IZLOŽBE

Dubravka Marić

Fosili kao svedoci evolucije

Metafora za trajnost i prolaznost

Nova izložba Prirodnjačkog muzeja u Beogradu ima jednostavan naslov „Fosilizacija.“ Ipak, ovaj autorski prvenac dipl. inž. Ranka Pejovića, kustosa paleozoologa Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, predstavlja složenu priču o istoriji naše planete i života na njoj.

„Pokrivena je gotovo čitava istorija razvoja živog sveta na planeti Zemlji, ali ne hronološki, jer je to prosto nemoguće. Imate po celinama izdvojene vidove fosilizacije, odnosno načine na koji se jedan izumrli organizam fosilizuje pod određenim okolnostima. Vidite i proizvod fosilizacije. Od oko osamdeset eksponata, koliko ih je ovde izloženo, 99 odsto je iz Prirodnjačkog muzeja, uglavnom iz paleontoloških zbirki. Ali, bez nekoliko eksponata koje nam je ustupila Katedra za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, izložba bi bila skoro nepotpuna“, rekao je na otvaranju Ranko Pejović.
Izložba je, kao i uvek kada je reč Prirodnjačkom muzeju, priređena u Galeriji na Kalemegdanu. U ovom malom, ali prijatnom ambijentu, Biljana Sovilj i Anja Marčetić, zaslužne za scenografiju i dizajn, pažljivo su osmislile ambijent koji dočarava vreme kada je Zemlja izgledala sasvim drugačije. Najstariji prikazani eksponati su fosilizovani stromatoliti ili fosilni ostaci cijanobakterija, stari tri i po milijarde godina.
„Želeo sam da pokažem procese koji dovode do nečega za šta se može reći da da skoro postoji u večnosti, a to je život. Zapravo, mi smo ovde okruženi proizvodima fosilima, koji su proizvodi fosilizacije. Moglo bi se reći da smo ovde okruženi našim precima. Reč je o istoriji života koja traje već milijardama godina. Fosili su tu da nam što slikovitije i što jednostavnije objasne način na koji su ostali sačuvani kroz dugi niz godina. Izložba priča o tome kako fosili nastaju i zapravo je reč o vremenu, koje je uz prateće spoljašnje uslove, jedan od glavnih faktora za čitav taj proces. Vreme je neophodno da bi bar jedan od ovih procesa bio uspešan. Nisu svi procesi mogli da budu predstavljeni odgovarajućim eksponatima jer nije bilo moguće doći do njih, ali mislim da se, zahvaljujući tekstovima i ilustracijama, može steći odgovarajuća slika“, objasnio dipl. inž Ranko Pejović, kustos paleozoolog Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Predstavljena je većina najčešćih tipova fosilizacije, tj. načina na koji neki uginuli organizam može da opstane više miliona i stotina miliona godina, kao što su mumifikacija, karbonizacija i mineralizacija. Prikazani su različiti tipovi fosila, neke analitičke metode koje se koriste u paleontologiji, ali i kako nastaju trodimenzionalni spoljašnji i unutrašnji otisci fosila.

„Ovo je otprilike ono što mi pričamo studentima paleontologije na prvom predavanju iz opšte paleontologije: šta su fosili, kako nastaju, tako da je ovo ono što bi se moglo nazvati opšta kultura, što bi trebalo da znaju i oni koji nisu paleontolozi.  Za profesore je ovo veoma emotivan momenat, jer paleontologa nema mnogo, tako da smo za svakog pojedinog studenta vezani bukvalno kao za člana porodice, i svaki njihov uspeh doživljavamo kao svoj“, istakla je prof. dr Katarina Bogićević sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mr Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, zahvalio je na finansijskoj pomoći Ministarstvu kulture Republike Srbije, kao i Milanu i Maji Beko, koji su pomogli realizaciju izložbe „Fosilizacija“. On je podsetio da Prirodnjački muzej na ovaj način započinje sezonu svojih uspešnih izložbi, i to ne samo u svojoj Galeriji na Kalemegdanu nego i kroz niz putujućih izložbi.
„Ova izložba će nas povesti u putovanje kroz proces fosilizacije, ne samo kao prirodni fenomen već i kao metaforu za trajnost, sigurnost, dugovečnost, ali istovremeno, i za prolaznost. Fosili nisu samo obični tragovi. Oni su i svedoci prošlosti i dokazi evolucije. Oni otkrivaju i koliko je naša planeta osetljiva, promenljiva, ali i dovoljno jaka da održi život na njoj. Oni bi trebalo da nas, koji je nastanjujemo, podsete na tu njenu fragilnost“, istakao je Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"