TEMA BROJA

I.J.P.

Zelena energija / Energetski ciljevi

Plutajući solarni paneli

Plutajući solarni paneli mogli bi biti ključ za ostvarenje energetskih ciljeva SAD-a, pokazuje jedno novo istraživanje. Studija je pokazala da bi rezervoari saveznih država mogli imati dovoljno prostora za postavljanje solarnih panela na vodi i time generisali dovoljno energije da napajaju oko 100 miliona domaćinstava, svake godine. Ovo istraživanje, koje su sproveli Evan Rosenlib i Mari Rivers, geoprostorni naučnici u Nacionalnoj laboratoriji za obnovljive izvore energije (NREL), zajedno sa Aronom Levinom, pravnim i regulatornim analitičarem, pruža prvi precizan uvid u količinu energije koja bi se mogla proizvesti ugradnjom solarnih panela na rezervoarima koji su pod kontrolom saveznih država.

Ispostavilo se da bi savezni rezervoari mogli da proizvedu do 1476 teravat-časova energije, što je dovoljno za napajanje oko 100 miliona domaćinstava. Ovaj broj se odnosi na maksimalni potencijal, odnosno koliko bi energije moglo biti proizvedeno ako bi svaki rezervoar bio potpuno pokriven solarnim panelima. Iako se ne zna da li sve to može da se postigne, čak i 10 procenata tog potencijala moglo bi biti veliki korak napred.
Međutim, istraživači još nisu uzeli u obzir sve faktore, kao što su ljudske i životinjske aktivnosti koje bi mogle uticati na razvoj solarnih projekata na određenim rezervoarima, ali planiraju da se bave tim pitanjem u budućim istraživanjima. Ova studija daje preciznije podatke o potencijalu solarne energije iz plutajućih fotonaponskih panela, kako se još nazivaju ovi uređaji. Pomoću nje, istraživači mogu bolje da procene kako se ova tehnologija uklapa u šire energetske ciljeve zemlje.
Prednosti plutajućih solarnih ploča su brojne: oni ne zauzimaju puno prostora na zemljištu, generišu energiju bez konkurentnosti s ostalim resursima, a čak i hlade vodene površine, što pomaže u očuvanju vode smanjenjem isparavanja. Ipak, još uvek nema velikih instalacija u Americi, jer najveći projekat na nekom rezervoaru ne prelazi 10 megavata.
Mada ima istraživača koji su pokušavali da procene potencijal ove tehnologije, Levin i Rosenlib su prvi koji su detaljno razmotrili pitanje koji rezervoari imaju odgovarajuće uslove za postavljanje solarnih panela. Na nekim mestima, poput rezervoara gde se odvija plovidba, mogu se pojaviti talasi koji bi mogli oštetiti ili na drugi način ugroziti infrastrukturu solarnih panela, dok drugi rezervoari mogu biti prehladni, previše plitki ili imati nagle strmine ne dnu, što otežava postavljanje sistema.

O plutajućim fotonaponskim panelima

Ekološke prednosti: osim što solarni paneli na vodi pomažu u očuvanju vode smanjenjem isparavanja, oni mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta vode. Naime, solarni paneli mogu smanjiti količinu svetlosti koja prodire u vodu, čime se smanjuje rast algi, što može poboljšati kvalitet vode i smanjiti potrebu za hemijskim tretmanima.
Globalni trend: u nekim zemljama, poput Kine i Japana, ovi paneli postaju popularni, a Kina je čak postavila najveći svetski sistem ovog izuma. Ove zemlje su prihvatile prednosti korišćenja već postojećih vodnih resursa za generisanje energije, dok SAD još uvek istražuju kako da u potpunosti iskoristi svoj potencijal.
Tehnološki izazovi: iako je tehnologija sistema plutajućih solarnih panela napredovala, još uvek postoje tehnički izazovi kao što su otpornost na loše vremenske uslove, dugoročna stabilnost u vodenim uslovima, održavanje sistema u specifičnim klimatskim zonama. Inovacije u materijalima i dizajnu panela mogu pomoći u prevazilaženju ovih prepreka.
Ekonomski aspekti: ovi paneli mogu doneti ekonomske koristi i lokalnim zajednicama. Na primer, obezbeđivanje energetske infrastrukture na vodenim površinama može doneti nova radna mesta u sektoru instalacije, održavanja i proizvodnje panela. Takođe, ovakvi projekti mogu povećati energetsku nezavisnost određenih regiona, smanjujući potrebu za uvozom energije.
Potencijal za "ploveće farme": osim što se koriste na rezervoarima, fotonaponski paneli koji plutaju mogu se postavljati na velike vodene površine poput jezera, bara i čak mora, stvarajući “ploveće farme” koje mogu značajno doprineti globalnim naporima u smanjenju emisije ugljen-dioksida.

I.J.P.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"