EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Kalinago Indijanci

Samo muškarci znaju jezik

Mali Antili su grupa ostrva u Karipskom moru, koja se sastoji od 8 nezavisnih država i 17 ostrvskih teritorija. Nekada je, širom Malih Antila i Južne Amerike, živeo starosedelački narod Kalinago. Danas u Južnoj  Americi postoji narod Kalina koji se još naziva i Karibi. Nije sigurno da li su oni srodni sa Kalinago narodom ali se zna da su, u vreme dolaska španskih osvajača u 16. veku, i Kalinago Indijanci nazivani Karibima. Od ovoga potiče i naziv čitave oblasti.  

Kalinago narod danas živi u značajnijem broju samo na ostrvskoj državi Dominika kao i na  Sent Vinsentu i Grenadinima, gde ima oko tri hiljade pripadnika ove zajednice. Dugo se verovalo da Kalinago narod potiče iz oblasti oko reke Orinoko, danas u Kolumbiji i Venecueli. Odatle su navodno došli pre više od tri milenijuma i zatekli starosedelečku kulturu naroda koji se zvao Igneri. Novija istraživanja DNK ukazuju da su koreni Kalinaga na Malim Antilima.Veruje se da je, sredinom 15. stoleća, došlo do transformacije kulturnog modela. Tada je, po svemu sudeći, kulturu Ignera zamenila Kalinago kultura koja postaje dominantna.
Do prvog susreta Kariba sa Evropljanima došlo je dolaskom Kristofera Kolumba, 1492. godine. Od domicilnog stanovništva koje se zvalo Taino, Kolumbo je čuo mnoge pritužbe na račun Kalinaga, čak i optužbe za ljudožderstvo. Dosta podataka o dalekoj prošlosti ovog naroda potiče od lingviste i misionara iz 17. veka Rajmona Bretona koji je na tom području živeo gotovo dve decenije. Iako su često prikazivani kao nasilni, pripadnici ovog naroda su proterani sa ostva Martinik 1660, od strane Francuza koji su zagospodarili Martinikom četvrt veka ranije. Do toga je došlo nakon neuspelog ustanka koji su podigli Kalinago Indijanci. 

Dugo je trajala njihova borba za nezavisnost. Od 18. stoleća, Englezi i Francuzi teže da ih ograniče na Dominiku  i Sent Vinsentu i Grenadine. Kalinago narod je srodan narodu Garifuna koji je danas znatno brojniji. Gairfune su nastale mešanjem Kalinaga i odbeglih afričkih robova.
U udaljenim i izolovanim planinama ostrva Dominika, od početka 20. veka postoji Kalinago teritorija, zapravo okrug od 15 km2. Dugo vremena su bili izolovani od ostatka Dominike i bez ikakve autonomije - jedino su imali pravo na izbor poglavice. Poslednje decenije 20. veka donele su novine i na Kalinago teritoriju, pre svega u infrastrukturi, načinu uprave i vlasništva nad zemljom. Poglavica je na čelu lokalnog veća. Najveće naselje i centar je selo Salibija. Dugu tradiciju ovaj narod ima i na  Sent Vinsentu, koji su nazivali Jouloumain, u čast Joulouke koji je, po njihovim verovanjima, bio duh dugi na nebu.

Bili su mnogobožci. Vrhovno božanstvo su nazivali Tvorcem. Za njega su smatrali da je po prirodi dobroćudan. Verovali su i u Kanaimu, mešavinu boga i duha, kome se odaje pošta kada pogine bliski srodnik. Postojao je i kult prirode u kojoj nema ničega što je neživo. Stvorili su mit o prvom selu Kalinaga koje je osnovala zmija pošto se prethodno popela uz „prirodne stepenice iz okeana“.
Stena sa orhidejom je sveto mesto njihove religije. Dobar deo njih je prihvatio katoličanstvo. Uprkos tome, pojedini među njima održavaju kult predaka za koje smatraju da imaju magične moći.

Jezik kojim su  govorili se takođe zvao kalinago i pripadao je aravačkoj jezičkoj porodici. U svojoj izvornoj formi, ovaj jezik je izumro do 1920. godine. Održao se samo dijalekat Garifuna kojim govore istoimeni srodnici Kalinaga. Najsličniji je lokono jeziku koji postoji u Južnoj Americi. A kao posledica kolonijalne uprave razvio se i pidžin, odnosno govor sa jednostavnom gramatikom. Ono što je vrlo neobično je to da pižinom govore samo muškarci?
Muškarci su pravili kanue od četiri različite biljke. Izrađivali su oružje i razne vrste alatki. Dosta su putovali i preduzimali osvajačke pohode. Bili su ratnička kultura. Žene su se bavile odgojem dece, gajenjem biljaka i  tkanjem odeće. Takođe, pripremale su hranu ali im nije bilo dozvoljeno da jedu zajedno sa muževima.
Poznati su i po raznobojnoj  grnčariji i skulpturama a prave i  muzičke instrumente od biljaka i kože od koze za svoje tradicionalne plesove koji su uglavnom posvećeni prirodi.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"