TEMA BROJA

Zelena enegija / Svemirski rudari

Nedostupno blago u tami vasione

Kada je posada misije “Apolo 11” pokupila uzorke tla sa Meseca i donela ih na Zemlju, niko nije slutio da su time započela razmišljanja ali i planiranje eksploatacije svemira u potrazi za dragocenim metalima. Razvojem tehnologija i smanjivanjem troškova za svemirska putovanja i istraživanja, i sve većom inicijativom privatnih preduzetnika, te aspiracije su se razbuktale. Približavanje naše civilizacije trenutku kada će resursi kojima raspolaže biti iscrpljeni sve je izvesnije, a i njihova zamena drugim ne može večno trajati. Međutim, rudarenje u svemiru otvara niz problema, zadataka i okolnosti na koje ljudski rod još uvek nije spreman

Na našem Mesecu vlada niz nepovoljnih uslova, počev od temperaturnog raspona od +120C danju, do -232C tokom noći, što bi značajno uticalo na performanse mašina i oruđa koja bi se koristila. Takođe, otkriveno je da je fina mesečeva prašina izuzetno abrazivna i da bi, uz uticaj agresivnog kosmičkog zračenja od kojeg nema zaštite jer nema magnetnog polja i atmosfere, to dovelo do brzog trošenja i neupotrebljivosti mašinerije i opreme. Postojanje vakuuma praktično bi onemogućilo podmazivanje i hlađenje pošto se, u takvim uslovima, ulja i rashladne tečnosti raspadaju ili isparavaju. Dakle, tehnike rudarenja i prikupljanja ruda u bestežinskom stanju tek treba da se usavrše i osmisle; prvi koraci su napravljeni razvojem istraživačkih sondi „hajabusa 2“ (Japan) i „oziris-reks“ (SAD). Prva je 2019. godine prikupila uzorke sa asteroida Rjugu, a druga sa asteroida Benu, prošle godine.
NASA je uveliko pokrenula pripreme za misiju pod nazivom „Artemis“, sa ciljem istraživanja i rudarenja mesečevog leda, dok su kineske lunarne misije usredsređene na eksploataciju helijuma-3, izotopa koji se koristi u procesu proizvodnje nuklearne energije, mada njihovu pažnju privlači i koncentracija aluminijuma i titanijuma.

Prva svemirska industrija

Poseban izazov predstavlja način na koji bi se, u svemirskim rudnicima, omogućila habitacija radnika i skladištenje ruda. U oba slučaja bi morala biti izgrađena baza odgovarajućih kapaciteta, ali i letelice koje bi prevozile materijal i ljudstvo. Tu se otvara i problem gabarita, jer veći broj putnika i teret utiču na povratak na Zemlju i prolazak kroz njenu atmosferu. Ukoliko bi se to rešilo manjim letelicama i količinama ruda, pitanje je kolika bi bila isplativost takvog poduhvata.
Smatra se da će u tim zadacima najmanje biti korišćena ljudska radna snaga, i da će glavnu reč voditi roboti, dronovi i sonde na čijem se razvoju i usavršavanju užurbano radi. Takođe, pre same misije, spektrometrijom, posebnim radarima i drugim metodama prvobitno bi se moralo raditi na otkrivanju željenih minerala i ruda, i tek onda na konstrukciji i programiranju specijalizovanih vozila u zavisnosti od uslova koji vladaju na licu mesta. To bi bili autonomni roveri i bageri prilagođeni slaboj gravitaciji, opremljeni hidrauličnim čekićima, mehaničkim bušilicama, laserima i mikrotalasnim uređajima koji bi mogli da seku, zagrevaju tlo i otapaju minerale omogućavajući njihovu lakšu ekstrakciju i obradu. Mogu poslužiti i metode elektrostatičkog prikupljanja obogaćene prašine sa asteroida, kao i magnetna separacija kojom bi se, pomoću magneta, odvajali metali od ostalog materijala u uslovima niske gravitacione sile. Američki naučnici mišljenja su da bi se, elektrostatičkim metodama na površini Zemljinog satelita, mogao sakupljati regolit koji čine prašina i sitno kamenje, a koji bi u sadejstvu sa veznim materijalima omogućio proizvodnju 3D blokova za izgradnju baza na Mesecu. On sadrži i znatnu količinu kiseonika u formi metalnih oksida iz kojih bi se elektrolizom mogao izvući kiseonik potreban za disanje astronauta, ali i za proizvodnju raketnog goriva ukoliko sadrži i led, jer se onda može izdvojiti i vodonik. Topljenjem ovog materijala došlo bi se do gvožđa, aluminijuma, titanijuma i silicijuma. Stoga se čini da će rudarenje regolita biti jedna od prvih svemirskih industrija, jer bi njegova upotreba smanjila zavisnost od transporta sirovina sa Zemlje.

Pravac: platina

Pored Meseca, mete su asteoridi pošto većina njih sadrži retke zemne metale kao što su neodijum i itrijum, veoma važne sirovine za elektronsku industriju, a čija je eskavacija opasna po životnu sredinu. Mnogi asteroidi su puni retkih i dragocenih metala, a rezerve platine su veće od ukupne količine ikad pronađene na Zemlji. Američka svemirska agencija je 13. oktobra 2023. godine lansirala sondu „psihi“ na istoimenom asteroidu koji se nalazi u pojasu između Marsa i Jupitera. Asteroid Psihi, tako nazvan po grčkoj boginji duše, prečnika je 220 km i, kao i Zemljino jezgro, pun je gvožđa i nikla, zlata i platine. Njegova vrednost procenjuje se na trilione dolara. Očekuje se da sonda dođe do cilja 2029. godine.

Samo pod državnim nadzorom

Zbog enormnih cifara o kojima se polemiše kada se priča o troškovima i eventualnim zaradama od rudarenja u svemiru, otvara se i pitanje pravne regulative ove industrije budućnosti. Po sporazumu o svemiru koji su 1967. godine potpisale skoro sve svetske države, zabranjeno je nacionalno prisvajanje nebeskih tela, sam svemir se koristi u ime čitavog čovečanstva i striktno se zabranjuje naoružavanje u svemiru, a posebno nuklearno, mada je poslednji deo sporazuma očigledno više puta prekršen od strane svih država koje su imale mogućnost slanja letelica u prostor van atmosfere. Privatne kompanije, po zakonu SAD donetom 2015. godine, mogu samo da eksploatišu svemirske resurse, a ne i da ih poseduju. Prva evropska zemlja koja je usvojila sličan zakon, dve godine kasnije, je Luksemburg, koji je u međuvremenu postao lider u privlačenju investicija za ove potrebe. Ujedinjeni Arapski Emirati od 2019. godine dozvolili su privatnim kompanijama rudarenje, ali striktno pod nacionalnim nadzorom.

Jasno je da će dovlačenje sirovina iz svemira u velikoj meri uticati na tržišta na našoj planeti. Monopol će imati kompanije koje se budu bavile ovom industrijom, što znači da će moći da obaraju tržišta, ali i da kontrolišu cene, pa je gotovo sigurno da će proizvodnja morati da se ograniči kvotama. Kako god, trenutak kada će čovečanstvo komercijalizovati svemir je skoro tu i profit će kao i uvek do sada prevazići sve opasnosti i probleme - a koliko će nam okruženje van sigurnosti Zemlje to dozvoliti, saznaćemo možda već u ovoj generaciji.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"