Ulaskom u novi milenijum i definitivnom adopcijom i mobilnih i internet
tehnologija postalo je jasno da će sve više i u poslovnom svetu, u svim industrijskim
sferama, biti sve veća količina podataka, da će oni imati dosta uticaja na kvalitet
poslovanja, ali da će pouzdanost i tačnost tih podataka i njihova zaštita igrati izuzetno
važnu ulogu u tome da neko ima poverenja da ostavi svoje podatke da ih drugi koristi,
a isto tako i podataka koje generišu kompanije, države, politika. Međutim, u prirodi
je čoveka da svuda tamo gde imamo kvalitet stvaranja novog, imamo i opoziciju koja
to što je neko stvoriо nastoji da zloupotrebi i pretvori u servis svog cilja i interesa,
kaže Diana Gligorijević, suosnivač komapnije TeleGroup, koja se već više od deceniju
i po bavi informacionom bezbednošću.
Spavanje je čovekova fundamentalna biološka potreba - vitalno je za
gotovo svaku telesnu i kognitivnu funkciju, za fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje:
jača imuni i kardiovaskularni sistem, obnavlja hormonsku ravnotežu, omogućava rast i
regeneraciju mišićnog i drugih tkiva. Neophodno je za optimalnu pažnju, koncentraciju,
rešavanje problema, donošenje odluka i kreativnost
Zašto je bezbednost sajber prostora uslov bez koga je nezamisliv život u društvu neslućenog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija? U čemu je značaj sajber prostora u sadašnjosti naše civilizacije? Zašto taj takoreći imaginarni prostor predstavlja opasnost za bezbednost država, korporacija, ustanova, čovekove privatnosti? O ovim pitanjima u nauci, stručnim časopisima, publicistici i medijima postoji ogromna literaturа. Ovim pitanjima se bave visokoškolske ustanove, naučni instituti, ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, nacionalni centri, specijalizovane tehnološke firme.
Sam izraz cyberspace prvi je upotrebio pisac naučne fantastike Vilijam Gibson u noveli Burning Chrome ( Kako smo popalili Hromu) iz 1982, a dve godine kasnije ovaj koncept razradio u romanu Neuromanser, čime je utemeljio kratkotrajni sajberpank (cyberpunk), kao podžanr naučne fantastike.
Šta je sajber prostor? A šta sajber bezbednost? Zašto je bezbednost tog prostora
uslov bez koga je nezamisliv život u društvu neslućenog razvoja informaciono-komunikacionih
tehnologija? U čemu je značaj sajber prostora u sadašnjosti naše civilizacije, a još veći
za njenu sutrašnjicu? Zašto taj, takoreći imaginarni prostor predstavlja opasnost za
bezbednost država, korporacija, ustanova, čovekovu privatnost? .
Misija kompanije TeleGroup je da gotovo svim biznis liderima, bilo da dolaze iz zdravstva,
energetike, finansijskih institucija ili ma kojeg sektora od suštinskog značaja za ekonomiju i bezbednost države,
kontinuirano ukazuje na pretnje sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou, da te pretnje razumeju i budu kadri
da prepoznaju trendove u oblasti sajber bezbednosti kako bi donosili dobre poslovne odluke i adekvatne cybersecurity
strategije i sveli rizike poslovanja na minimum, kaže Marijana Gobeljić, menadžer poslovnog razvoja ove naše ugledne IT kompanije.
Tehnološka firma Algotech osnovana je pre 33 godine. Osnovali su je braća Goran i Aleksandar Bakoč,
diplomirani inženjeri elektrotehnike. Naziv firme je akronim dva početna slova njihovih imena. Alogtech je osnovan
kao računarska firma, ali je je u narednim decenijama išla ukorak s razvojem digitalnih tehnologija i danas se
bavi integracijom bezbednosnih sistema u gotovo svim oblastima - od korisničkih usluga do telefonije i raznih
aplikacija.
„Sajber napadi“ na preduzeća i institucije se najčešće posmatraju iz
tehnološkog i ekonomskog ugla, dok se njihov uticaj na zdravlje i bezbednosti radnika
uglavnom zanemaruje. Trend „rada na daljinu“ primorava kompanije da menjaju bezbednosnu
politiku i ulažu u obuku radnika koji „rade od kuće“.
Sajber napadi su na globalnom nivou svakodnevni, i uvek iznova ukazuju na
ranjivosti kritičnih infrastruktura, ali su oni uglavnom pretnja poslovno/finansijskim
podacima ne ugrožavajući ljudske živote na direktan način. U zdravstvu i medicini, međutim,
sajber-bezbednost je u direktnoj vezi sa zdravstvenom i životnom bezbednošću pacijenata
Očito je da informaciona bezbednost više nije tema za eksperte već deo opšte pismenosti
svakog građanina. U digitalnom svetu informacije su najvrednija imovina, a sposobnost da ih zaštitimo
postaje jednako važna kao čitanje, pisanje ili računanje… Informaciona bezbednost je odgovornost svih -
jer svaki korisnik informacionog sistema može biti i meta i ulazna tačka za napad, ali i odbrambeni
zid sistema… Moramo da naučimo kako da se ponašamo u digitalnom prostoru. Znanje, pažnja, zakoni i
napredne tehnologije zajedno čine osnovu jedne nove pismenosti, bez koje više nije moguće bezbedno
živeti, učiti i raditi.
Na udaljenosti od 124 svetlosne godine od Zemlje,
nalazi se zvezda, crveni patuljak K2-18, sa otprilike dvostruko manjim
prečnikom i masom od našeg Sunca. Oko ove zvezde, u njenoj nastanjivoj zoni,
nalazi se planeta K2-18b. Prečnik ove planete je oko 2,6 puta veći od Zemljinog,
dok je masa ove planete 8-9 puta veća od Zemljine. K2-18b je više nego 5 puta
bliža svojoj zvezdi nego Zemlja Suncu, i obiđe oko svoje zvezde za svega 33 dana.
Ove godine, 14. maja, desila se snažna erupcija na Suncu, koja je imala i uticaj na Zemlju.
Ovo je izazvalo brojne apokaliptične naslove u novinama, poput toga da će nas ova Sunčeva aktivnost vratiti
u kameno doba. Naravno, sve ovo bilo je preuveličano pošto solarne oluje mogu imati negativan uticaj na satelite,
uključujući i GPS, opterećenje električnih mreža, što može izazvati njihove prekide, probleme u radio-vezama,
određene poremećaje u internet strukturi… Sve ovo je, naravno, daleko od povratka u kameno doba.
Mada, ipak treba biti oprezan.
NASA-in rover "Perserverances" nedavno je, na površini Marsa,
naišao na omanju stenu neobičnog izgleda, koja je naglo pobudila zanimanje stručnjaka.
Dok se kretao niz padinu prema brdu Witch Haisel (Vič Hejzel) po ivici kratera Jezero,
na spoju između niza traka svetlih i tamnih tonova, rover je naišao na tzv. “plutajuće”
stene, koje izgledaju kao da su tu dospele sa nekog drugog mesta, odnosno kao da su tu
odnekud prenete, piše “IFL science”.
Jedna studija objavljena krajem aprila u "The Astrophysical Journal Letters" bavi
se kosmičkim poreklom zlata. Počelo se od osnovne naučne pretpostavke da su eksplozije u visoko
magnetiziranim neutronskim zvezdama, zvanim magnetari, možda stvorile zlato u svemiru, što se odnosi
i na brojne druge teške metale.
U jednoj nedavno objavljenoj naučnoj studiji navodi se da je moguće da svemir rotira?
Taj process je veoma dug tako da se pretpostavlja da je za jedan pun okret potrebno neshvatljivih 500
milijardi godina, objavljeno je u američkom časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society".
Istraživanje su sproveli stručnjaci sa Instituta za astronomiju Univerziteta Havaji, SAD.
Misijom "Chang e-8" koja se planira za 2028. Kina namerava da postavi temelje izgradnje
i pokretanja u rad trajne baze sa posadom na Mesecu. Dodatno, Kina planira da tamo izgradi nuklearni reaktor!
Time Kina otkriva svoje namere da postane vodeća svemirska sila u svetu koja bi, do 2030, tamo poslala više
astronauta na dugotrajni boravak. Ova namera ide uporedo sa planom NASA-e koja namerava da, u sklopu misije "Artemis",
pošalje svoje astronaute na površinu Meseca već krajem ove godine!
U nedavno okončanoj studiji Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech),
koja je objavljena u časopisu Nature Astronomy, tim naučnika naveo je da rana evolucija
Jupitera pomaže da se shvati kako se Sunčev sistem razvio u jedinstvenu strukturu.
Gravitacija ove velike planete, koju nazivaju i "arhitektom Sunčevog sistema",
izgleda da je imala ključnu ulogu u oblikovanju orbita drugih planeta i diska od gasa i prašine od kojih su one nastale.
Stručnjaci sa Univerziteta Berkli, u Kaliforniji, i Nacionalne laboratorije
"Lorens Berkli" smatraju da se u prostoru oko i između galaksija, u ogromnim oblacima jonizovanog vodonika,
krije polovina materije kosmosa. Za sada nema načina da se to posmatra kao vidljivo stanje ali je međunarodni
tim astronoma i astrofizičara primenio načine otkrivanja ovih mesta u međuzvezdanoj tami.
Kroz vekove postojanja i rada, prva naučno-istraživačka institucija
u Velikoj Britaniji postala je istorijsko središte razvoja globalne navigacije,
merenja vremena i još mnogih velikih naučnih poduhvata. Kroz nju prolazi linija
početnog Zemljinog meridijana, što posetiocima omogućava da istovremeno
jednom nogom stoje na istočnoj, a drugom nogom na zapadnoj hemisferi
Zemljine lopte
Zemlja se redovno sudara s materijom iz svemira, ali su ti objekti obično previše
mali da bi prouzrokovali štetu. Prethodni sudari su oblikovali istoriju Zemlje, od formiranja njenog
satelita do istrebljenja vrsta. Verovatnoća da se asteroidi sudare je vrlo niska, ali se ti događaji
odigravaju s vremena na vreme, a šteta koju uzrokuju je velika. Postoji veći broj mogućnosti
koje se istražuju zbog prevencije sudara, ali još uvek nema sveobuhvatnog sistema odbrane.
Da li je poreklo života moglo biti pokrenuto isključivo prirodnom hemijom Zemlje?
Najnovije istraživanje tima sa Univerziteta LMU u Minhenu sugeriše da je to moguće. Naučnici su
uspešno rekonstruisali drevne geohemijske uslove u laboratoriji, omogućivši primitivnim
mikroorganizmima da opstanu bez dodatnih hranljivih materija.
Matematičar po pozivu, istraživač po prirodi, pedagog po ubeđenju a
humanista po vrednostima, dr Baralić je skromna osoba, retka u domaćem i u međunarodnom
naučnom prostoru. Đorđe je pomoćnik direktora Matematičkog instituta SANU zadužen za
međunarodnu saradnju, rad sa darovitim studentima i promociju nauke.
Ideja humanoidnih ili čovekolikih robota stara je skoro dva i po milenijuma.
U Kini je, u 4. veku pne, napisano taoističko delo “Liezi”, koje se najčešće pripisuje filozofu Lie Jukouu.
Tu je pružen detaljan opis robota veličine čoveka, napravljenog od drveta i kože. Robota je, navodno,
napravio inženjer Jan Ši, u 10. veku pne. Savremeni kineski stručnjaci znatno su nadmašili vizije drevnih filozofa.
U srcu Kvebeka, tokom svetske izložbe Expo 67, održane 1967. godine, izgrađen je jedan
od najpoznatijih arhitektonskih projekata 20. veka - "Habitat 67". Ovo naselje koje se smatra pionirskim
u svetu urbanog dizajna, predstavljalo je viziju budućnosti u kojoj su stambeni prostori bili funkcionalni,
estetski privlačni i usklađeni s prirodom.
Gotovo 70% svetske proizvodnje retkih zemnih metala odvija se u Kini.
Tamo je, krajem dvadesetih godina prošlog veka, došlo do prvih značajnih otkrića i već
deset godina traje obimna. proizvodnja. Na državnom nivou pokrenut je rad Laboratorije
za hemijsku primenu i istraživanje retkih elemenata. U istoj deceniji je oformljeno
Kinesko udruženje za retke zemne metale koje izdaje dva stručna časopisa o ovoj temi.
U međuvremenu je stvorena i specijalizovana laboratorija u Čangčunu, prestonici
severoistočne provincije Đilin.
Region oko grada Mogok, u Mijanmaru, popularno se naziva Zemljom rubina, zbog obilatih nalazišta
ovog dragog kamenja, koja snabdevaju 90% svetskog tržišta. Pominje se još od 13. veka, a modernu eksploataciju
započeli su Britanci tokom kolonijalne kontrole od 1886. do 1948. godine, da bi vlasti Mijanmara 1962. godine
sprovele nacionalizaciju rudnika zbog ozbiljnog rasta nelegalne trgovine. Zbog loših uslova rada i kršenja
ljudskih prava, SAD i Evropska unija 2003. godine su uvele moratorijum na trgovinu mijanmarskim rubinima,
koji je trajao čitavih 13 godina, ali je u poslednje vreme delimično ukinut.
Mineralogija je naučna disciplina koja predstavlja ogranak geologije a bavi
se proučavanjem svojstava, građe, rasprostranjenosti, primene i sastava minerala.
Iz ove naučne oblasti proistekao je hobi prikupljanja minerala. Nemački naučnik Georgij Agrikola,
odnosno Georg Bauer kako mu je pravo ime, živeo je u 16. stoleću i smatra se za utemeljitelja mineralogije
i geologije. Ujedno, on je bio i prvi hobista ovog tipa. Sakupljanje minerala kao aktivnost postoji već pola
milenijuma a u 16. veku nastala su i prva naučna dela o mineralima. Tada nastaju impresivne kolekcije minerala.
Sve je više dokaza da je prenatalno lečenje teških genetskih poremećaja moguće,
ubrizgavanjem leka u amnionsku tečnost, čime se sprečavaju oštećenja koja počinju da se
razvijaju još dok je plod u materici. To je pokazala i studija Univeziteta Kalifornija
(San Francisco, SAD), otkrivši da je isporuka leka za spinalnu mišićnu atrofiju (SMA)
preko amnionske tečnosti sasvim bezbedna i da pomaže u sprečavanju oštećenja nervnih ćelija
u kičmenoj moždini, u delu centralnog nervnog sistema koji je odgovoran za kretanje.
Spinalna mišićna atrofija je neurodegenerativna bolest koja uzrokuje slabost mišića,
atrofiju, pa i smrt ukoliko se ne leči, a bezbednost moguće nove metode prenatalnog
lečenja ispitana je u eksperimentu na miševima obolelim od SMA, i na potpuno zdravim ovcama.
Međunarodni tim naučnika predvođen istraživačima Univerziteta u Batu
(Velika Britanija) proučavao je evolucione razlike među sisarima i otkrio da vrste
sa većim mozgom i dužim životnim vekom imaju tendenciju da više „ulažu“ u gene povezane
sa imunitetom. Ovi nalazi su pokazali da dugovečnost kod sisara podstiču široke genomske
promene, a ne pojedinačni geni.
Slušajući muziku, sigurno ste doživeli da pojedine melodije na poseban način
„odjekuju“ u vama, bude posebne emocije i primoravaju vas da nesvesno lupkate nogama u
njihovom taktu. Muzika se smatra „univerzalnim jezikom“ koji čini da ljudi u različitim
kulturama, uz muziku, izvode slične pokrete a deca instinktivno poskakuju u određenom ritmu.
Odrasle osobe koje pate od depresije razvijaju dugoročna fizička stanja -
hronične bolesti - oko 30 odsto brže od ljudi bez depresije, otkriva nova studija koja je
nedavno objavljena u PLOS Medicine. Autori ovog istraživanja, naučnici sa britanskog
Univerziteta u Edinburgu, kažu da depresiju treba posmatrati kao stanje „celog tela“,
koje zahteva lečenje i u oblasti mentalnog i u oblasti fizičkog zdravlja.
Tanzanija je podeljena na 31 region. Na severoistoku te afričke
države je region Aruša u kome se nalazi okrug Karatu. U tom okrugu su naseobina
Baraj i jezero Ejasi, poznati po jedinstvenom afričkom plemenu koje obitava na
tom prostoru. To je starosedelački narod, odnosno pleme Hadza čija brojnost jedva
da nadmašuje hiljadu pojedinaca. Njihova prošlost se može naslutiti na osnovu
usmenog predanja koje se prenosi sa kolena na koleno.
Zamislite da šuma u zapadnoj Africi odzvanja pozivima šimpanzi,
ali ti pozivi nisu samo krikovi ili upozorenja. Nova istraživanja otkrivaju da šimpanze
ne samo da komuniciraju već kombinuju zvuke u "rečenične" strukture koje menjaju značenje.
Gotovo kao ljudi, navodi se u izveštaju koji je objavio Maks Plank Institut za evolucionu
antropologiju.
Na severoistoku Kolumbije je okrug La Guahira u kome se nalazi rudnik
uglja Serehon. Tu je početkom tekućeg milenijuma boravila grupa naučnika i studenata
iz SAD. Naučna ekspedicija u tom kolumbijskom rudniku, ujedno na arheološkom i
geološkom lokalitetu, rezultirala je otkrićem ukupno 186 fosila od 30 jedinki dotad
nepoznate životinje. Većina su bile odrasle jedinke i poneko mladunče.
Bilo je potrebno duže vreme da se utvrdi o kom stvorenju je reč.
Savremeni izazovi u proizvodnji hrane, poput klimatskih promena,
urbanizacije i sve većeg pritiska na poljoprivredno zemljište, zahtevaju inovativne
pristupe koji mogu obezbediti održivu i stabilnu ishranu stanovništva u budućnosti.
U tom kontekstu, vertikalna poljoprivreda se ističe kao rešenje koje prevazilazi
tradicionalnu proizvodnju salate i zeleniša, nudeći mogućnosti uzgoja čitavog spektra
prehrambenih grupa.
Iako promene u prirodi mogu izgledati male i postepene, njihovi kumulativni
uticaji se postepeno sabiraju, vodeći ka onom što se naziva prelomna tačka. Ovakve tačke
mogu biti iznenadne, posle njih često nema povratka i mogu imati katastrofalne posledice.
Švajcarski naučnici su 2023. uspeli da proizvedu perje iz krljušti na stopalima pilića,
pokazavši da evolutivni skok od krljušti do perja ne zahteva velike promene u sastavu genoma ili ekspresiji gena.
Godina koja je za nama i zvanično je najtoplija od kad je, sredinom 19. veka,
započeto beleženje temperature, i prva je kalendarska godina u kojoj su globalne temperature
za 1,5°C premašile temperature iz predindustrijskog vremena. Zagrevanje planete neće prestati
dok se ne postigne nulta emisija gasova staklene bašte, te je jasno da potreba čovečanstva da
se smanje efekti tog fenomena nikad nije bila hitnija
U senci slavnog Čarlsa Darvina često se krije jedno podjednako veliko ime, Alfred Rasel
Volas (Alfred Russel Wallace, 1823-1913), britanski prirodnjak, geograf, antropolog i biolog.
Volas nije bio samo nezavisni začetnik teorije prirodne selekcije već i osnivač biogeografije,
nauke koja proučava raspodelu biljnih i životinjskih vrsta kroz prostor i vreme. Njegovo
najpoznatije otkriće, Volasova linija, i danas predstavlja jedan od najfascinantnijih primera
kako istorija Zemlje oblikuje raspodelu života.
Na jugu Afrike je država Esvatini, ranije Svazilend. Graniči sa Južnom Afrikom,
izuzev malog dela teritorije na severoistoku gde je granica sa Mozambikom. Jedna od dvaju prestonica
i najveći grad je Mbabane. Severozapadno od Mbabanea je rudnik Ngvenja.
Nemački elektroinženjer i pronalazač Artur Šerbius,
daleke 1918. godine nije mogao ni da sanja da će njegov pronalazak
mašine za šifrovanje poslovne i diplomatske komunikacije pod nazivom
Enigma, postati predmet posebne važnosti u prvoj polovini 20. veka. Osmišljena kao komercijalni uređaj za tajnu
poslovnu komunikaciju i patentirana u Nemačkoj 23. februara 1918. godine pod brojem DE416219, Enigma je bila sastavljena
iz četiri celine: tastature za unos slova, centralnih rotora, lampborda ili panela sa lampicama za prikaz šifrovanog
izlaza i brojača koji je beležio broj unetih slova.
ZTokom Drugog svetskog rata, vojska SAD imala je velike
probleme sa zaštićenom komunikacijom jer su pogotovo japanski šifranti bili
izuzetno uspešni u njenom dešifrovanju. Dešavalo se čak i da Japanci upadnu
u frekvencije radio-stanica i emituju svoje poruke, što je stvaralo značajne
probleme na samom terenu i u strateškim operacijama američkih snaga.
Oni koji su pre 15 godina propustili priliku da vide karikature Nikole Tesle,
kada su bile izložene u muzeju koji nosi njegovo ime, mogu to da nadoknade posetom Kuli na Gardošu.
Adam Bohorič bio je slovenački lingvista, propovednik protestantske provenijencije
i edukator. Rođen je u malommestu Brestanica, na istoku današnje Slovenije, dvadesetih godina 16.
stoleća. Obrazovao se u Vitenbergu, u Saksoniji. Veliki uticaj na Bohoriča, tokom njegovog
školovanja, izvršio je Filip Melanhton, vodeći intelektualac epohe reformacije i saradnik Martina
Lutera.
Prema jednom najnovijem istraživanju - studija je objavljena
pošetkom marta u časopisu "Environmental Research Letters" - Antarktička cirkumpolarna
struja (ACC) bi mogla da oslabi za petinu do 2050. godine, što je promena sa dalekosežnim
posledicama po temperature okeana, podizanje nivoa mora i ekosisteme Antarktika. Pomenuta
struja kreće se u smeru kazaljke na satu oko Antarktika i, budući da je to najjača okeanska
struja na Zemlji, prenosi oko milijardu litara vode u sekundi.
U permafrostu, ledenom pokrivaču tla u Sibiru, nedavno su otkriveni ostaci
tela jedne od najstrašnijih životinja Evrope i Azije - pećinskog medveda (Ursus spelaeus).
Reč je o ogromnom polarnom medvedu koji je, sa oštrim zubima, bio strah i trepet za druga
živa bića tog vremena a koji je bio vegetarijanac!
Grupa od pet naučnika sa Univerziteta Berkli, u Kaliforniji, otkrili su novu boju
za koje tvrde da je do sada niko nije video! Oni su vršili eksperimente i, prilikom jednog
ispitivanja, uperili su lasere u oči učesnika. Zbog pobuđivanja ćelija mrežnjače, naučnici
navode da su videli plavo-zelenu boju za koju se ne zna a koju su oni nazvali "olo".
Rezultati ovog ispitivanja objavljeni su nedavno u časopisu "Science Advances".
Kako je navedeno u "Neuroscience news", pitanje kada su ljudi prvi put
počeli da se među sobom sporazumevaja rečima i dalje je tajna ljudske istorije.
Koliko god da fosili i artefakti upućuju na određene tragove, ishod jednog novog
genetskog istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Frontiers in
Psychology, upućuje na ne baš utemeljen zaključak o vremenu nastanka jezika.
Duboko ispod površine Indijskog okean nalazi se gravitaciona rupa,
prenosi portal “The Brain Maze”, a na osnovu ispitivanja koje su sproveli stručnjaci
Indijskog instituta za nauku, zajedno sa brojnim saradnicima iz drugih zemalja.
Ono što ovaj nalaz čini posebnim to je pretpostavka da u Indijskom okeanu ima još
“nečega” ispod okeanskog dna a čemu nedostaje masa. Za sada naučnici su, koristeći
brojne geofizičke modele, otkrili uzrok ove pojave: reč je o ostatku drevnog okeana
Tetis, koji je nestao pre više stotina miliona godina, a što čini tzv. "gravitacionu rupu",
područje u okeanu u kojem je gravitaciona sila drugačija nego u okolnim regijama.
Kako piše “Euronews”, italijanski arheolozi su u Trentu otkrili
veliku nekropolu iz predrimskog Gvozdenog doba (500 godina pne - 1 godina pne).
U nekropoli su naišli na više od dvesta grobnica, među kojima i na one sa ornamentalnim
pogrebnim predmetima, koje nude uvid u ranu istoriju regije. Stručnjaci su naveli da
je “to više od rimskog grada“, dodavši da je otkriće tog dela istorije od velikog značaja
za očuvanje svesti o bogatstvu kulturnih korena regiona. Iza ovog otkrića stoji Gradska
kancelarija za arheološko nasleđe grada Trenta.
Italijanski istraživači sa Univerziteta u Pizi tvrde da su otkrili ogromnu podzemnu
gradsku mrežu ispod egipatskih piramida, pravi podzemni grad za koji se donedavno nije znalo!
Oni navode da njihovi radarski snimci otkrivaju postojanje velikih uređenih podzemnih prostora,
vertikalnih šahtova i spiralnih stepenica, kanala koji podsećaju na cevi za donos i odvod vode,
a tu je i skrivena mreža objekata na oko 610 m ispod površine. Štaviše, oni pominju da bi
Dvorana zapisa, navodna biblioteka koja čuva drevna egipatska znanja, mogla da leži unutar
ovog podzemnog kompleksa.
Kinesko startap preduzeće “AgiBot” predstavilo je svog humanoidnog robota
nazvanog Lingxi X2. Robot koristi naprednu veštačku inteligenciju kombinovanu sa vrhunskom
robotikom tako da može da hoda, da trči i da se okreće, čak i da vozi bicikl i skuter.
More malo-malo pa iznenadi čoveka. Nedavno su, po pisanju britanskog dnevnika "The Guardian", posetioci jedne plaže u
oblasti Baha Kalifornija, duž obale Tihog okeana, primetili izuzetno retku ribu iz porodice "pojasovki". Ta vrsta živi na velikim
dubinama i retko izlazi na površinu tako da se retko kad može videti. A to kada se vidi, najčešće je onda kada riba ugine pa je
talasi kasnije izbace na obalu. Ovoga puta jedan posetilac koji se zatekao na pomenutoj plaži snimio je dugačku, pljosnatu,
svetlucavu ribu odmah pošto ju je ugledao u vodi.
Američka svemirska agencija NASA nedavno je objavila izveštaj
u kojem je navedeno da je prošlogodišnji globalni porast nivoa mora veći
nego što se očekivalo za 2024 - zbog naglog toplotnog širenja morske vode
i topljenja ledenih pokrivača i glečera. U izveštaju se dalje navodi da je,
tokom prošle godine, najtoplije u istoriji, zabeležena godišnja stopa rasta
iznosila 5,9 mm, a očekivalo se ne više od 4,3 mm! Posmatrano tokom niza
godina, stopa porasta nivoa mora se udvostručila za poslednje tri decenije,
tj. globalni nivo mora porastao je za 10 cm otkako je počelo satelitsko snimanje
nivoa okeana, 1993. godine.
Nedavno istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa
Univerziteta u Kembridžu, Engleska, obuhvatilo je zapise iz 50
botaničkih vrtova i arboretuma zabeležene u poslednjih sto godina.
U tim zaštićenim prostorima gaji se oko pola miliona biljaka,
pokazuju rezultati objavljeni u časopisu "Nature Ecology & Evolution"
ali se i otkriva da su svetske zbirke dostigle maksimum kapaciteta.
Botaničke bašte su prepune. Ima sve manje prostora i mogućnosti za uzgajanje.
Stopa kojom se biljke navode kao ugrožene sve brže raste i već sada nema načina
da se bilo šta promeni, što vodi u rizik izumiranja zaštićenih vrsta.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
