MEGASTRUKTURE

NAJVIŠI POLJSKI JARBOL, PAMETNI GRAD, KROZ VREMENSKE
NEPRILIKE, GIGANT KINESKOG TRANSPORTA, NAJVEĆI ŠATOR
NA SVETU I HOTEL U NEBESIMA

ANTENA I…

Najviši poljski jarbol

Nisu prošle ni dve godine od završetka Drugog svetskog rata, a dotadašnji saveznici u borbi protiv nacizma i fašizma su se podelili u dve sukobljene velesile sa suprotnim političko-ideološkim i ekonomskim načelima. Stvorena su dva velika vojna i geopolitička bloka: zapadni, u okviru koga su bile SAD i njeni saveznici ujedinjeni u Severnoatlantski pakt, i istočni, koji su činili SSSR i zemlje sa kojima je nešto kasnije formiran Varšavski pakt.
Godine 1947. svetom je zavladao „hladni rat“, koji je uz viši ili niži intenzitet trajao do 1989. godine. Hladni rat nikada nije bio direktan vojni konflikt „velikih sila“, ali se u njegovo vreme odigrao veliki broj većih i manjih regionalnih oružanih sukoba širom sveta. Važna karakteristika ovog dugotrajnog sukoba je bila stalna borba koja se vodila naučno tehničkim progresom, preko audiovizuelnih medija, kulturom, sportom, zabavom

Radio i televizija su od samog nastanka pokazali izuzetne mogućnosti kao tehnička sredstva propagande. Osnovni principi medijskog delovanja radija, a od 1935. godine i televizije, savršeno su definisani su još u nacističkoj Nemačkoj. Ni do današnjih dana oni se nisu značajno promenili, a najprodornije informativno-propagandno sredstvo bio je radio.
Obe strane imale cilj da njihove informacije dopru do što većeg broja ljudi. RTV programi su se emitovali u tri pravca - za domaću javnost, za suprotnu stranu („neprijateljsku javnost“) i za „svetsku javnost“. Pošto je do samog kraja “hladnog rata” komercijalno satelitsko emitovanje bilo u povoju, a televizija je zbog prirode talasnih opsega na kojima je emitovan program bila ograničenog dometa, uloga radija je bila najznačajnija. Istovremeno, praksa da jedna strana ometa signale druge nije bila retka pojava, pa je izgradnja velikih i snažnih emisionih sistema predstavljala strateški imperativ.
Emisiona mreža nekadašnje Narodne Republike Poljske činila je važan segment propagandne mreže istočnog bloka. Pošto je po završetku Drugog svetskog rata došlo do promena granica ove države, njen najjači radijski predajnik koji se nalazio u mestu Rašin nije bio dovoljan ni za “pokrivanje” cele Poljske teritorije kvalitetnim signalom. Do sredine 60-tih godina prošlog veka, problemi prijema radijskog programa bili su rešavani lokalnim repetitorima, ali tada Komunistička partija Poljske donosi odluku da problem reši izgradnjom moćnog predajnika čiji bi signal dosezao daleko van granica države.
U mestu Gobin, u samom središtu Poljske, jula 1969. godine započeti su pripremni radovi za temelje budućeg antenskog stuba, najvećeg ikada napravljenog u svetu. Lokacija je, osim zbog geografske pozicije, odabrana i zbog odlične provodnosti zemljišta, bitnog faktora za AM odašiljače. Glavni projektant bio je arhitekta Jan Polak; prethodno, država ga je poslala da provede nekoliko dana u SAD, kako bi dobio priliku da bolje upozna tehnologiju izrade visokih emisionih stubova-jarbola.
Tokom izgradnje jarbola i pratećih elemenata, stalno je bilo angažovano čak trideset inženjera i arhitekata, a za građevinske je radnike nedaleko izgrađen i specijalni stambeni blok. Radovi na montaži vitke rešetkaste konstrukcije su trajali od oktobra 1972. do maja 1974. Konačno, krajem jula 1974. predajnik je pušten u rad.
U vreme kada je izgrađen, antenski jarbol predajničkog sistema čiji je zvaničan naziv bio “Radijski emisioni centar Konstantinov” (Radiofoniczny Ośrodek Nadawczy w Konstantynowie), sa visinom od 646 m i 38 cm, postao je najviši objekat na svetu koji je čovek ikada napravio. Ukupna masa konstrukcije iznosila je 577 t, a glavni stub je bio sastavljen od 86 segmenata čiji je presek bio trougao stranice 480 cm.

Toranj je imao lift, koji su koristili zaposleni prilikom uspona radi intervencija i održavanja. Lift švedske firme “Alimak” je mogao je da primi tri osobe, i vožnja u njemu od podnožja do vrha je trajala nešto više od pola sata. Ako lift nije radio, uspon merdevinama po lepom vremenu trajao je najmanje dva sata. Centralni stub-jarbol, bio je “ankerisan” jakim zateznim užadima. Njegova visina nije bila “slučajna”: iznosila nešto manje od polovine talasne dužine Prvog programa Poljskog Radija. Ovaj Program je emitovan u okviru “dugotalasnog” opsega (LW-Long Wave), na frekvenciji 227 kHz, a instalirana snaga HF tandem cevnog pojačavačkog postrojenja iznosila je 2x1000KW. Efektivna izračena snaga celokupnog sistema dostizala je čak 3MW! Zahvaljujući tome, Prvi program Poljskog radija imao je odličan prijem u celoj Evropi, a bilo ga je moguće slušati i u Americi, Kanadi, na Bliskom istoku, Severnoj Africi. “Hvatali” su ga čak i na Antarktiku.
Mewđutim, još tokom izgradnje stuba-jarbola, bilo je nagoveštaja da kvalitet pojedinih ugrađenih delova nije zadovoljavajući. Mnogi šrafovi su morali da budu zamenjeni i pre puštanja u rad, a kontrole su pokazale da su pojedine ugrađene komponente, elementi i užad, počeli da pokazuju znake zamora znatno pre očekivanog roka. Sve je to nametalo potrebu za čestim intervencijama na i oko tornja.  
Sredinom leta 1991. pojavila se potreba za hitnom intervencijom. Poslednje u nizu užadi koja su ankerisali antenski stub sa strane je bilo je oštećeno, i moralo je da bude zamenjeno. Da bi to moglo da se izvede, radnici su montirali dva pomoćna užeta. Pošto postupak nije mogao da se obavi za jedan dan, a osnovno noseće uže je već bilo skinuto, pomoćna užad su ostavljena da obavljaju njegovu funkciju. Međutim, usled jakog vetra, 8. avgusta 1991. godine oko 1900, jedno uže je, verovatno nedovoljno stegnuto, zbog gibanja jarbola iskliznuo iz svojih stezaljki, a drugo je potom jednostavno puklo. Najviši deo stuba se prelomio i, prilikom pada, udario u osnovu tornja, zbog čega se kompletna konstrukcija srušila za svega par sekundi. Istraga je pokazala da je ova intervencija izvedena improvizovano i nemarno, i da čak nije vođen ni dnevnik radova. Moćni toranj, ponos poljskog građevinarstva, za svega nekoliko trenutaka se pretvorio u deformisanu čeličnu konstrukciju na tlu.
Antenski stub Radijskog emisionog centra je, sa visinom od 646,38 m, od 1974. godine do kolapsa 1991. bio najviši objekat na svetu ikada izgrađen ljudskom rukom. Ipak, ova konstrukcija bila je inspiracija graditeljima i inženjerima iz sasvim drugog dela sveta. Antenski stub Radio Gaucha AM Guaiba, u Brazilu, izgrađen 1986, direktna je replika poljskog jarbola, samo u manjoj proporciji (35% visine originala). V.M.

ARHITEKTURA I STANOVANJE

Pametni grad

Linija je futuristički pametni grad u Saudijskoj Arabiji koji je deo većeg projekta NEOM, mega razvojne zone koju ova država gradi na severozapadnoj obali zemlje, duž Crvenog mora. Ovaj ambiciozni projekat je najavljen 2022. godine. Cilj projekta je da stvori potpuno novu vrstu urbanog života, u kojoj su tehnologija, održivost i kvalitet života ključne komponente. Grad se prostire na 170 km dužine, ali je izuzetno uzak. Njegova širina iznosi samo 200 m, što je ključna karakteristika njegovog dizajna.

Linija neće biti tradicionalni grad sa širokim ulicama i niskim zgradama. Umesto toga, grad će biti u obliku dugačke linije, koja se prostire duž obale i koja će biti potpuno vertikalna. Grad će se sastojati od dva paralelna tornja, sa prostorom posvećenim stvorenjima čistih ekosistema.
Reč je o gradu koji će biti zasnovan na održivoj energiji, koristeći obnovljive izvore poput solarnih panela i energije vetra. Sav transport unutar grada biće na struju,čime će se eliminisati emisija ugljen-dioksida i smanjiće se ekološki otisak. Tehnološke inovacije, poput pametnih sistema za upravljanje resursima, biće integrisane u svakodnevni život, a digitalna infrastruktura će omogućiti građanima da povežu sve aspekte svog života - od zdravlja i obrazovanja do zabave i rada.
Zbog specifičnog dizajna, svi stanovnici će biti u mogućnosti da stignu do bilo kojeg dela grada za manje od 20 minuta pešačenja. Veći transportni sistemi, poput autonomnih vozila i brzih železnica, biće integrisani u gradsku mrežu kako bi omogućili što brže kretanje. Grad će biti potpuno bez automobila.
Planirano je da grad ima oko 9 miliona stanovnika. Kroz upotrebu napredne tehnologije, život u gradu biće jednostavniji, jer će se veći deo administracije i svakodnevnih obaveza vršiti putem digitalnih sistema. U gradu će biti implementirani „pametni“ sistemi za kontrolu svih aspekata života - od temperature i osvetljenja u domovima, do sistema za sigurnost i praćenje zdravlja. Ambicija graditelja je da naselje bude u celosti ekološki prihvatljivo: zeleni krovovi, javni parkovi i vertikalni vrtovi biće standard u dizajnu zgrada.

ŽELEZNICA HARBIN-DALIEN

Kroz vremenske neprilike

Harbin je prestonica najsevernije i najistočnije kineske provincije Heilonđang. Uz severnu obalu Žutog mora je provicnija Liaoning u kojoj je Dalian, po veličini drugi grad. Između ta dva grada je napravljena prva železnica koja postiže velike brzine na vrlo niskim temperaturama tokom zime.

Odlika novih kineskih vozova je mogućnost uklanjanja snega, leda i inja, što je od velikog značaja imajući u vidu teške klimatske uslove u tom delu Kine gde često dolazi do smrzavanja i širenja tla. Posle niza dopunskih radova zbog teškoća sa terenom i temperaturama koje dostižu i - 40 stepeni Celzijusovih, ta pruga je puštena u rad krajem 2012. godine, posle pet godina od početka gradnje.
Pored svega što je vanredno učinjeno je najveća brzina u najhladnije godišnje doba koja tada dostiže 250 km/h, a leti čak sto kilometara više po satu! Dužina pruge je 921 km, sa 23 usputne stanice, što je rastojanje koje voz pređe za oko pet sati i dvadeset minuta zimi. Tokom leta, sa jednog na drugo odredište, može se stići za tri i po sata!
Troškovi izgradnje ove pruge iznosili su oko trinaest milijardi dolara. Tip vozova koji se koriste je CRH3, koji se prave po uzoru na vrlo brze vozove koje proizvodi nemačka kompanija „Simens“. Šine su posebno podešene za ekstremne vremenske uslove. Ova železnica je rekorder po funkiconisanju pri najhladnijim temperaturama i po vagonima koji su najotporniji na hladnoću dok leti izdržavaju temperature od oko +40 stepeni. Tolike temperaturne promene, iz jedne u drugu krajnost, dodatno su komplikovale izvođenje ovog projekta. O.K.

STANICA, JUŽNI PEKING

Gigant kineskog transporta

Mnogo šta čini Veliki zid Kine posebnim: recimo, mit o vidljivosti iz svemira. Često se pogrešno veruje da je Kineski zid jedina zemaljska građevina koja može da se vidi iz svemira golim okom. To nije moguće jer zid jeste dug, ali je relativno uzak. Iako se ne može videti iz svemira, istina je da je to svakako najduža građevina na planeti jer se proteže na oko 21.196 km! Nastajao je tokom vladavine više kineskih dinastija, ali najvećim delom u vreme dinastije Ming (1368-1644). Prvi razlog za podizanje bio je zaštita kineskih carstva od napada nomadskih plemena i neprijateljskih hordi sa severa.

Stanica je nastala saradnjom britanskih i kineskih graditelja. Najveća je stanica u prestonici Kine. Uglavnom je namenjena vozovima koji postižu velike brzine i to na linijama prema Tjencinu i Šangaju. Izgradnja  je trajala manje od tri godine. Oko četiri hiljade radnika je uzelo učešća u radu na ostvarivanju tog projekta.
U satnicu je ugrađeno 60.000 t čelika 490.000 k3 betona. Na 24 perona može da bude usluženo trideset hiljada putnika - za samo sat vremena! U toku godine teoretski je moguće da kroz ovu stanicu prođe više od dvesta četrdeset miliona putnika! Na plafonu od stakla postavljeno je preko 3200 solarnih panela. O.K.

KAZAHSTAN

Najveći šator na svetu

„Kazakh Tent" je najveći šator na svetu. Ovaj zadivljujući arhitektonski poduhvat u Centralnoj Aziji simbolizuje bogatu kulturnu baštinu Kazahstana, ali i njegov moderni razvoj. Nalazi se u glavnom gradu Nur-sultanu (nekada je bio Astana), a zapravo je ogromna struktura koja podseća na tradicionalni kazahstanski nomadski šator (yurt), simbol naroda Kazahstana.

Džinovski šator je kulturni centar koji je dizajnirao poznati britanski arhitekta Norman Foster. Njegova površina je ogromna: ima prečnik od oko 150 m i visinu centralnog dela koja doseže 60 m, što odgovara visini solitera od pedeset spratova. Građevina je prekrivena prozirnim plastičnim materijalom tako da prirodno svetlo ulazi u unutrašnjost, stvarajući jedinstven ambijent. Zidovi su puni vazduha. Iako podseća na tradicionalnu strukturu, šator je opremljen savremenim tehnologijama. Prilikom izgradnje, potrošeno je 188 miliona tona betona, a čeličnih kablova ima dovoljno za izgradnju ovećeg visećeg mosta.
Unutar ovog velikog šatora, posetioci mogu da uživaju u različitim kulturnim događajima, kao što su koncerti, izložbe, pozorišne predstave... Tu se nalazi nekoliko restorana i kafića, kao i prostrana galerija koja prikazuje umetnost i tradiciju Kazahstana. Ovaj objekat je postao jedan od glavnih centara za okupljanje umetnika i posetilaca, ali i mesto gde se promovišu međukulturalni dijalog. Tu su čak i plaže koje liče na one sa napuštenih ostrva, zabava poput one u Las Vegasu, turska kupatila, tropski raj. I sve to na nekoliko metara od realnosti u spoljašnjem svetu, gde temperatura zimi pada do -40 stepeni Celzijusovih jer je Kazahstan druga najhladnija država na svetu. Izgradnja je bila izuzetno teška zbog vremenskih uslova u ovoj oblasti. Projekat je okupio vodeće arhitekte i inženjere kako bi se napravila građevina kakva ne postoji nigde na planeti.
Impresivni šator je više od samog arhitektonskog čuda - to je i simbol nacionalnog identiteta, jer se povezuje sa nomadskom tradicijom Kazahstana. Građevina odražava i ambiciju Kazahstana da se pozicionira kao moderna i kulturom bogata zemlja. S obzirom na veličinu, izgled i funkcionalnost, najveći šator je postao nezaobilazna tačka za turiste koji žele da istraže prestonicu Nur-Sultan i bogatu kulturnu baštinu Kazahstana. IJP

DUBAI

Hotel u nebesima

“Ciel Hotel Dubai” je jedan od najnovijih i najambicioznijih luksuznih projekata u Dubaiju, i biće u rangu s nekim od jedinstvenih svetskih luksuznih hotela. Smešten u prestižnoj četvrti Dubai Marina, “Ciel” će se uzdići visoko u nebo kao najviši hotel na svetu, postavljajući novu definiciju ekskluzivnosti i luksuza u ovom već veoma modernom okruženju.

Kada su u pitanju arhitektura i dizajn, hotel će se naći visoko na lestvici arhitektonskih remek-dela, s planiranim vrhom koji će doseći čak 365 m. Zgrada će imati impresivnu, elegantnu fasadu, s modernim dizajnom i korišćenjem najnovijih tehnologija za izgradnju. Zgrada će imati 82 sprata!
Planirano je da hotel ima hiljadu soba i apartmana, od kojih će svaki imati izuzetno opremljene enterijere s najnovijim tehničkim rešenjima, ekskluzivnim nameštajem i sofisticiranim dekorom. Takođe hotel će imati više restorana, barova i kafeterija, spa centar, fitnis studija, kongresne dvorane... Posebno, biće tu i bazen na vrhu zgrade, odakle će se pružati pogled na okolinu.
Hotel će biti pionir u primeni najnovijih tehnoloških rešenja, pre svega po pitanju digitalnih usluga, počev od automatizovanih prijava i odjava do pametnih soba s kontrolama za temperaturu, osvetljenje i zabavu. Takođe, pridržavaće se visokih standarda održivosti pošto će koristiti ekološki prihvatljive materijale i energetski efikasne sisteme, uključujući solarnu energiju i sisteme za sakupljanje kišnice.
Uprkos izazovima, posebno onima izazvanim pandemijom, projekat je i dalje na dobrom putu da vrlo brzo otvoren, kao simbol inovacija i ambicija Dubaija.
“Ciel” sadrži mnoge inovativne karakteristike, uključujući: posmatračku platformu na 81. spratu sa panoramskim pogledom na Dubai, bazen i bar na 76. spratu, unutrašnji atrijum visok 300 m sa terasama koje se vertikalno prostiru, sa prirodnom ventilacijom i pejzažnim prostorima. I.J.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"