БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Небо наше науке

Милорад Екмечић

Највећи српски историчар

Рођен је у Прибиловцима (1928), у Чапљини је провео детињство и започео школовање. У рату губи оба родитеља. Пошто је у Мостарској гимназији ослобођен матуре, министар просвете у БиХ Анто Бабић га упућује на Свеучилиште у Загребу да упише историју и већ на другој години је знао да ће радити на факултету.

Био је најмлађи асистент, доцент и редовни професор Филозофског факултета у Сарајеву, на коме је пуне четири деценије предавао Општу историју новог века са методологијом. Докторску дисертацију Устанак у Босни 1875-1878. године одбранио је у Загребу, а  потом школску 1960/61. провео на Принстону (САД).  Био је гостујући предавач на више америчких универзитета, а крај радног века дочекао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.
М. Екмечића су у врх српске историографије, уздигли његови научни радови, увек са новом, оригиналном идејом, засновани на темељним архивским истраживањима, критичком (пре)испитивању извора и проналажењу грађе која није била довољно коришћена или је остала неистражена; на разматрању те грађе у светлости међународних односа, схваћених као дејство дипломатских, политичких, економских, културних и других фактора (задивљујуће је његово познавање светске научне литературе и извора о проблемима XIX и XX в). И никако на крају, његова урођена способност да реконструише крупне историјске догађаје, па и читава раздобља и да их на синтетички начин изложи. Књига Ратни циљеви Србије 1914. године, у којој је први пут изнео идеју да је Први светски рат био религиозни рат на Балкану, најбољи је рани пример тог научног метода.
Коауторско дело Историја Југославије (1972) сматрао је прекретницом у свом научном раду. У њој је разрадио становиште да је у југословенској историји религија вододелница нација, а Срби и Хрвати исти народ подељен вером, што је изазвало лавину оспоравања хрватских и муслиманских историчара и најзначајнију научну полемику у нашој историјској науци.
Стварање Југославије 1, 2 (1989) је синтеза његових радова о националним покретима и процесима, пажљиво сагледаних историјских чињеница, социолошких, културолошких и политичких рукаваца, који су водили стварању заједничке државе.
Следиле су књиге Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века (1997), Срби на историјском раскршћу, Огледи из историје (1999), Револуција 1848. и Балкан (Нови Сад 2000), Дијалог прошлости и садашњости (Београд 2002). Екмечићеве мање расправе, полемички списи, критички осврти и прикази објављени су под заједничким насловом Разнолики историјски списи у пет томова у оквиру Сабраних дела у издању Православне речи (2021).

Предраг Пипер

Борац за српски језик и ћирилицу

Слависта и лингвиста светског формата, Предраг Пипер је у очима савременика био велики борац да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају темљни чиниоци српског националног и културног идентитета.

Основну школу је учио у Београду и Сремској Каменици, гимназију и студије славистике је завршио у Новом Саду. У њему је докторирао и на Филозофском факултету започео наставничку каријеру, коју ће наставити у Београду избором за ванредног професора на Филолошком факултету, 1989.
Име Предрага Пипера је међу најбољим изданцима новосадске школе Ивићевих. Ни о једном другом свом ученику Павле и Милка Ивић нису изнели толико високих похвала као овом тихом, одмереном и мудром посленику на пољу науке о језику, културе и узајамних веза словенских народа, једном „од најзначајнијих слависта које су Срби имали“ (С. Танасић). Одрастао у кући у којој се неговало поштовање према знању и према људима у породици који су у томе били успешни, он је склоност ка славистици могао наследити од оба родитља. Још у осмом разреду, у једном награђеном писменом задатку, објавио је да ће бити „слависта“.
Упоредо је градио универзитетску и научну каријеру, прихватајући се и низа других обавеза, руководећих, менторских, уредничких (главни уредник Зборника за славистику Матице српске и часописа Јужнословенски филолог), чланства и функција у славистичким организацијама (потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности), стручним телима, уредништвима капиталних пројеката (Српска енциклопедија). Био је гостујући професор у Москви, Петрограду, Минску, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Задру, Љубљани.
Своју наставну и научну „поетику“ имплицитно је изложио у чланцима: Традиционално и модерно у српској лингвистици, Погледи Јована Стерије Поповића на српски језик у свом и нашем времену. Српски језик на почетку века, студији о Јану Бодуену де Куртенеу, књизи разговора Трагом Речи. На Филозофском факултету у Новом Саду увео је предмет Функционална граматика, када се она ни на једној катедри у свету није предавала, на Филолошком факултету у Београду Увод у славистику (који није био ограничен само филолошким питањима), на мастер студијама Методологију лингвистичких истраживања.
Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, теорија језичке културе. Широко образовани слависта, са увидима у најновија лингвистичка истраживања у свету, Пипер је „у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе“. Првом научном расправом Predlozi sa prostornim značenjem у Прилозима проучавању књижевности (1977) положио је темељ истраживањима којима се истрајно бавио више од три деценије. У приказима на страни, високе оцене су добиле монографије Заменички прилози (граматички и семантички статус), и Заменички прилози у руском, пољском и српском језику.
Најважнији Пиперови радови су: Језик и простор, у коме је његов оригиналан теоријски модел у теорији семантичких локализација добио свој најзаокруженији лик, Увод у славистику, Руска граматика, Српски језик између великих и малих језика, коауторска дела Синтакса савременог српског језика: проста реченик и Асоцијативни речник српског језика, Нормативна граматика српског језика.
Теоријски се бавио језичком политиком (О стратегији језичке политике у Републици Србији, Српски језик као предмет језичког планирања), у САНУ је водио пројекте Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија и Српски језик у поређењу са другим језицима.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"