TEMA BROJA

Z.Š.

Retke zemlje, rude i minerali / Najređi minerali

Skupi ostaci davne Zemlje

Ljudska ambicija i radoznalost oduvek su zvezda vodilja raznim otkrićima; a kad se u to uključi i sticanje bogatstva, onda nije problem ni istraživati u džunglama, pustinjama, vulkanskim ili predelima okovanim ledom. Eonima dugom strpljivošću, Zemlja je delovanjem različitih sila oblikovala prelepe minerale u svojoj kori - neke u velikim a druge u izuzetno malim, ali u ljudskom poimanju - veoma vrednim količinama. Međunarodna minerološka asocijacija do sada je registrovala oko 6000 minerala najrazličitijih struktura, načina nastanka, rasprostranjenosti i upotrebnom vrednošću.

Najređi mineral na svetu sa samo jednim pronađenim primerkom je Kjavtuit, tako nazvan po geologu Kjav Tuu, koji ga je sasvim slučajno identifikovao na tezgi u gradu Mogoku, u rodnom Mijanmaru. Naime, lovci na rubine su ovaj mineral iskopali u oblasti poznatoj kao Zemlja rubina, ali je ovaj naučnik brzo shvatio da je unikatan i otkupio ga. Kjavtuit je veličine jednog santimetra i težak je samo 1,61 karat (0,3 gr). Crvenkastonarandžaste je boje i pripada monoklinskom kristalnom sistemu, koji je jedan od ukupno sedam sistema u kojima se minerali mogu formirati, a koji se odlikuje asimetričnom strukturom sa tri ose različite dužine, pri čemu se dve ose seku pod uglom od 90%, dok treća stoji pod kosim uglom. Ovaj dragulj je providan, ali nema komercijalnu vrednost jer postoji samo jedan primerak koji je od njegovog pronalazača otkupio američki Smitsonijan institut, gde se i danas čuva.
Pre pronalaska Kjavtuita, smatralo se da je najređi mineral Painit, koji je takođe nađen u Mijanmaru, i opet u istoj regiji Mogok. Tri primerka su iskopana 1950. godine, ali je početkom 2000. godine otvoreno nalazište sa više stotina komada. I pored toga, cena po karatu je i dalje visoka i iznosi i do 10.000 dolara. Narandžaste je boje, koja ponekad prelazi u crvenu i ružičastu, ali je većina primeraka tamna i neprovidna, pa samim tim i manje vredna za proizvodnju nakita. Ime je dobio po britanskom geologu Arturu Pejnu, te se često naziva i Pejnit, po načinu izgovora prezimena i obično je heksagonalne strukture, veličine do 5cm

.
Jedan od najskupljih dragulja pronađen je 1902. godine u Šri Lanki (stari naziv Serendib) i odmah je dobio ime Serendibit. Ovaj mineral, od svega 2-3 cm veličine, izuzetno je cenjen u svetu dragog kamenja zbog svoje lepote i retkosti, a odlukuje ga dijapazon boja od  tamnoplave do crne I providnosti od potpuno providnog do neprovidnog. Najređi I najkuplji je plavkasti providni dragulj, čija cena ide do million dolara. Ne tako davno pronađeni su i crni primerci Serendibita i to ponovo u Mijanmaru - ali su manje vredni. Nedavno su otkriveni primerci u SAD i Madagaskaru, ali oni nisu kvaliteta dragulja. Na prste obe ruke se mogu izbrojati fasetirani ili obrađeni primerci.

Kada je 1945. godine irski geolog Ričard Tafi kupio već fasetirani kamen misleći da je u pitanju dragulj Spinel, primetio je da njegov uzorak ima dvostruku refrakciju svetlosti, što nije osobina koju je očekivao. Prvo je pomislio da je prevaren, ali je daljim proučavanjem shvatio da je otkrio sasvim novu vrstu dragulja, koja je kasnije nazvana Tafeit, po njemu. Njegova najveća posebnost je to što je prvi dragi kamen prepoznat nakon što je već bio isečen i ispoliran, umesto da je otkriven u sirovom obliku. Ima ga u spektru boja od svetloljubičaste, ružičaste, sive i smeđe, a nađeno je i nekoliko sasvim bezbojnih komada. Providan je i malo je mekši od safira, heksagonalne strukture. Skoro million puta je ređi od dijamanta. Postoji ih svega nekoliko stotina, a nijedan nije veći od 2,5 cm.
Daleke 1902. godine, francuz Alfred Lakroa na Madagaskaru je nabasao na dragulj plavozelene boje kome je, po poznatom istraživaču tog ostrva Alfredu Grandidieru, dao ime Grandidierit. Najčešće je potpuno providan i prečnika do 2 cm. Zbog lepote je cenjen na tržištu dragulja. Odlikuje ga potpuna prozirnost, dostiže cenu do preko 20.000 dolara po karatu. Poslednjih godina otvorena su nalazišta u Šri Lanki, Indiji I Mozambiku. 

Z.Š.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"