NAUČNE POSTAVKE

Dubravka Marić

U srcu prestonice - u srcu saznanja

Palata nauke 21. veka

Palata nauke je prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji, najveća takva institucija u regionu, a počela je sa radom krajem prošle godine. Iza ovog najvećeg pojedinačnog izdvajanja u dobrotvorne svrhe kod nas, još od početka 20. veka, stoje Miodrag Kostić i njegova zadužbina.

Zgrada u Kralja Milana 11 ima istoriju dugu čitav vek, i izuzetan arhitektonski i istorijski značaj. Rekonstruisana je tokom dve godine, u skladu sa zakonom propisanim standardima, kako bi na najbolji način spojila staro i novo. Miodrag Kostić nije želeo da jedna takva zgrada, koja se nalazi u najužem centru Beograda, bude korišćena kao banka ili nešto slično. Umesto toga, prostor od pet i po hiljada metara kvadratnih, pretvoren je u Palatu nauke. Ovim poklonom našim građanima i društvu, koji je vredan 25 miliona evra, upravlja Zadužbina Miodraga Kostića.   

- Palata nauke nije tipični naučni centar, jer objedinjuje dvojaku funkciju. S jedne strane, to je popularizacija nauke, karakteristična za ustanove kakve su naučni centri širom sveta, dok je drugi segment posvećen naučnim istraživanjima, koja će se ovde, u Palati nauke, odvijati kroz aktivnosti 19 ETF-ovih i jednog RTS-ovog naučnog centra. To je interesantna odlika ove naše institucije, koja spaja dve aktivnosti koje su, obe, u najširem kontekstu namenjene svima, ali na veoma različite načine. Aktivnosti naučnih centara bi trebalo dugoročno da doprinesu unapređenju naših života, uz pomoć različitih istraživanja i otkrića do kojih će se doći, dok deo namenjen posetiocima, koji se bavi popularizacijom nauke, ima za cilj da nas zainteresuje, da nam pobudi radoznalost, i da u bližoj budućnosti unapredi život svakog posetioca. Osim toga, organizujemo i različite događaje, kao što su besplatna predavanja za širu publiku, svakog petka u 17 sati - objašnjava Gordana Grabež, direktorka programa u Palati nauke.

Prvo pitanja pa eksponati

Okosnicu muzejskog programa čine stalna postavka i gostujuća izložba, koja se menja na šest meseci. Veb stranica Palate nauke ne može posetioca dovoljno da pripremi za iskustvo koje će doživeti. Šta će ga najviše fascinirati, zavisiće od njegovih godina, obrazovanja i interesovanja.  
- Za sada neće biti nekih dramatičnih promena stalne postavke, ali je naša namera da je tokom vremena učinimo još boljom. Gostujuće izložbe su potpuno druga stvar, tako da se već u julu može očekivati nova izložba. Trenutno nam gostuje izložba ‚Ajkule‘ iz Prirodnjačkog muzeja u Njujorku. To je interaktivna putujuća izložba koju smo poželeli da učinimo još sadržajnijom, pa smo je proširili tako što smo uključili i prave eksponate iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao što su preparirane ajkule iz Jadranskog mora - kaže Gordana Grabež.

Stalna izložbena postavka sadrži preko trideset interaktivnih i edukativnih eksponata, koji na popularan način prikazuju naučne pojave i otkrića, a sa idejom da nauku treba doživeti da bi se bolje razumela.
- Na svakom eksponatu imamo objašnjenje kako se koristi, kao odgovor na neko pitanje koje je u uskoj vezi sa eksponatom. Vodili smo se pitanjima, a onda na osnovu njih birali eksponate. Palata nauke je podeljena na četiri oblasti kojima se bavi. Prva je čovek, druga je Zemlja, treća je tehnologija i na kraju je svemir. Tu su naučni komunikatori, naši saradnici, koji ne dolaze samo sa tehničkih fakulteta. Oni su tu da objasne, da provedu posetioce kroz postavku. Od njih se mogu čuti zanimljivosti, oni pokazuju kako se koristi neki eksponat, šta je bitno. Svaki eksponat može biti objašnjen iz više uglova, što zavisi od struke samog saradnika - ističe Gordana Grabež.

Roboti služe kafu  

Na prizemlju je deo postavke posvećen čoveku. Tu su kamera koja dočarava kako nas vide životinje, moderna robotska šaka, robot sa kojim se može igrati „iks-oks“ i robot koji imitira pokrete ljudskog lica. Na prizemlju su „Lagunina“ naučna knjižara, i Naučni kafe, gde robot služi kafu. Ipak, prizemljem dominira veliki globus koji visi u centralnom holu.     - Robote je pravila nemačka kompanija „Hutinger“ koja decenijama unazad pravi naučne eksponate. Naučni eksponati su izrađeni isključivo za potrebe Palate nauke i ne postoje na nekom drugom mestu. Među eksponatima se posebno izdvaja najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika tri metra, koji može da prikaže više od pet stotina različitih projekcija, koristeći NASA-inu bazu podataka - ukazuje Gordana Grabež.
Na prvom spratu, koji je posvećen Zemlji, posetilac može da upravlja sletanjem na na Mesec, da se fotografiše sa dinosaurusima, da izmeri jačinu zemljotresa koji se proizvede skakanjem i posmatra nastanak dimnog tornada. Tu je i eksponat kojim se upravlja globusom. 

- Možemo da ga vrtimo, da postavimo granice okeana, imena okeana, reke, puteve i još mnogo toga. Zemlja se prikazuje u realnom vremenu. Ali, na globusu je moguće prikazati Mesec i Mars. Na tom spratu su i digitalni mikroskop, DNK model i interaktivni zid na kojem ribice prate kretanje posetilaca, što je najinteresantniji deci.
Od drugog do petog sprata su naučni centri. Na drugom spratu se nalazi i Show Lab. U njemu je deo stalne postavke, koji je posvećen tehnologiji. Tu se nalaze tri modela, koja svedoče o razvoju robotskih proteza za šaku i ruku, čemu su doprineli domaći inženjeri, kao i maketa budućeg kompleksa BIO4 u Kumodražu.
- Između ovih eksponata su dve kapsule pomoću kojih posetioci mogu da ‚idu‘ u virtuelne šetnje, i da iz prostora Palate nauke, posete tvrđavu Ram, Viminacijum ili naučno-tehnološki park u Nišu. Kada saradnici koji rade u našim centrima dođu do okončanja svojih projekata, Show Lab je biti prostor gde mogu da ćemo predstave svoje rezultate - najavljuje Gordana Grabež.

Mamac za mlade

Naučni centri se nalaze i na trećem, četvrtom i petom spratu (uz prostor za studente, različite sale). Na trećem spratu se nalazi Planetarijum, gde se održavaju stručna vođenja kroz određene teme. Vodič može da upravlja veštački generisanom slikom, koja pruža pseudorealni doživljaj kosmosa i predstavlja nezaboravno iskustvo. Na petom spratu se nalazi i Dečiji naučni kutak, namenjen deci od pet do sedam godina.  
- Veliki deo posetilaca čine deca koja dolaze u organizovanim grupama ili sa roditeljima. Želimo da starija deca počnu da posećuju i naučne centre. Oni će periodično otvarati svoja vrata za javnost, kako bi je zainteresovali za projekte i inspirisali mlade da krenu stopama naučnika i inženjera. Kada je reč o naučnim centrima, mi smo samo njihovi domaćini. Raspisali smo konkurs. Prijavio se ETF, a njihovi istraživači su ponudili određene projekte i zatražili potrebnu opremu. Mi smo dali prostor i kupili im tu opremu. Pomažemo im i u organizaciji međunarodnih kongresa ili sastanaka koje imaju članovi tima. Centri su u prostornom smislu transparentni, otvoreni jedni ka drugima da bi se podstakla međusobna saradnja i međusobno povezali različiti projekti različitih katedri i struka. Nadamo se da će se u budućnosti ta interdisciplinarnost dodatno unaprediti kroz uvođenje i nekih drugih projekata i stručnjaka u Palatu nauke.

Ulaz u Palatu nauke je slobodan, u smislu da svako može da poseti knjižaru i kafeteriju na prizemlju, ili restoran na petom spratu. Ulaznice za Dečiji naučni kutak i Planetarijum razlikuju se od ulaznice koja omogućava pristup izložbama na prizemlju i prvom spratu. U aprilu je počeo da radi i prostor za igre, u okviru koncepta proširene realnosti (Extended Reality - XR). Sve to ne samo zato da bi se posetiocima ili gostima pružio kompletniji doživljajveć i zato što - baš kao i druge slične institucije - Zadužbina Miodraga Kostića nastoji da, u nekom trenutku, postane održiva institucija koja će prihod stečen na ovaj način upotrebiti za unapređenje svojih programa.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"