OPSTANAK
Z.Š.
Hibernacija i torpor
Da bi se preživelo…
Hibernacija kao stanje potpune neaktivnosti i usporenja metabolizma kod životinja je izuzetno zanimljiva pojava, koja im omogućava da prevaziđu nepovoljne uslove kao što su hladnoća i nedostatak hrane. Šumska žaba koja naseljava Aljasku pravi je ekstrem po tom pitanju, jer preživljava iako se telo u potpunosti smrzne, a rad srca i pluća prestanu pa, zahvaljujući lučenju takozvanih krioprotektora, hemikalija sličnih funkcija kao i antifriz, u tom stanju mogu da provedu i do 7 meseci. Kod ove žabe, glukoza i urea sprečavaju oštećenje ćelija tkiva. Ovi vodozemci ne traže vodu kao druge vrste žaba, već skrovište nalaze ispod lišća ili da SE zakopaju u zemlji. Tokom hladnih zimskih dana, više od 60% vode u telu šumske žabe sa Aljaske se zaledi, a tek porastom temperature, krajem proleća i početkom leta, dolazi do ponovnog rada srca, a zatim i ostalih organa.
Alaska žaba |
Kod sisara, najpoznatiji hibernatori su mrki medved i evropski jež. Obe vrste, smanjenje metabolizma sprovode usled pada spoljne temerature u svojim jazbinama, gde im organizmi troše masne naslage da prežive. Kod ptica, ova pojava praktično ne postoji jer one to rešavaju selidbom u toplije krajeve ili svojom izdržljivošću; najekstremniji takav slučaj je zabeležen kod Natalijeve noćne ptice, koja naseljava teritorije severnoameričkog kontinenta. Međutim, ova malena ptica ne ulazi u stanje hibernacije nego torpora, koji je takođe fiziološko stanje neaktivnosti i umanjenog metabolizma. Torpor traje znatno kraće i ptica ga može prekinuti kad to želi i ukoliko oseti da su uslovi poboljšani. Kako sam naziv kaže, Natalijeva noćna ptica je aktivna samo noću kada se hrani insektima koje lovi u letu. Tokom dana je skrivena u stenama ili vegetaciji, gde se i gnezdi bez pravljenja gnezda. Ženka polaže dva jaja koja inkubira oko 20 dana; nakon izleganja, mladunci se vrlo brzo osamostaljuju. Sposobna je da uspori metabolizam i do 90%, takođe i brzinu rada srca i pluća.
Noćna ptica |
Kod insekata, sposobnost hibernacije je rasprostranjena, ali i tu postoji pravi šampion. Vrsta cvrčka koja nastanjuje padine Tibeta, pored otpornosti na niske temperature i surove vremenske uslove, suočena je i sa niskom koncentracijom kiseonika. Ovi insekti su sposobni da, i pored potpunog zaleđavanja, na prvi signal više temperature ili pojavu sunčevih zraka - ponovo ožive, takođe zahvaljujuči hemikalijama koje luče. Uočeno je da neke jedinke aktivno provedu samo nekoliko dana tokom godine.
Cvčak |
U skladu sa okolinom
Poseban rekorder hibernacije je puh, maleni glodar koji naseljava Evropu, delove Azije i severne Afrike, a dosta je rasprostranjen i kod nas. Dugačak je 13-20 cm sa isto tolikim repom, a teži 120-250 gr, što zavisi od godišnjeg doba. Pošto su mu omiljena hrana lešnici, žir i bobice, naseljava šumovite predele, posebno bukove i hrastove šume, a u potrazi za hranom čest je gost i u naseljima. Kada temperatura padne i ishrana postane oskudna, puh se zavlači u udubljenja u drveću, pećine ili čak napuštene rupe u zemlji. Tokom hibernacije, njegova telesna temperatura pada skoro na temperaturu okoline, a broj otkucaja srca smanjuje se na samo nekoliko otkucaja u minuti. Zahvaljujući masnim rezervama koje prikupi tokom leta, može da izdrži 6-11 meseci bez hrane, ukoliko je to potrebno. Maksimum je uobičajen kod jedinki koje žive na višim nadmorskim visinama.
Puh |
Vremenski uslovi u potpunosti utiču na život ovih glodara jer se čak i kratkotrajna sezona parenja odvija u toku par dana jula kao najtoplijeg meseca; mladunci se kote već posle dvadesetak dana. Podmladak ostaje uz majku dok ne postane dovoljno samostalan, a i to je tempirano na sam kraj leta. Ulazi u hibernaciju početkom zime, a evolucija se pobrinula da imaju veoma gusto i toplo krzno koje ih brani od izuzetno niskih temperatura. Za razliku od poljskih miševa i drugih glodara, puhovi su samotnjaci i ne prave kolonije. Mada, može se desiti da, zbog zaleđenog zemljišta, više njih deli istu jazbinu radi lakšeg zagrevanja. Ove životinjice izuzetno su važne za šumske ekosisteme jer raznose semenke I na taj način vrše pravo pošumnjavanje terena pošto, žureći da skupe što više hrane pre zime, često zaborave na skrivene rezerve semenja, pa nakon dolaska toplijih dana dolazi do klijanja istih.
Zanimljivo je da su puhovi kod Rimljana smatrani delikatesom, pa su ih ovi i uzgajali. Služeni su punjeni ili prženi sa medom i začinima. Na našim prostorima i dan-danas je očuvana tradicija lova na puhove u Sloveniji, Hrvatskoj i u ruralnim predelima Srbije.
Z.Š.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
