NEPOZNATA PLANETA

Mihajlo Racković

“Vanzemaljski život” na dnu mora

Opstanak kao negde u svemiru

Zapadno od Srednjoatlantskog grebena, na dubini od oko 700m, nalazi se veoma neobičan svet. Pejsažom dominiraju brojni “dimnjaci” visine do 60m, iz kojih kuljaju vrela voda i gasovi. To je zapravo veliko polje hidrotermalnih izvora na dnu okeana, koje naučnici zbog izgleda nazivaju Izgubljeni grad. Na toj dubini nema Sunčeve svetlosti, temperature iznose oko 40℃, brojni toksični gasovi nastaju iz ovih izvora. Iako postoje brojna ovakva hidrotermalna polja širom okeana našeg sveta, naučnici su jedino uspeli da relativno detaljno istraže Izgubljeni grad, i to zahvaljujući podmornicama na daljinsko upravljanje.

 Smatra se da ovakva formacija postoji duže od 120.000 godina, a hemijska jedinjenja iz ovih izvora stalno reaguju sa slanom vodom, pri čemu nastaju metan, vodonik i drugi gasovi. U takvim uslovima, tu se nalaze bakterije koje funkcionišu bez kiseonika i koje za hranu koriste, uglavnom, ugljovodonike. U tom skoro vanzemaljskom svetu ima i višećelijskih organizama, kao što su razne vrste rakova, škampa i puževa, uprkos tome što su takva mesta prilično siromašna kiseonikom.
Pošto Sunčeva svetlost ne može da prodre do te dubine, tamo je stalni mrak. U takvim uslovima fotosinteza je nemoguća, ali se dešavaju hemijske reakcije poznate i kao hemosinteza. Važno je istaći da u ovom slučaju Sunčeva topolota nema nikakvu ulogu, već isključivo deluje unutrašnja toplota planete, odnosno hidrotermalni izvori. Ovo dalje znači da nikakve klimatske promene na površini nemaju  uticaj na taj ekosistem. Koliko god da  je hladno na površini, u blizini hidortermalnih izvora će praktično uvek biti toplo.
Veće životinje, poput jegulja i morskih ježeva, su mnogo ređe, mada se i one ipak mogu naći. Prošle godine, naučnici su sa tog mesta uzeli velike količine uzoraka stena. Smatra se da je prvi život na Zemlji i nastao u fizičko-hemijskim uslovima vrlo sličnim onima kakvi vladaju u tim hidrotermalnim poljima, od pre oko 4 milijarde godina. Da stvar bude još zanimljivija, uzorci minerala koje su naučnici uzeli sa tih hidrotermalnih polja možda su dovoljno stari da odgovore na pitanje: kako je nastao život na Zemlji? Tamošnji oblici života, obzirom da se tamo živi u skoro potpuno različitim uslovima od onih na koje smo navikli, možda predstavljaju nešto najbliže vanzemaljskom životu - iako to naravno nisu (sva živa bića na Zemlji, pa tako i ovi organizmi, sadrže, kao osnovu, DNK molekul, ma koliko bili različiti od nas).
Uslovi koji vladaju u Izgubljenom gradu veoma su slični potencijalnim uslovima u vanzemaljskim okeanima, pre svega onima na Jupiterovom mesecu Evropi i Saturnovom mesecu Enceladu, kao i da su takvi uslovi možda važili u dalekoj prošlosti Marsa, pa čak možda i Venere. Potencijalni spisak nebeskih tela sa ovakvim okeanima mnogo je veći jer se u njega ubrajaju drugi meseci Jupitera i Saturna, ali i Urana i Neptuna, pa čak i Plutona i nekih patuljastih planeta. Na sve to postoje i ona nebeska tela u Sunčevom sistemu koja danas nemaju takve potpovršinske okeane, ali su ih možda posedovale u prošlosti, pa se tako tu neće naići na potencijalna živa bića - ali hoće na njihove fosile iz davne prošlosti.

Kao što je već navedeno, koliko god da su ova nebeska tela udaljena od Sunca, to nema uticaja na potpovršinske okeane pomenutih nebeskih tela, pod uslovom da imaju dovoljno unutrašnje toplote.  Ako postoji život na tim svetovima, da li bi mogao da liči na živa bića u Izgubljenom gradu? Zasad nema odgovora na ovo pitanje. Jer, zbog mogućeg korišćenja, Izgubljeni grad i njegov ekosistem mogu biti ozbiljno ugroženi. Iako sama hidrotermalna polja nemaju dragocena rudna bogatstva, njihova okolina ima pa bi tako rudarenje u blizini Izgubljenog grada moglo da nanese ozbiljnu ekološku štetu tim hidrotermalnim poljima i živim bićima koja ih nastanjuju. Iz ovog razloga, brojni naučnici pozivaju na zaštitu ovog područija, kao i na to da se Izgubljeni grad stavi na listu svetske baštine.

Mihajlo Racković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"