TEMA BROJA

Oliver Klajn

Zelena energija / Daleki istok

Brana kamenog zmaja

Istraživanja solarne fotonaponske energije u Kini obavljaju se skoro sedamdeset godina. Prvi primerak monokristalnog silikona, koji je bitan materijal u ovoj oblasti, Kinezi su razvili 1958. godine. Kasnije su solarne ćelije našle primenu na kosmičkim i televizijskim satelitima. Sredinom osme decenije prošlog veka, počela je njihova fabrička proizvodnja. Otkriće nove vrste cevastih kolektora, pre više od trideset godina, utrlo je put savremenoj eksploataciji solarne energije.

Jedan od najznačajnijih projekata u Kini je izgradnja Huanghe solarnog parka u gradu Golmudu, u provinciji Ćinghai na severozapadu zemlje. Fotonaponska elektrana „Huanghe“ izgrađena je 2011. godine. Sa kapacitetom od 200 megavata, to je tada bila najveća pojedinačna solarna elektrana na planeti. Najveće ukupno povećanje kapaciteta ostvareno je pre osam godina kada je Kina postala vodeći proizvođač solarne energije u svetu. Tada je dostignuta proizvodnja iznosila 130 gigavata.
Bitnu ulogu ima i solarni park u ostrvskoj provinciji Hainan, a prošle godine Kinezi su napravili najveću fotonaponsku elektranu na svetu, u Ujgurskom autonomnom regionu Šinđang, pustinjskom području na severozapadu zemlje. Očekuje se proizvodnja od  preko šest milijardi kilovat-sati godišnje.
Nije slučajno da najveća solarna postrojenja nastaju na severu i zapadu najmnogoljudnije države na svetu, jer su ti krajevi slabije naseljeni a imaju dosta sunca i vetra. Tu se nameće i problem slanja energije do udaljenih velikih gradova, što neretko sa sobom povlači činjenicu da se stvara dosta energije koja neće biti iskorišćena.

 I hibrid kada treba

Autonomni region Ningsja je uglavnom pustinjska oblast na severozapadu zemlje. U njoj je pustinjski solarni park „Tenger“ koji se prostire na više od 40 km2. U jednom trenutku „Tenger“ je bio najveća solarna elektrana na svetu ali je vremenom pao na šesto mesto. Za sada, trećina svih solarnih panela na planeti je u Kini.
Tibetanska visoravan se delom prostire u provinciji Sečuan. Na istoku te visoravni je pokrenuta proizvodnja struje pre godinu i po dana. Reč je o hibridnoj elektrani „Kela“, koja je i solarno i hidro postrojenje. Solarni paneli u njoj imaju kapacitet od jednog gigavata dok generatori poseduju trostruku veću snagu. Nalaze se na reci Jalong, pritoci reke Jangce. U stanju je da zadovolji godišnje energetske potrebe oko sedamsto hiljada domaćinstava.
Zagrevanje vode sunčevom svetlošću koje se zasniva na toplovodnim kolektorima je takođe vrlo zastupljeno. Gotovo tri četvrtine tih postrojenja u svetu postavljeno je u toj azijskoj državi. Ipak, uprkos svim tim ostvarenjima, ukupan udeo solarne energije na nivou čitave države je manji od 4%. Loša strana ove delatnosti je otpad koji nastaje tokom proizvodnog procesa i s tim u vezi - potreba da se se deo stanovništva preseli. Uprkos svemu, ovaj vid energije u Kini je u velikoj ekspanziji i sve je jeftiniji.  

Slično je i sa energijom vetra. Pre nešto manje od dve decenije, Kinezi su predstavili prvi vetrogenerator koji koristi „maglev“ tehnologiju, koja podrazueva upotrebu  kinetičke energije u prozvodnji struje, a radi na principu uspravnog objekta na koji se postavljaju magneti kojima se umanjuju gubici prilikom trenja dok turbina rotira.
Još 2010. Kina je, sa kapacitetom od gotovo 42 gigavata, postala najveći proizvođač  energije vetra uprkos teškoća u povezivanju na električnu mrežu. Četiri godine kasnije, postala je prva država koja je proizvodila više od sto gigavata struje na taj način! Prirodni uslovi, pogodni za proizvodnju energije vetra, omogućili su dvostruko veći udeo u ukupnoj proizvodnji struje nego što je to slučaj u proizvodnji solarne energije. Cilj je da se, do 2030. gorivima koja nisu fosilna dostigne četvrtina ukupne prizvodnje struje.

Od ukupne svetske proizvodnje vetroelektrana u svetu, oko 70 procenata novih vetroelektrana gradi se u Kini. Vodeći proizvođaći su na zapadu zemlje i u Pekingu. Postoji šest velikih kompleksa vetroelektrana širom zemlje. Tu spada takozvani „Projekat Gansu vetrofarme“, koji se stalno uvećava od početka gradnje 2009. godine. Ima preko sedam hiljada turbina i 18 elektrana a vetrofarma je napravljena na tlu uz vetrovitu pustinju Gobi, u blizini dva veća grada. Do sada postignut kapacitet iznosi 10 gigavata.

Stara dobra voda

Ipak, najveći obnovljivi  izvor energije u Kini je hidroenergija, koja je vodeći proizvođač u tom domenu na globalnom nivou. Prva hidroelektrana nastala je 1910. godine, na jugozapadu Kine, uz reku Tanglang. To je „Šilongba“ ili u prevodu: brana kamenog zmaja. Još uvek je aktivna, sa proizvodnjom od preko dvadeset miliona kilovat-sati godišnje. Brana „Tri klisure“ je najveća elektrana na svetu! Ona je u provinciji Hubei u centru Kine, na reci Jangce. Ima najveću instaliranu snagu u svetu od preko 22 megavata; godišnje isporuči više od 95 teravata na sat. Rekordna proizvodnja je bila 112 teravata na sat. Brana „Tri klisure“ je otvorena 2003. godine ali je u potpunosti proradila devet godina kasnije kada je dovršena poslednja glavna hidraulična turbina. Ima 32 glavne turbine i dva manja generatora. Napravljena od betona i čelika, dugačka je više od dva kilometra. Snabdeva devet provincija i dva grada.
U gornjem delu Jangcea je „Baihetan“ brana, druga po snazi hidroelektrana i u Kini i uopšte. Počela je sa radom pre četiri godine. Visoka je gotovo 300 m, ima 16 turbina i ostvaruje preko šezdeset milijardi kilovat-sati svake godine. Ukupan potencijal za ovaj vid obnovljivih izvora u celoj državi procenjuje se na 400 gigavata.

Biološka energija, odnosno energija iz biomase takođe ima primenu u Kini. Metan je hemijsko jedinjenje, sastavni je deo prirodnog gasa. U  Kini je metan najbitnije biogorivo: dopire do miliona mahom seoskih domaćistava. Više od četiri hiljade postrojenja u zemlji izbacuju osam milijardi kubnih metara prirodnog gasa. U istočnoj provinciji Šandong je elektrana „Šanksian“ koja radi na biomasu i prozvodi 150 gigavata struje godišnje. Za gorivo se koriste nusproizvodi biljnog i životinjskog porekla. Radi po principu direktnog sagorevanja; godišnje sagori preko trista hiljada tona goriva.

I ćelije, i vetar, i plutajuća postrojenja

Japan ima veoma malo nalazišta nafte i gasa i, uopšte, prirodnih resursa. Otuda su, u Zemlji izlazećeg sunca, velika ulaganja u obnovljive izvore energije. Krajem prošlog i početkom ovog veka, Japan je bio vodeći proizvođač fotanponskih instalacija. Tokom 2004. Godine, ova država  pravila je više od polovine fotonaponskih proizvoda u svetu.
U poslednje vreme se prestalo sa velikom proizvodnjom uobičajenih solarnih ćelija. Ali, japanski inženjer Cucomu Mijasaka je 2009. godine izmislio perovskitske solarne ćelije. Od tada, proizvodnja energije pomoću ovih baterija veoma napreduje.

Procenjuje se da Japan ima veliki potencijal u proizvodnji solarne energije. Već danas, od ukupno proizvedene struje, oko 10 posto potiče iz solarnih kolektora. U toj zemlji su karakteristična plutajuća solarna postrojenja, od kojih su prva proizvedena u prefekturi Aiči, na ostrvu Honšu, 2007. Iza projekta je stajao Institut za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju iz Tokija.
Veliki broj jezera kojima Japan obiluje imaju ovaj tip solarnih elektrana. Najveća od njih se prostire na 18 hektara i može da snabde oko pet hiljada domaćinstava sa oko pedeset hiljada solarnih panela. Nalazi se iznad hidroelektrane „Jamakure“, u prefekturi Čiba.

Energija vetra nije mnogo zastupljena. Dosad je instalirana proizvodnja od nešto više od pet gigavata. Značajna vetroelektrana je „Šin Izumo“, sa 26 turbina, a najveća vetroelektrana u Japanu je na visoravni Aojama. Njen kapacitet je 95 megavata. Prostire se na više od 10 hektara.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"