MATEMATIKA
Borka Marinković
Od Srbije ka istoku...
Sveta, učitelj i profesor
Profesor matematike Svetislav Stojanović je još u drugom razredu osnovne škole zavoleo matematiku i već tada doneo odluku da će je studirati. U petom razredu je počeo da uči ruski jezik pošto u to vreme učenici nisu birali strani jezik po sopstvenim željama. Za njega je okolnost učenja ruskog jezika značila širom otvorena vrata ka najboljim i najeftinijim matematičkim udžbenicima. Sveta je najvažnije profesionalne odluke donosio u dogovoru sa bratom blizancem Veljkom, takođe matematičarom, sa kojim je kasnije učestvovao u projektu o nastavi i udžbenicima iz matematike u čak 25 država u svetu! Od sedmog razreda počinje sa podučavanjem svojih školskih drugarica i drugova. Ubrzo je prevazišao redovno školsko gradivo, tako da je držao časove mnogo starijim učenicima, srednjoškolcima bez nadoknade.
U svečanoj sali škole na prijemu dece u pionirsku organizaciji |
Završivši gimnaziju u Vršcu, upisao je matematiku na Prirodno-matematičkom faklultetu u Beogradu. Želja mu je bila da studira u tadašnjem SSSR-u; međutim, tada mu to nije bilo dostupno.
Ceo radni vek je proveo u prosveti radeći najviše u srednjim stručnim školama. U radu se uvek trudio da matematiku ne predstavi kao strogo teorijsku nauku, čiju primenu učenici najčešće ne mogu odmah da shvate. Radeći sa budućim hemičarima, farmaceutima, lekarima... jedan deo časa posvećivao je primerima primene matematike u njihovim oblastima, ne smatrajući da je to na štetu obrade školskog gradiva. Takođe, smatrao je važnim i korisnim da iznosi svoja promišljanja o ovoj bazičnoj nauci, što je uticalo na učenike dajući im širinu pristupa naukama uopšte. Tada, pre više decenija, takav pristup je bio redak jer se gradivu iz matematike pristupalo strogo teorijski. Svojim pedagoškim i pre svega ljudskim pristupom davao je primer kako je za pohvalu i sama želja za učenjem i znanjem, a da su negativne ocene poslednje sredstvo koje se mora primeniti.
Udžbenici za učenje i čuvanje
Po izbijanju rata u Ukrajni, nekadašnja želja postala je stvarnost. Nedostatak kadrova, posebno matematičara nije specifičan samo u Srbiji već i u ratom zahvaćenom području. Iako već nekoliko godina u penziji, Svetislav je odlučio da nastavi sa profesurom u Lugansku!
U kabinetu za pripremu nastave |
Od septembra 2023. godine radi kao “učitelj matematike”, kako u Lugansku zovu profesora, u Gimnaziji broj 60, u Lugansku. Njegov dolazak u Lugansk je izazvao veliko interesovanje u Rusiji; o njemu su pisali mediji poput „Komsomolske pravde”i „Rosijske gazete”, a reportaže su pravile i televizije RT i Prvi kanal.
Stojanović je vrlo brzo postao omiljen među kolegama i učenicima koji ga često posle časa grle u znak zahvalnosti za održani čas. Prepoznatljiva atmosfera poštovanja učitelja daje mu dodatnu snagu u tamošnjim uslovima boravka i rada.
U februaru 2024.godine, na Međunarodnoj izložbi „Forum Rusija” u Moskvi, profesor Sveta proglašen je za jednog od pet najboljih stranih učitelja u Rusiji, što je bio jedan od povoda za susret sa njim.
Želja je bila da se napravi komparacija nastave matematike u Vršcu (Srbiji) i Lugansku (gde se radi po ruskom obrazovnom sistemu): planovi i programi, organizacija nastave, znanje, zainteresovanost učenika za rad i učenje, odnos prema nastavniku....
Pošto osnovno i srednje obrazovanje u Rusiji traje 11 godina, u odnosu na 12 godina u Srbiji, to su i planovi i programi prilagođeni broju godina. U Lugansku učenici imaju svakog dana čas matematike u petodnevnoj radnoj nedelji. Školska godina je podeljena na 4 kvartala, u trajanju od po 2-2,5 meseca. Završava se najkasnije početkom juna. Letnji raspust traje 3 meseca. Program obuhvata 170 časova matematike godišnje, što je izuzetno veliki broj. Od 1. do 6. razreda matematika nosi ime predmeta. Od 7. razreda ona se razdvaja na algebru i geometriju. U 10. razredu se uvode, kao posebni predmeti, algebra i matematička analiza koji se spajaju u jedan predmet u 11. razredu. Takođe, od 10. razreda se proučava verovatnoća sa statistikom, Posle 9. razreda svi učenici polažu ispit iz matematike, ruskog jezika i dva predmeta po izboru. Za uspešno položen test dobija se sertifikat koji im omogućava da završe 10. i 11. razred, a mogu I da se upišu na studije.
Zahvaljujući vremenu posvećenom matematici, nastavnik ima znatno više mogućnosti za ponavljanje i produbljivanje gradiva. Neki časovi su isključivo posvećeni istoriji matematike. Takođe, organizovani su časovi koje drže sami učenici, što te aktivnosti čine predmet zanimljivijim i pristupačnijim.
Svi učenici i nastavnici dobijaju besplatne udžbenike iz biblioteke škole. Kod učenika se nalaze tokom cele školske godine, a oni su obavezni da ih, na kraju, u istom stanju u kom su ih pozajmili - vrate za narednu generaciju.
Na ulici u centru Luganska |
Udžbenici se ne štampaju svake godine. Ukoliko ih učenici na bilo koji način oštete ili pišu u njima, dužni su da nadoknade štetu bilo kupujući isti ili neki drugi u zamenu. Na raspolaganju su im i brojne zbirke zadataka koje prolaze temeljnu kontrolu timova matematičara, tako da su greške u formulacijama ili u postavkama zadataka zanemarljive. Dostupni sui m i drugi didaktički materijal i priručnici kao i korišćenje digitalnih platformi za dodatnao učenje.
U udžbenicima, posle svakog obrađenog poglavlja, postoji test od 8 pitanja za proveru usvojenog znanja. Učenici imaju obavezu da ih urade i za to dobijaju ocene. Đaci u Lugansku imaju 2 sveske iz matematike. Jedna se nalazi kod učitelja koji mora da pregleda urađene testove i domaće zadatke koji im se svakodnevno zadaju. Posle nedelju ili dve, zamenjuju se sveske, i to traje tokom cele školske godine. Postoje i druge pismene provere: kontrolne vežbe i pismeni zadaci što se najavljuje slično kao i u Srbiji. Učenici mogu da dobiju ocenu i usmenim odgovaranjem, ali mali broj učenika želi da na taj način bude ocenjen.
Pedagoška opredeljenja
Učenici u Lugansku imaju i dnevnike u kojima beleže svoj rad, a učitelj unosi svoja zapažanja, primedbe… čime se dodatno pomaže roditeljima da prate rad svoje dece. U glavnom dnevniku - zovu ga: Žurnal - ima dovoljno prostora za sve ocene pa je moguće upisati čak 170 ocena iz matematike. Trenutno nije u funkciji elektronski dnevnik zbog ratnih prilika.
Pozitivne ocene su 3, 4 i 5, dok je 2 negativna ocena. Ocena zavisi od težine zadataka koje učenik može da reši. Originalno rešenje zadatka takođe se dodatno nagrađuje. Atmosfera na času je radna, bez dodatnih pritisaka. Saradnja sa roditeljima se odvija pismenim putem, preko učeničkih dnevnika rada, ali i usmeno, telefonom.
Nastavnici, posebno početnici se dodatno obrazuju na seminarima, vebinarima i kroz druge vidove usavršavanja. Stojanović ističe da se studenti često opredeljuju za pedagoška zanimanja i da je praksa da se bivši učenici jedne škole vraćaju u istu kao nastavnici.
Profesor Stojanović je naveo primer kako se neke čak i apstraktne teme mogu objasniti na prihvatljiv način za učenike… U V, a nekad i u VI razredu obrađuju se merne jedinice. Profesor Svetislav počinje lekciju neobičnim pitanjem: kakva je veza između Luganska i 1 metra? Učenici su zbunjeni, s nestrpljenjem čekaju objašnjenje: Gimnazija br. 60, najbolja gimnazija u celoj Luganskoj republici počela je sa radom 1995, dakle 200 godina od kada je carica Katarina II, poznata kao Katarina Velika dodelila Lugansku status grada. Iste 1795. godine je u Francuskoj nastao Metarski sistem jedinica. Ta zanimljiva asocijacija omogućava učenicima da za kratko vreme zapamte nekoliko različitih, ali bitnih podataka.
METRIČKI SYSTEM 40-MILIONITI DEO MERIDIJANA |
Metarski ili metrički sistem jedinica je naziv za skup decimalnih jedinica merenja sa grčkim i latinskim prefiksima koji se zvanično koristi u SI (Système International d'Unités) sistemu merenja. Metrički sistem se razvio nakon pada francuske monarhije. Nacionalini savet republike je 1795. poništio mere koje su važile do tada.
Namera je bila da se od jedne merne jedinice odabere za svaku veličinu po jedna jedinica a od nje, decimalnim postupkom, stvore veće i manje jedinice. Za jedinicu dužine odabran je 40-milioniti deo dužine meridijana, nazvan metar (zapravo započelo se sa 10-milionitim delom dužine meridijana koji iz Severnog pola ide do ekvatora i prolazi kroz Pariz). Iz njega slede jedinica površine kvadratni metar (102 ), jedinica zapremine kubni metar (103 ).
Za jedinicu mase (tada se nazivala težinom) odabrana je masa kubnog santitimetra vode, nazvana gram, a naknadno se ustalila hiljadu puta veća jedinica - kilogram.Iz decimalnih jedinica metarskog sistema razvile su se i neke jedinice s posebnim nazivima, na primer: ar, hektar, litar, tona. Posle uvođenja metričnog sistema, u Francuskoj je napravljen štap dužine 1 m od legure platine i iridijuma, čije su kopije podeljene po celom svetu, kao standard. Za standardizovanje težine je napravljen cilindar težine 1000 gr (1 kg kao norma).
Godine 1901, nastao je Điorđijev sistem ili MKSA-sistem, baziran na jedinicama metar, kilogram, sekund i amper. Metrički sistem je prenesen na elektricitet, magnetizam, temperaturu itd. i od 1921.godine vredi kao Internacionalni sistema jedinica (SI). Zakonom je propisana upotreba Međunarodnog sistema mernih jedinica u svim državama sveta osim u SAD, Liberiji i Mjanmaru. |
Borka Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
