ŽIVE VRSTE

Dr Ana Paunović

Mačke

Devet života na mesečini

Doskora se verovalo da je mačka pripitomljena u drevnom Egiptu - međutim, skorašnja istraživanja ukazuju da je pripitomljavanje počelo mnogo ranije, u regionu Bliskog Istoka. Sve domaće mačke vode poreklo od afričke divlje mačke (Felis lybica). Živi uz ljude već 9.000 godina. Dokaz za to je mače sahranjeno pored čoveka iz doba neolita na Kipru, na nalazištu Šilurokambos, 6 km od Limasola. Široko rasprostranjena imena za mačku (npr. cat i chat) nastala su od latinske reči cattus. Ovaj izraz se koristi za domaću mačku, dok se u klasičnom latinskom jeziku češće koristio izraz felis.

Mačke su omiljeni motiv u stripovima, crtanim filmovima i popularnoj kulturi uopšte zahvaljujući svojoj tajnovitosti, gracioznosti i duhovitom ponašanju. Bilo da su lukavi negativci, harizmatični junaci ili komični saputnici, mačke osvajaju publiku svih generacija. Od legendarnih likova poput Garfilda, koji je svojim sarkazmom i ljubavlju prema lazanjama postao ikona stripa, preko neodoljivo nestašnog Toma iz serijala „Tom i Džeri”, do brojnih savremenih animiranih likova, mačke su neiscrpna inspiracija autorima širom sveta. Njihova sposobnost da budu istovremeno umiljate i nepredvidive čini ih savršenim likovima za različite žanrove, od komedije do fantastike.

Više od 700 miliona mačaka živi u domovima širim sveta. Postoji veliki broj raznih varijanti i formi domaćih mačaka. Postoje čak i bezrepe i bezdlake mačke. Porodica mačaka se izdvojila iz grupe sisara pre oko 10 do 15 miliona godina. Domaće mačke imaju 38 hromozoma i oko 20.000 gena.
Trobojne mačke, poznate i kao kaliko ili kornjačevine s belim, pravi su genetski kuriozitet. Njihovo krzno sastoji se od tri boje - najčešće crne, narandžaste i bele - što je rezultat specifične kombinacije gena na X hromozomu. Boje dlake kod mačaka kontrolišu geni koji se nalaze upravo na X hromozomu. Ženke imaju dva X hromozoma (XX), pa mogu da nose gene za crnu i narandžastu boju istovremeno. Zbog pojave zvane X-inaktivacija, jedan od dva X hromozoma u svakoj ćeliji se nasumično deaktivira tokom razvoja. To dovodi do toga da neke ćelije izražavaju crnu, a druge narandžastu boju, uz bele delove koji nastaju zbog drugih gena. Mužjaci, koji imaju samo jedan X hromozom (XY), retko mogu biti trobojni – osim ako imaju genetsku mutaciju poput Klinefelter sindroma (XXY), što ih čini sterilnim. Zahvaljujući ovoj jedinstvenoj genetici, gotovo sve trobojne mačke su ženke, svaka je apsolutno jedinstvena i nema dve iste!

Boja krzna i karakter mačke

Iako svaka mačka ima jedinstvenu ličnost, neki ljubitelji mačaka tvrde da boja dlake može uticati na ponašanje. Naučni dokazi su ograničeni, ali zanimljiva zapažanja postoje. Crne mačke često opisuju kao mirne, razigrane i prilagodljive. Uprkos sujeverjima, mnogi vlasnici kažu da su one veoma nežne i druželjubive. Trobojne mačke su poznate po snažnoj ličnosti. Često se kaže da „imaju stav" i mogu biti voljne, razigrane... ali i tvrdoglave. Njihova jedinstvena genetika možda nema direktnu vezu s ponašanjem ali, anegdotski, vlasnici ih opisuju kao temperamentne dame. Sive (plave) mačke, poput ruskih plavih ili britanskih kratkodlakih, često se smatraju blagim i mirnim. Obično su nežne, stidljive i duboko vezane za svoje vlasnike. Narandžaste mačke (uglavnom mužjaci) su po mišljenju mnogih veoma društvene, razigrane i prijateljske. Često se porede sa psima zbog svoje naklonjenosti ljudima. Iako boja dlake možda ima određen uticaj, okruženje, socijalizacija i individualni temperament imaju daleko veći značaj u oblikovanju ponašanja mačke.

Domaća mačka, dobrovoljno uz ljude

Domaća mačka (Felis catus) је mali mesožder iz porodice mačaka i spada među najomiljenije kućne ljubimce. Naziv „domaća mačka“ ljudi koriste za sve mačke koje manje-više „dobrovoljno“ žive u direktnom kontaktu s ljudima. Smatra se da su se mačke svojevoljno pribrižile ljudima jer su u blizini ljudskih naselja lako dolazile do plena.
One su vešti, pre svega noćni grabljivci, koje love preko hiljadu različitih vrsta životinja. Čak i dobro uhranjene kućne mačke love i ubijaju ptice, miševe, pacove i druge manje životinje iz okoline. One često svom vlasniku poklanjaju ulov. Motiv tog čina nije potpuno jasan, ali se smatra da je to prijateljsko ponašanje. Mačke su veoma inteligentne, mnoge nauče da pokreću jednostavnije mehanizme - kvake na vratima ili ručice na vodokotliću.
Odrasla mačka je od njuške do kraja trupa dugačka oko 60 cm, dok joj je rep dugačak oko 25 cm. U ramenima je visoka 30-35 cm. Мačka je u proseku teška između 2,5 i 7 kg, mada neke vrste poput Mejn kun mogu da dostignu 11,3 kg. Poznato je i da su neki primerci dostizale težinu od 23 kg, zbog prežderavanja! Kućne mačke žive između 14 i 20 godina, mada je najstarija poznata mačka živela čak 38 godina! Domaće mačke žive duže ukoliko ne izlaze napolje (čime se smanjuje rizik od povreda u borbi ili izloženost bolestima) i ako su sterilisane.

Mačka na prednjim nogama ima 5 prstiju, od kojih 4 imaju kandže koje se mogu uvlačiti, a petiprst (poznatkao„dugiprst“ili„psećiprst“) nalazi se više na nozi i ne dodiruje tlo. I on takođe ima kandžu. Na zadnjim nogama mačka ima po 4 prsta, svaki sa kandžom,nema petog prsta kao na prednjim nogama. Neke mačke imaju genetsku mutaciju koja se zove polidaktilija, pa mogu imati više prstiju nego što je uobičajeno, ponekad 6 i više na jednoj šapi.

Sa oba plava oka...

Testovi ukazuju da je mačji noćni vid superiorniji od čovekovog, a dnevni lošiji. Mačke u oku poseduju membranu tzv. tapetum lucidum koji reflektuje dodatnu svetlost na mrežnjaču. Dok ovo povećava sposobnost vida pri slaboj svetlosti, na drugoj strani umanjuje oštrinu vida pri jakoj svetlosti. Kada je svetlost veoma jaka, zenica oka se skuplja preko oka u obliku proreza, smanjujući količinu svetlosti koja pada na mrežnjaču. Mačke u proseku imaju vidno polje od 200°, naspram čovekovih 180°, sa binokularnim poljem (koje preklapa slike oba oka) užim od čovekovog. Kao i kod većine predatora, njihove oči su isturene napred, što im daje dubinu, po cenu vidnog polja. Vidno polje veoma zavisi od položaja očiju, mada može biti povezano i sa građom oka. Umesto dela oka pod nazivom fovea koje ljudima daje oštrinu centralnog vida, mačke poseduju centralnu vezu poznatiju kao vizuelna linija. Mačke razlikuju boje, ali ne i slične nijanse. One poseduju treći očni kapak, odnosno tanku prozirnu membranu koja prekriva oči sa strane. Treći očni kapak se vidi u trenutku kada mačka otvara oči, i kada je pospana ili zadovoljna.
Boja očiju kod mačaka varira. Najčešće su to zlatna, zelena i narandžasta. Plave oči najčešće se povezuju sa sijamskim mačkama, ali se mogu javiti i kod albino mačaka. Ukoliko albino mačka ima dva plava oka, obično je gluva; a ukoliko su joj oči narandžaste, nema problema sa sluhom. Albino mačke kod kojih je jedno oko plavo, a drugo narandžasto su obično gluve na strani na kojoj se nalazi plavo oko.

Ništa od slatkog, samo dremanje

Rezultati istraživanja ukazuju na to da mačke većinom ne mogu da osete sladak ukus hrane zbog greške u genu koji utiče na receptore za slatko, na njihovom jeziku. Neki naučnici veruju da je to povezano sa prirodnom ishranom mačke koja je veoma bogata proteinima, iako je najasno da li je to uzrok ili posledica.
Mačke prikupljaju snagu spavanjem više od većine drugih životinja, naročito dok rastu. Trajanje spavanja tokom dana varira, obično 12-16 sati, u proseku 13-14. Neke mačke mogu da spavaju čak 20 sati u toku 24 časa.
Normalna telesna temperatutra mačke je između 38 i 39 °C. Mačji puls iznosi između 140 do 220 otkucaja u minutu i u velikoj meri zavisi od toga koliko je mačka uzbuđena. Za mačku koja se odmara normalan puls iznosi između 150 i 180 otkucaja u minutu, što je gotovo duplo više od čoveka.

Znaci pomirljivosti - telo i rep

Kada je maška uplašena ili ljuta, ona uz frktanje i režanje povija uši unazad. Može da povije uši unazad i dok se igra, ili u slučaju ako je zainteresuje zvuk koji joj dolazi sa leđa. Trideset i dva zasebna mišića omogućavaju mački da pokreće uši (kod čoveka samo 6) nezavisno jedno od drugog i to napred, nazad i ukoso, kako bi otkrile izvor zvuka. Sluh mačaka je toliko precizan da mogu ne samo da odrede trenutan položaj miša koji je udaljen 10 m već i da procene brzinu njegovog kretanja.
Mačke koriste rep za ravnotežu i za izražavanje emocija. O raspoloženju mačke se puno toga može zaključiti po tome kako drži rep. Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i izbegavaju pogled prisutnih. Jako savijen vrh uspravnog repa znači prijateljski pozdrav ili, ponekad, unapred radovanje nečemu što očekuju od čoveka. Podignut rep sa lagano savijenim vrhom znači radost, zadovoljstvo ili napetost. Nakostrešeni rep znak je pretnje i agresivnosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodlučnost, a ne kako se još i danas misli - ljutnju. Predenjem, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke po pravilu šalju signale pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju agresivnost. Međutim, mačke predu i kada ih nešto boli kako bi time same sebe malo utešile. Mačke komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem i škljocanjem, kao i govorom tela.

Osim ovoga, one se sporazumevaju i mirisima. Mirisne signale koriste i u direktnim susretima i na velikoj udaljenosti. Mačke imaju čulo mirisa otprilike 14 puta osetljivije od čovekovog. Što se tiče čula dodira, mačke imaju čulne dlake koje su posebno izražene u četiri reda iznad gornje usne (brkovi) po nekoliko na svakom obrazu, zatim kao čuperci iznad očiju i čekinje na bradi. Brkovi mogu da detektuju veoma male promene u vazduhu koje ukazuju mački na stvari koje ne vidi. Dva gornja reda brkova mogu se pomerati nezavisno od donjih za preciznije odmeravanje.
Mačke se čiste tako što ližu svoje krzno. Njihova pljuvačka je moćno sredstvo za čišćenje, ali kod ljudi može da izazove alergiju. Ljudi koji su alergični na mačke, mogu da razviju toleranciju na vlastitu mačku posle dužeg izlaganja, ali ovo nije pravilo.

Crna mačka, kralj i mornari

Povezanost ljudi i mačaka dovela je i do njenog mesta u mitologiji i legendama više kultura, uključujući drevnu egipatsku i nordijsku. U drevnom Egiptu, boginja Bastet bila je povezana sa mačkama i štitila je domove i porodice. U nordijskoj mitologiji, boginja Freja je imala kočiju koju su vukle mačke.
Pretpostavlja se da verovanje u crnu mačku kao loš predznak potiče iz srednjeg veka, kada se smatralo da se veštice mogu pretvoriti u crne mačke. Istorijat ovog sujeverja opisuje Edvin Redford u Enciklopediji sujeverja, a povezuje se s Engleskom za vreme vladavine kralja Čarlsa I. Kralj je bio toliko vezan za svoju crnu mačku da je naredio da je čuva posebna straža. Kada je mačka uginula, ubrzo je izgubio vlast i bio uhapšen, što je dodatno učvrstilo uverenje o mističnoj moći crnih mačaka.

Osim u dvorovima, crne mačke su bile prisutne i na brodovima, gde su služile za lov na miševa i pacova. Međutim, verovalo se i da utiču na sudbinu broda - ako bi neka bila bačena preko ograde ili pala u more, smatralo se da će brod doživeti nesreću. Mornari su pratili ponašanje crnih mačaka da bi predvideli sopstvenu sreću. Ako bi mačka prišla mornaru, to je bio dobar znak; ali, ako bi mu prišla samo do pola puta i zatim se okrenula, to je nagoveštavalo nesreću. Ovo verovanje prenelo se i na njihove porodice, pa je crna mačka često bila prisutna u domovima mornara kako bi ih zaštitila od nesreće na moru. Zbog toga su crne mačke bile izuzetno cenjene, pa su ih čak i krali.

Vremenom su se ova verovanja proširila na mnoge narode. Kada bi se mornar spremao za put, ukućani su pratili reakciju crne mačke: ako bi krenula prema vratima, smatralo se da mu pokazuje siguran put, dok bi presecanje njegovog puta značilo upozorenje na opasnost. Takođe, verovalo se da su crne mačke bile pomoćnici veštica i da su se nakon sedam godina službe pretvarale u đavola.

Pad pa na sve četiri noge

Verovanje da mačka ima devet života potiče od starih Egipćana, koji su ih obožavali i divili se njihovoj izdržljivosti. Njihova sposobnost da prežive padove s velike visine doprinela je nastanku ovog verovanja. Ipak, verovanje u broj života varira - u arapskom i turskom folkloru mačkama se pripisuje sedam života, dok italijanska tradicija kaže da imaju tri.
Postoji rašireno verovanje da se mačka uvek dočeka na noge, i da zbog svoje spretnosti ima devet života. Iako se mačke često dočekuju na noge, to nije uvek slučaj. Tokom pada, mačka refleksno okreće telo i ispravlja se zahvaljujući svom visoko razvijenom osećaju za ravnotežu i elastičnost. Ova sposobnost poznata je kao mačji „ispravljajući refleks“. Mačka se uvek okreće u isti položaj, pod uslovom da ima dovoljno vremena tokom pada. Međutim, pojedine rase bez repa teže održavaju ravnotežu, jer mačke koriste rep za balansiranje prilikom okretanja.
Pun mesec može uticati na ponašanje domaćih mačaka kroz pojačanu aktivnost, nemir i izraženije lovačke instinkte. Povećana svetlost tokom noći stimuliše njihov noćni vid i podstiče istraživačko ponašanje, dok su neke mačke tada sklonije mjaukanju, markiranju teritorije ili čak bežanju iz kuće. Iako naučni dokazi nisu uvek konzistentni, vlasnici često primećuju promene raspoloženja svojih ljubimaca tokom punog meseca.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"