VESTI IZ MEDICINE
ANTI-EJDŽING
Složenost “finog podešavanja” ishrane
Istraživanja naučnika sa američkog Univerziteta Viskonsin, obavljena na miševima, pokazala su da ograničen unos jedne esencijalne aminokiseline može da uspori proces starenja, čak i da produži njihov životni vek. Autori ove studije, objavljene u časopisu “Ćelijski metabolizam”, sad se pitaju da li bi ova otkrića mogla da pomognu i ljudima da postignu dugovečnost i poboljšaju kvalitet života.
Izoleucin je jedna od tri aminokiseline razgranatog lanca koje naše telo koristi za izgradnju proteina, ali ne može samo da ga sintetiše već ga dobija iz prehrambenih izvora kao što su jaja, mlečni proizvodi, proteini soje i meso. Ipak, iako nam je izoleucin neophodan za opstanak, izgleda da nije dobro ni imati ga u izobilju. Neka ranija istraživanja u kojima su korišćeni podaci iz ankete stanovnika Viskonsina (2016. i 2017. godine) otkrila su da su nivoi izoleucina u ishrani povezani sa metaboličkim zdravljem i da ljudi sa višim indeksom telesne mase (BMI) generalno konzumiraju prevelike količine ove aminokiseline.
U novoj studiji, genetski raznolike grupe eksperimentalnih miševa na jelovniku su imale 20 uobičajenih aminokiselina (kontrolna grupa), ili sve aminokiseline smanjene za oko dve trećine, odnosno dvotrećinski smanjen nivo izoleucina. Miševi su bili stari oko šest meseci, što je ekvivalent starosti osobe od 30 godina, i količinski su mogli da jedu koliko žele. Istraživanje je pokazalo da je ograničenje izoleucina u ishrani produžilo životni vek i zdravstveni vek miševa, smanjilo njihovu slabost i unapredilo vitkost i kontrolu glikemije. Životni vek miševa mužjaka produžen je za 33 odsto u poređenju sa onima kojima izoleucin nije bio ograničen, a kod ženki je zabeleženo povećanje od 7 odsto. Ovi miševi su takođe postigli bolje rezultate u 26 zdravstvenih parametara, uključujući snagu mišića, izdržljivost, nivo šećera u krvi i gubitak dlake. Muški miševi u ovoj grupi imali su manje povećanje prostate u odnosu na uzrast i manji rizik za razvoj uobičajenih tumora. Zanimljivo je da su miševi kojima je davana hrana sa niskim sadržajem izoleucina takođe jeli znatno više kalorija od ostalih; ali, umesto da dobijaju na težini, oni su sagorevali više energije i održavali optimalniju telesnu težinu, iako se nivoi njihove aktivnosti nisu razlikovali.
Istraživači veruju da ograničavanje izoleucina kod čoveka, bilo dijetom ili farmaceutskim sredstvima, ima potencijal da proizvede slične efekte protiv starenja - iako se to, kao i kod studija na miševima, neće znati sa sigurnošću dok se ne testira na ljudima. To je, međutim, vrlo komplikovan zadatak jer je ishrana izuzetno složen hemijski proces pa, iako je hrana koja je davana miševima bila kontrolisana, moguće je da postoje i druge komponente ishrane koje su bile uključene u “proizvodnju rezultata” ove studije. Njeni autori takođe napominju da je ograničavanje unosa proteina generalno nepovoljno po telo, bilo miša ili čoveka. Mada je nivo restrikcije aminokiselina bio konstantan u svim eksperimentima na miševima, istraživači priznaju da je možda bilo potrebno više finog podešavanja za optimalne efekte kod različitih vrsta, i različitog pola miševa. Zaključuju da se ne može sve jednostavno objasniti samo ishranom sa niskim sadržajem izoleucina, ali smatraju da ih fokusiranje na jednu aminokiselinu približava razumevanju bioloških procesa i, možda, potencijalnim terapijama za ljude.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
