TEMA BROJA

Dubravka Marić

Retke zemlje, rude i minerali / Mineralno blago kao izuzetak

Može jarandolit ali ne i srbijanit

U prirodi postoji oko pet hiljada minerala. Svakim danom se otkrivaju novi pa se u svetu, na godišnjem nivou, broj novih mineralnih vrsta poveća za nekoliko desetina. Oni su u nadležnosti IMA, najveće svetske organizacije koja promoviše mineralogiju.

Burna geološka dešavanja na teritoriji Srbije učinila su je bogatom mineralnim resursima. Među njima su i retki novi minerali, koji se nalaze na Listi minerala Međunarodne mineraloške asocijacije (International Mineralogical Association). Ova organizacija ima 38 članica, a formirana je 1958. U njenoj nadležnosti su odobravanje statusa novih minerala i sva pitanja u vezi sa statusom mineralnih vrsta.
IMA podržava aktivnosti komisija i radnih grupa koje se bave određenim aspektima mineraloške prakse i omogućava interakciju između stručnjaka, kroz sponzorstva ili organizaciju sastanaka. Detalji o novim mineralima objavljuju se na veb sajtu njene Komisije za nove minerale, nomenklaturu i klasifikaciju (Commission on New Minerals, Nomenclature and Classification). CNMNC je nastala 2006. spajanjem dve već postojeće komisije, sa idejom da se ponudi protokol sa procedurama i smernicama za predlaganje novih minerala i njihovih naziva.
Lista minerala se redovno ažurira jer služi kao glavni zvanični izvor o mineralima. Ona omogućava poređenje minerala i olakšava rad istraživača koji rade na novim mineralnim vrstama. Nazivi novih odobrenih minerala se smatraju poverljivim informacijama sve dok autori ne objave opise, ili sami ne objave informacije. U međuvremenu, CNMNC neće objavljivati druge informacije. Lista sadrži nazive i podatke za minerale koji su odobreni, koji su diskreditovani, redefinisani i preimenovani, a predstavlja i novu revidiranu glavnu listu svih minerala koje je odobrila IMA, kao i svih minerala koji su preneti iz perioda pre njenog formiranja.

Potok Grabovac

IMA je priznala pojedine minerale pronađene u Srbiji kao nove mineralne vrste, a druge je uvrstila kao varijetete u postojeće grupe minerala poznatog sastava. Prvi mineral iz Srbije koji je, kao priznata vrsta, ušao u svetsku literaturu, bio je takovit. Nazvan je prema lokalitetu Takovu, gde ga je 1957. otkrio akademik Zoran Maksimović. Takovit se nalazi na još samo nekoliko lokaliteta (uključujući Francusku, Australiju i SAD), kao komponenta kraških ležišta boksita.
Studenicit je pronađen nedaleko od Studenice, kod Baljevca na Ibru. Nalazište je klasifikovano kao vulkansko-sedimentno ležište borata, sa mineralima gline i karbonata. Studenicit se pojavljuje zajedno sa još četiri minerala. Otkriven je samo u Jarandolskom basenu, a za novu vrstu minerala je priznat 1994.
Jarandolit je mineral iz grupe borata, koji je ime dobio prema basenu Jarandol. Ležište bora - Pobrđanski potok, predstavlja njegov „tip-lokalitet“ (određeni lokalitet odakle potiče uzorak nove mineralne vrste). Međunarodna mineraloška asocijacija ga je priznala za novu mineralnu vrstu 1995. ali nije prihvatila naziv srbijanit kao sinonim.
Najnoviji je jadarit, koji je 2006. priznat za novu mineralnu vrstu, a otkriven je u dolini reke Jadar. Ovaj litijumsko-natrijumski-borosilikat pronađen je samo u Srbiji.
Među mineralima koji su otkriveni  u  Srbiji, a ostali su nepriznati, prvi je milošin, koji je bio nazvan po knezu Milošu Obrenoviću. Milošin je pronađen 1835. na zapadnim padinama Željina, na Rudnjaku. U drugoj polovini 19. veka su, na Avali. otkriveni aleksandrolit i avalit, za koje se tada smatralo da pripadaju novoj mineralnoj vrsti.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"