Razvoj elektronike, nuklearne i raketne tehnike u minulom stoleću, kažu pisci klasičnog univerzitetskog udžbenika
Metalurgija retkih metala, nije bio moguć bez novih materijala, sa specijalnim osobinama. Osnovu za njihovo dobijanje činili su
retki metali. Početkom ovog veka neki retki metali su postali neophodni gradivni elementi nove tehnološke revolucije.
Našli su primenu u modernim industrijskim granama i stekli status strateški važnog bogatstva. Drevna mudrost veli da
ko umnožava znanje, umnožava i muku. “Glad za ovim resursima je sve izraženija, a Evropa je najgladnija. Obezbediti
stalni izvor snabdevanja kritičnim mineralima je u ovom trenutku i najteža, geostrateška muka”, kaže dr Željko Kamberović,
sa Katedre za metalurško inženjerstvo TMF Univerziteta u Beogradu.
Indeks telesne mase, Body Mass Indeks, ne može pravilno da proceni količinu masnog
tkiva u odnosu na mišićnu masu, niti razlikuje trbušno salo od masnog tkiva na bokovima;
ne uzima u obzir ni razlike u polu, rasi, visini osobe… O gojaznosti se, međutim,
danas razmišlja na sasvim nov način
Skupoceni retki metali, slojevi zemlje iz kojih se vade neophodni minerali, sadržaji za metarluršku preradu
za koje gotovo da nismo znali... Sve je to, u poslednje vreme, naglo izbilo u prvi plan zanimanja svetske javnosti
pa čak i političkih razmirica. Bez rudnih nalazišta se ne može. Nema idustrijskih proizvoda ako nema neophodnih
sastojaka za njihovu izradu. Ako ih nema, nema ni hemijske prerade onoga od čega se živi. Da li su možda negde
u blizini? O retkim zemnim sadržajima malo šta znamo - a danas su to pitanja u prvom planu strateških razmatranja,
i neretko razlozi za ozbiljna politička razmimoilaženja.
TEMA BROJA
M. Rajković
Retke zemlje, rude i minerali / Mineralne sirovine Srbije i metalurgija
- U ovom istom kabinetu (349/III - nap. a.) - počinje priču o našoj temi prof.
Željko Kamberović - sedeo je profesor za retke metale dr Bratimir Đurković, koji je napisao knjigu
koju vidite na mom stolu, Metalurgija retkih metala, sa svojom suprugom Dragicom Đurković.
Profesor Đurković je bio zamenik direktora Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM).
Tada su fakulteti i instituti radili zajedno, plan je bio ekstrakcija urana iz domaćih izvora,
jer je to bila značajna tema u to vreme. Ozbiljno se radilo, a usput su se i neki važni
tehnološki metali radili kao prioritet, na primer, germanijum, iz borskih sirovina.
Mi smo, šezdesetih godina, proizveli nekoliko desetina kilgrama germanijuma, što danas
izgleda fantastična količina.
Retke zemlje čini grupa od 17 metala koji su smešteni u sredini periodnog
sistema hemijskih elemenata. Poznati su i pod nazivom retki zemni metali. Imaju neobične
fluorescentne, provodne i magnetne osobine. Predstavljaju srce modernih tehnologija.
Mineral jadarit danas privlači nesvakidašnje veliku pažnju. Veoma je tražen jer sadrži litijum.
S tim u vezi, javnost u našoj zemlji postavlja mnoga pitanja, zabrinuta za područje gde se najavljuje eksploatacija
ovog minerala. O jadaritu, zlatu i retkim mineralima u Srbiji i svetu govori dr Alena Zdravković, kustos Zbirke
minerala i stena pri Departmanu za mineralogiju, kristalografiju, petrologiju i geohemiju Rudarsko-geološkog
fakulteta Univeziteta u Beogradu
U prirodi postoji oko pet hiljada minerala. Svakim danom se otkrivaju novi pa se u svetu,
na godišnjem nivou, broj novih mineralnih vrsta poveća za nekoliko desetina. Oni su u nadležnosti IMA,
najveće svetske organizacije koja promoviše mineralogiju.
Iako su poznatiji po upotrebi u digitalnim uređajima i električnim automobilima,
retki metali se koriste i u razvoju novih lekova i medicinskih tehnologija. Zahvaljujući jedinstvenim
hemijskim i fizičkim svojstva, nude veoma napredne alate za poboljšanje ljudskog zdravlja
Ljudska ambicija i radoznalost oduvek su zvezda vodilja raznim otkrićima;
a kad se u to uključi i sticanje bogatstva, onda nije problem ni istraživati u džunglama,
pustinjama, vulkanskim ili predelima okovanim ledom. Eonima dugom strpljivošću,
Zemlja je delovanjem različitih sila oblikovala prelepe minerale u svojoj kori -
neke u velikim a druge u izuzetno malim, ali u ljudskom poimanju - veoma vrednim količinama.
Međunarodna minerološka asocijacija do sada je registrovala oko 6000 minerala najrazličitijih
struktura, načina nastanka, rasprostranjenosti i upotrebnom vrednošću.
Diverzifikacija izvora snabdevanja retkim zemnim metalima i retkim metalima,
ulaganje u alternativne materijale i reciklažu, ali i podsticanje međunarodne saradnje,
omogućiće održivo snabdevanje ključnim resursima i podržati tranziciju u „zeleniji“
i tehnološki napredniji svet.
Kada je posada misije “Apolo 11” pokupila uzorke tla sa Meseca i donela ih na Zemlju,
niko nije slutio da su time započela razmišljanja ali i planiranje eksploatacije svemira u potrazi
za dragocenim metalima. Razvojem tehnologija i smanjivanjem troškova za svemirska putovanja i
istraživanja, i sve većom inicijativom privatnih preduzetnika, te aspiracije su se razbuktale.
Približavanje naše civilizacije trenutku kada će resursi kojima raspolaže biti iscrpljeni sve
je izvesnije, a i njihova zamena drugim ne može večno trajati. Međutim, rudarenje u svemiru
otvara niz problema, zadataka i okolnosti na koje ljudski rod još uvek nije spreman
Pitanja kada i kako je nastao svemir, odnosno kada i kako je nastalo sve što postoji,
staro je skoro koliko i samo čovečanstvo. Na ovo pitanje pokušale su da odgovore sve religije i
brojne filozofije. Danas se ovim bavi fizička kosmologija. Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje
je da je sve nastalo Velikim praskom. I to baš sve: materija, energija, prostor, vreme, sile,
ili bar sve ono što je nama poznato. U početku, svemir je bio veoma mali, ali je počeo brzo
da se širi posle Velikog praska. Ovaj događaj desio se pre oko 13,7 milijardi godina.
Io je Jupiterov mesec, treći po veličini, nešto veći od našeg Meseca.
Spada u grupu Galilejevih meseca Jupitera, tj. u četiri najveća Jupiterova meseca.
Ova četiri meseca su jedini u Jupiterovom sistemu koji su dovoljno veliki i masivni
da imaju sferni oblik. Njihovi nazivi su, redom po udaljenosti od Jupitera: Io, Evropa,
Ganimed i Kalisto. Od sva četiri, Io je najbliža Jupiteru. Ono po čemu se Io razlikuje
od svih drugih nebeskih tela u Sunčevom sistemu je njegova moćna vulkanska aktivnost.
Kako piše na portalu “ScienceAlert”, tamna energija, tajanstvena sila za koju
se smatra da ubrzava širenje Univerzuma, vremenom evoluira? Do ovog otkrića došlo se zahvaljujući
spektroskopskom instrumentu tamne energije (DESI), delu glavnog teleskopa Nacionalne opservatorije
"Kit Pik" u Arizoni, SAD. Projekat DESI okuplja 70 institucija širom sveta.
Naučni portal LiveScience objavio je, krajem marta, da su astronomi otkrili
kiseonik u drevnoj galaksiji JADES-GS-z14-0, za koju se smatra da je nastala samo 300 miliona
godina posle Velikog praska. Do ovog otkrića došlo se pomoću velikog svemirskog teleskopa
"Džejms Veb" (JWST) i ono menja dosadašnje pretpostavke o vremenu nastanka zvezda i galaksija
u ranoj fazi svemira.
Ilon Mask, milijarder, političar i osnivač “Space - X” ponovio je da će njegova raketa
“starship” poleteti ka Marsu do kraja sledeće godine. Zasad, stručnjaci kompanije istražuju razloge
nekoliko nedavnih eksplozija tokom probnih lansiranja pomenute raketa. Ako sve prođe kako se očekuje,
slanje ljudi ka “crvenoj planeti” trebalo bi da počne 2029. godine ma koliko da se smatra da je 2031.
“verovatnija godina".
U jednoj nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu "Communications Earth
& Environment" navodi se da na Mesecu postoji više područja koja, pošto nisu na udaru
Sunčevog zračenja, verovatno sadrže znatno više leda nego što se donedavno smatralo.
Taj bi se led mogao koristiti za proizvodnju goriva, vode za piće i vazduha za disanje.
Pomenuta istraživanja upućuju na pretpostavku postojanja leda ispod površine Mesečevih
polarnih regija, a što bi znatno olakšalo napore istraživanja Zemljinog satelita u cilju
mogućeg nastanjivanja.
Da bi sačuvali energiju za međuzvezdane ekspedicije obe sonde “vojadžer”,
NASA-ini stručnjaci koji rade u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) su 25. februara deaktivirali
uređaje za proučavanje kosmičkih zraka na letelici "vojadžer 1". Naredni korak bilo je gašenje
instrumenta za merenje niskoenergetskih naelektrisanih čestica na "vojadžeru 2", 24. marta,
piše “LiveScience”.
U studiji o ostacima jednog kamena pronađenog na Marsu, objavljenoj
u “Proceedings of the National Academy of Sciences”, SAD, navodi se da je prebiotska
hemija na toj planeti bila drugačija nego što se donedavno mislilo. Prva ispitivanja
su obavljena u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) koja radi kao deo NASA-e.
Kamen je pronašao i osnovne nalaze obavio rover “kjurioziti” (Curiosity)
koji se već godinama kreće po površini “crvene planete”. Za ovo otkriće
se navodi da dodatno proširuje znanja o drevnim molekulima koji mogu da
budu očuvani na površini Marsa.
Četiri naučna rada Alberta Ajnštajna, objavljena tokom samo jedne godine,
zauvek su promenila čovekovo razumevanje vremena i prostora. Među njima je i Specijalna
teorija relativnosti, koja će postaviti temelje za razvoj kvantne mehanike i nuklearne
fizike
U svetu arhitekture i urbanizma, jedan od najpoznatijih i
najkontroverznijih projekata svih vremena jeste projekat pod nazivom Grad za povezivanje,
vizija britanskog arhitekte Petera Kuka. Ovaj projekat, koji je prvobitno predstavljen 1964.
godine, postao je simbol za istraživanje granica urbanog dizajna i razvojnih mogućnosti
modernih gradova. Iako nije ostvaren, projekat je ostavio dubok trag u razmišljanjima
o budućnosti gradova, arhitekturi i integraciji tehnologije u svakodnevni život.
Palata nauke je prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji,
najveća takva institucija u regionu, a počela je sa radom krajem prošle godine. Iza ovog
najvećeg pojedinačnog izdvajanja u dobrotvorne svrhe kod nas, još od početka 20. veka,
stoje Miodrag Kostić i njegova zadužbina.
Matematika ima dugu i bogatu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad.
Prvi matematički koncepti, kao što su brojni sistemi, razvile su drevne civilizacije Vavilonaca
i Egipćana. Grčki matematičari uveli su formalnu geometriju i aksiomatski pristup.
Arapska srednjevekovna matematika je preuzela otkrića i rezultate od indijskih i
grčkih matematičara i uvela algebru kao bazičnu disciplinu. Renesansni i kasniji
matematičari razvili su nove oblasti pre svega matematičku analizu i analitičku
geomeriju. U 19. i 20. veku, matematika se značajno proširila na nove discipline,
uključujući teoriju skupova, topologiju, teoriju brojeva i matematičku logiku.
Maglev pogon je skraćenica od pogon pomoću magnetske levitacije (magnetic levitation).
Reč levitacija potiče od latinske reči „levitas” (lakoća) dok na novolatinskom to znači lebdenje,
i ovde bi značilo korišćenje magnetnog polja za levitiranje (lebdenje) objekta u gravitacionom polju.
Ovakav način pogona vozila je nastao iz potrebe da se naprave prevozna sredstva koja bi se kretala brzinama
većim od postojećih
Najveći kineski proizvođač električnih automobila BYD predstavio je revolucionarnu
tehnologiju punjenja baterija električnih automobila, koja bi trebala da otkloni najveću prepreku
masovnom prihvatanju ovih vozila. BYD-ova nova "super e-platform" treba da omogući da se vreme
punjenja električnog vozila što više približi vremenu potrebnom da se napuni rezervoar klasičnog
benzinskog ili dizel vozila.
Naš mozak neprestano obrađuje ogromne količine senzornih informacija,
ali mu efikasni nervni mehanizmi omogućavaju da, u svakom trenutku, daje prioritet
onima koje su najvažnije. Ta sposobnost filtriranja i fokusiranja ključna je za preživljavanje,
učenje i donošenje odluka.
Vitamin D, za opšte zdravlje jedna od bitnih hranljivih materija,
ima ključnu ulogu u razvoju kostiju, funkciji imuniteta, regulaciji raspoloženja,
prevenciji bolesti… Za razliku od većine drugih vitamina, ovaj zapravo više deluje
kao hormon, utičući na brojne telesne procese.
Možete li da dodirnete nožne prste bez savijanja kolena, ili da obe ruke podignete
visoko iznad glave? Ako su za vas ove radnje tegobne, verovatno vam nedostaje fleksibilnost.
Dobra fleksibilnost tela obezbeđuje brojne zdravstvene dobrobiti: važna je za nesmetano kretanje,
održavanje ravnoteže i dobro držanje, sprečavanje padova i povreda…
Redovna fizička aktivnost ne samo što jača mišiće već može da osnaži i kosti,
krvne sudove i imuni sistem. Inženjeri američkog Masačusets tehnološkog instituta (MIT) su
otkrili da vežbanje, štaviše, može da ojača i nervne ćelije.
Stručnjaci ove prestižne naučne ustanove primetili su da, tokom vežbanja, prilikom kontrahovanja
mišića dolazi do oslobađanja mešavine biohemijskih signala zvanih miokini.
Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ dobija nove stanovnike.
U delovima gde je pre bila plantaža hibridne topole, biće zasađene sadnice koje će formirati
autohtone plavne šume, objavila je WWF Adrija 2. februara, na Međunarodni dan vlažnih staništa.
Maglev pogon je skraćenica od pogon pomoću magnetske levitacije (magnetic levitation).
Reč levitacija potiče od latinske reči „levitas” (lakoća) dok na novolatinskom to znači lebdenje,
i ovde bi značilo korišćenje magnetnog polja za levitiranje (lebdenje) objekta u gravitacionom polju.
Ovakav način pogona vozila je nastao iz potrebe da se naprave prevozna sredstva koja bi se kretala brzinama
većim od postojećih
Doskora se verovalo da je mačka pripitomljena u drevnom Egiptu - međutim, skorašnja
istraživanja ukazuju da je pripitomljavanje počelo mnogo ranije, u regionu Bliskog Istoka.
Sve domaće mačke vode poreklo od afričke divlje mačke (Felis lybica). Živi uz ljude već 9.000 godina.
Dokaz za to je mače sahranjeno pored čoveka iz doba neolita na Kipru, na nalazištu Šilurokambos,
6 km od Limasola. Široko rasprostranjena imena za mačku (npr. cat i chat) nastala su od latinske reči cattus.
Ovaj izraz se koristi za domaću mačku, dok se u klasičnom latinskom jeziku češće koristio izraz felis.
Za jezera koja traju više od milion godina smatramo da su dugovečna.
Ona nisu zanimljiva samo po načinu postanka već i po neverovatnom razvoju nekih grupa organizama.
Najdugovečnije jezero u regionu bilo je bočatno jezero Panon (Panonsko jezero). Za predstavnike roda
Congeria (familija Dreissenidae) koji su doživeli procvat u kasnom miocenu (panonu)
ovog jezera se smatralo da su i izumrle do kraja miocena, sve dok u pećinama dinarskog karsta
nisu pronađeni primerci živih kongerija. Očigledno je da je Congeria koja je provela nekoliko
miliona godina u jezeru Panon uspela da poboljša svoju sposobnost adaptacije.
Godina 2025. proglašena je u Srbiji za Godinu arheologije: muzeji,
naučne i obrazovne institucije, uključujući Arheološki institut, udružili su snage
da bi arheologiju predstavili kao nauku izuzetnih mogućnosti za unapređenje znanja
o prošlosti, koja utiče na našu sadašnjost i na budućnost. Arheološki park Viminacijum
prvi je primer u našoj sredini transfera arheološkog naučnog znanja prema široj publici.
Desetljećima prije nego što su industrijalisti Richard Branson i Jeff Bezos
lansirali svemirski turizam, ekscentrični gospodin iz Zagreba i jedanput savjetnik britanske
vlade već je omogućio svemirska putovanja za mase - u perilici rublja koju pokreće šareni
vrtivjetar. Njegovi sugrađani su posjetili egzotičan ružičasti planet kako bi poslušali
vanzemaljsku pjevačicu kako nastupa u kvartetu sa Zemljanima. Doduše, sve se to događalo
ne u stvarnosti nego u kultnoj animiranoj seriji iz 1960-70-ih, „Profesoru Baltazaru“.
Nova izložba Prirodnjačkog muzeja u Beogradu ima jednostavan naslov
„Fosilizacija.“ Ipak, ovaj autorski prvenac dipl. inž. Ranka Pejovića, kustosa paleozoologa
Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, predstavlja složenu priču o istoriji naše planete i života na njoj.
Holografska tehnologija danas ima široku primenu u medicini, naprednim
sistemima snimanja, sistemima za skladištenje informacija, ali i u umetnosti.
U ovo poslednje su mogli da se uvere i posetioci izložbe, koja je između 10.
aprila i 10. maja bila priređena u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Mali Antili su grupa ostrva u Karipskom moru, koja se sastoji od 8 nezavisnih država i 17
ostrvskih teritorija. Nekada je, širom Malih Antila i Južne Amerike, živeo starosedelački narod Kalinago.
Danas u Južnoj Americi postoji narod Kalina koji se još naziva i Karibi. Nije sigurno da li su oni srodni
sa Kalinago narodom ali se zna da su, u vreme dolaska španskih osvajača u 16. veku, i Kalinago Indijanci
nazivani Karibima. Od ovoga potiče i naziv čitave oblasti.
Zapadno od Srednjoatlantskog grebena, na dubini od oko 700m, nalazi se veoma neobičan svet.
Pejsažom dominiraju brojni
“dimnjaci” visine do 60m, iz kojih kuljaju vrela voda i gasovi. To je zapravo veliko polje hidrotermalnih
izvora na dnu okeana, koje naučnici zbog izgleda nazivaju Izgubljeni grad. Na toj dubini nema Sunčeve
svetlosti, temperature iznose oko 40℃, brojni toksični gasovi nastaju iz ovih izvora. Iako postoje
brojna ovakva hidrotermalna polja širom okeana našeg sveta, naučnici su jedino uspeli da relativno
detaljno istraže Izgubljeni grad, i to zahvaljujući podmornicama na daljinsko upravljanje.
Nedavno istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu, Engleska,
obuhvatilo je zapise iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma zabeležene u poslednjih sto godina.
U tim zaštićenim prostorima gaji se oko pola miliona biljaka, pokazuju rezultati objavljeni u časopisu
"Nature Ecology & Evolution" ali se i otkriva da su svetske zbirke dostigle maksimum kapaciteta.
Botaničke bašte su prepune. Ima sve manje prostora i mogućnosti za uzgajanje.
Za jedno brdo u obliku broda, koje se nalazi 29 km južno od planine Ararat,
u Turskoj, na prostoru koje su naziva Durupinar, smatra se da je mesto gde se zaustavio
Nojev biblijski brod. Tamo su nađeni fosilizovani ostaci nepoznatog drvenog plovila,
tj. jedne 164 m geološke strukture mahom od rude limonita.
Oblikom i sastavom gotovo da se poklapa sa opisom barke koja se pominje u Knjizi o potopu.
Ne tako davno, u Jadranskom moru bilo je moruna (Huso huso). Poslednji primerak za koji se zna
ulovljen je 1989. godine, u blizini Supetra na Braču - mada je ova riba bila proglašena za izumrlu mnogo ranije.
Šta se desilo da ova vrsta nestane? Zagađenje, nekontrolisano veliki izlov i gradnja brana na rekama onemogućili
su opstanak moruna. Do tada, ova riba, osim u Jadranskom moru, mogla se naći u Dunavu i Savi.
Ne tako davno, stručnjaci australijskog Univerziteta Ketrin, u Pertu,
došli su do saznanja da se, svake godine, Australija približava Aziji za po 7 cm
i da već može da se govori o budućem "sudaru" koji će promeniti svet.
Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, srpski deo UNESKO-ovog petodržavnog
rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ („Evropski Amazon“), bogatiji je za više od trideset hiljada
sadnica crne i bele topole, hrasta i vrbe, koje su na 36 hektara posadili JP „Vojvodinašume“ i WWF Adria.
Ova aktivnost predstavlja važan i veliki korak u obnovi poplavnih šuma, koje su ključne za očuvanje
bioraznovrsnosti i borbu protiv klimatskih promena. Predstavnici WWF-a Adrije, obišli su Gornje
Podunavlje zajedno sa predstavnicima donatora ovog projekta, stručnjacima iz Endangered Landscapes
and Seascapes (ELSP).
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
