilo vode na protoplaneti iz čijeg je raspada, usled sudara, nastao. Sve ovo upućuje na mišljenje da su osnovni gradivni elementi došli na Zemlju sa asteroida/kometa koji su u nju udarali. Ovi molekuli su se, nakon što su sudarom došli na Zemlju, u prisustvu tečne vode međusobno kombinovali i usložnjavali, da bi na kraju nastao i sam život.
Postoji i mišljenje da, sa asteroida i kometa, nisu samo gradivni elementi života došli na Zemlju već i sam život! Ovakvo razmišljanje nije neosnovano pošto su asteroidi većinom bili delovi većih nebeskih tela, prototplaneta koje su po svemu sudeći posedovale vodu. Ova hipoteza je poznata i kao panspermija. Da li je, možda, život nastao na površini ili ispod površine neke protoplanete pre nego što se raspala usled sudara, pa onda ovi oblici života na Zemlju došli na nekom asteroidu? Postoji mišljenje da je život sa Marsa na donekle sličan način došao na Zemlju i razvio se pošto je Mars, najverovatnije, imao uslove za jednostavan život pre Zemlje!
Potvrdan odgovor na ova pitanja je moguć, mada je ipak verovatnije da su - sa čime se slaže većina naučnika - asteroidi i komete doneli gradivne elemente za život, a da je sam život ipak nastao na Zemlji hemijskim reakcijama ovih molekula. Međutim, asteroidi i komete ne padaju samo na Zemlju već padaju i na površine drugih nebeskih tela u Sunčevom sistemu. Odatle sledi stav da je život na sličan način mogao nastati i na drugim nebeskim telima u Sunčevom sistemu. U svakom slučaju, asteroidi i komete nisu samo nepravilne gromade koje lutaju svemirom već su to veoma zanimljiva nebeska tela koja mogu dati odgovore na brojna pitanje, pa čak možda i na ono kako je nastao sam život?
Mihajlo Racković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
