ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Mihajlo Racković
Misija Europa clipper
Traženje vanzemaljskog života
Polovinom oktobra minule godine, NASA je lansirala svemirsku sondu Europa clipper, sa ciljem da istraži Jupiterov mesec Evropu i pokuša da odgovori na pitanje: da li ima života na ovom mesecu, odnosno ispod njega? Sonda bi trebalo da doleti do Jupitera oko 2030. Neće se spuštati na površinu Evrope, ali će brojnim instrumentima istraživati tamošnji svet. Između ostalog, istraživaće hemijski sastav njene površine spektrometrima pošto Evropa najverovatnije ima gejzire ledene vode, koji izbijaju visoko iznad površine pa treba odrediti hemijski sastav materije koja izbija iz ovih gejzira.
Evropa mesec |
Od sva četiri Jupiterova meseca, Evropa je najmanja - nešto je manja od našeg Meseca. Sva četiri otkrio je Galileo Galilej, pa se zato vrlo često nazivaju Galilejevim mesecima Jupitera. Međutim izgleda da je ove mesece ipak prvi otkrio Simon Marius, Galilejev savremenik... Pomenuta četiri meseca su jedini Jupiterovi meseci koji imaju dovoljno veliku masu da bi imali pravilan sferni oblik.
Zašto je Evropa najbolje mesto za potencijalni vanzemaljski život? Io, najbliži Jupiteru, je pod najjačim dejstvom planetarnih plimskih sila; ima puno aktivnih vulkana - ali je tamo malo vode. Ganimed i Kalisto, udaljeniji od Evrope, takođe mogu da imaju okeane tečne vode, ali je taj pretpostavljeni okean usečen između dva sloja leda. Gornji sloj leda postoji zbog velike hladnoće nastale zbog velike udaljenosti od Sunca, dok je donji sloj leda u čvrstom a ne u tečnom stanju zbog velikog pritiska. U slučaju Evrope, sloj tečne vode najverovatnije naleže na stenovitu površinu bogatu brojnim mineralima i hemijskim elementima, tako da je taj mesec pogodniji za potencijalni vanzemaljski život. Tečna voda u ovom okeanu može, donekle ekvivalentno vulkanima na Zemlji, da izbija na površinu u vidu ledenih erupcija.
Zbog zanemarljivog vazdušnog prititska na površini i veoma niskih temperatura (prosečna temperatura je oko -170℃), voda odmah prelazi u čvrsto ili gasovito stanje. A zbog Evropine slabe sile teže (manja je od Meseca), verovatno je da ledeni materijal iz ledenih vulkana može da ode veoma visoko iznad površine. Primera radi, vulkanski materijal iz meseca Io izbija oko 200 km iznad površine. Ono što najviše ukazuje na Ervopinu vulkansko-tektonsku aktivnost je činjenica da je njena površina prepuna narandžastih linija i nema kratere od udara. Nedavno lansirana sonda mogla bi direktno da analizira ovaj ledeni materijal, možda čak i da pronađe tragove života. Ali, odakle Evropi energija da ovaj okean održava u tečnom stanju na tako velikoj udaljenosti od Sunca (pet puta je veća nego udaljenost Zemlje od Sunca)?
Pošto je Evropa manja od Meseca, trebalo bi da ima mnogo manju unutrašnju toplotu od Zemlje. Primarni izvor zagrevanja Zemljine unutrašnjosti je raspad radioaktivnih elemenata u omotaču jezgra. Evropa, znatno manja od Zemlje, trebalo bi da je ove elemente vremenom uglavnom potrošila. Ali Evropa ima još jedan izvor unutrašnjeg zagrevanja - plimsko zagrevanje. Za vreme dok Ganimed jednom obiđe oko Jupitera, Evropa obiđe dva puta, a Io četiri puta. Drugim rečima, Io, Evropa i Ganimed su u orbitalnoj rezonanci 1:2:4. Iz ovoga sledi da ovi meseci imaju relativno snažan gravitacioni uticaj na međusobne orbite. Posledica je: Evropina orbita je relativno eliptična. Kada je na najbližoj tački svoje orbite pod uticajem snažnog Jupiterovog gravitacionog polja, Evropa se isteže ka Jupiteru; kada je na najdaljoj, vrati se u “normalu”. Ovo istezanje i skupljanje stvara trenje, a trenje toplotu. Ovakav oblik unutrašnjeg zagrevanja naziva se još i plimsko, ili gravitaciono zagrevanje.
Kod Io je ovo unutrašnje zagrevanje još ekstremnije, i zato je Io vulkanski najaktivnije nebesko telo Sunčevog sistema. Ono što će sonda Europa Clipper takođe ispitati je na kojoj je dubini ispod sloja leda potencijalni tečni okean, i kolika je dubina tog okeana. Skoro sve procene upućuju na mišljenje da taj okean ima znatno više vode nego svi okeani na Zemlji zajedno. Pošto Evropin potencijalni okean (još uvek nije sasvim dokazano mada sve ide u tom pravcu) najverovatnije naleže na stenovito tlo, vrlo su moguće erupcije na dnu ovog okeana, slične vulkanskim erupcijama na morskom dnu na Zemlji. Poznato je da su podvodni vulkani, zbog izvora vrele vode i hemijskih reakcija, dom za brojna živa bića kojima nisu potrebni Sunčeva svetlost i kiseonik. Da li se ovako nešto dešava i na dnu Evropinog okeana?
Misija sonde Europa Clipper verovatno će odgovoriti na brojna zanimljiva pitanja o ovom mesecu, a možda će naći i sam život? Galilejevi meseci sa džinovskim Jupiterom su kao maleni Sunčev sistem. Io i Evropa su donekle ekvivalent planeta Zemljinog tipa (Merkur, Venera Zemlja, i Mars), dok su Ganimed i Kalisto donekle ekvivalent planeta Jupiterovog tipa (Jupiter, Saturn, Uran i Neptun). Možda je i po pitanju života, Evropa - Jupiterova Zemlja.
Mihajlo Racković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
