RETKE ZEMLJE

Oliver Klajn

Metali i minerali

Otkrića u Unutrašnjoj Mongoliji

Gotovo 70%  svetske proizvodnje retkih zemnih metala odvija se u Kini. Tamo je, krajem dvadesetih godina prošlog veka, došlo do prvih značajnih otkrića i već deset godina traje obimna. proizvodnja. Na državnom nivou pokrenut je rad Laboratorije za hemijsku primenu i istraživanje retkih elemenata. U istoj deceniji je oformljeno Kinesko udruženje za retke zemne metale koje izdaje dva stručna časopisa o ovoj temi. U međuvremenu je stvorena i specijalizovana laboratorija u Čangčunu, prestonici severoistočne provincije Đilin.

Veruje se da se više od trećine svetskih rezervi retkih zemalja i minerala nalazi u Kini. Na severu zemlje je glavni industrijski  centar ove delatnosti, ujedno i najveći grad Autonomne oblasti Unutrašnja Mongolija, Baotou. Tamo se dobijaju metalurški koncentrati i vrši obrada retkih zemnih metala, što je učinjeno i na jugu zemlje gde je formiran konglomerat koji se bavi obradom retkih metala.
Rizična strana rada sa tim elementima je šteta koja se nanosi prirodi pošto se pri obradi ispuštaju, najčešće,  fluorovodonik, sumpor-dioksid, amonijak i sumporna kiselina. Reč je o jalovini rude u kojoj ima malo samog metala, zbog čega se primenjuju posebne tehnike koje su po pravilu štetne za okolinu.
Guangdžou je glavni i najveći grad južne provincije Guangdong. U njemu se nalazi Institut za geohemiju koji radi pod nadzorom Kineske akademije nauka. Da bi se umanjile štetne posledice postupaka dobijanja retkih metala, primenjen je postupak elektrokinetičkog rudarstva koji podrazumeva uklanjanje čestica iz tla pomoću električne struje. Time su kineski stručnjaci, za relativno kratko vreme, povećali efikasnost postupka vađenja retkih zemnih metala - čak 95 %, što je znatno više nego ranije i to uz smanjenje štetne emisije.
Jedan od ukupno 17 retkih metala koji se vadi u Kini je skandijum. Nabogatije je nalazište u rudniku Bajan Obo, u kojem skandijum potiče od stene karbonatita. Kina je, za sada, najveći proizvođač skandijuma u svetu. Ovaj retki elemenat ima primenu u izradi gorivih ćelija, raznih legura, produkata katalize i energije za osvetljenje. Utvrđena je i njegova povećana koncentracija u uglju u više kineskih rudnika.

Kineski geolozi su prošle godine otkrili dva retka minerala zasnovana na skandijumu i niobijumu. Nazvani su oboniobit i skando-fluoro-ekermanit. Do otkrića je došlo u Bajan Obou. Inače, u poslednjih 65 godina, u tom delu Unutrašnje Mongolije nađeno je 18 retkih minerala priznatih i od strane Međunarodnog udruženja mineraloga. Njihova primena je vrlo raznovrsna. Kuriozitet nalaza je u činjenici da je skando-fluoro-ekermanit prvi mineral koji sadrži skandijum - a da je otkriven u Kini. On je ili bledožut ili plavičast. I glavno nalazište itrijuma je u Bajan Obou mada ga ima i na jugu zemlje.
U južnoj  provinciji Guejdžou je okrug Ziđin, gde su značajna nalazišta itrijuma. Radioaktivni izotop ovog retkog elementa je itrijum-90. Na medicinskom fakultetu u Guangdongu se primenjuje u lečenju hepatocelularnog kancera, najučestalijeg tipa raka jetre. Kineski lekari već godinama obavljaju terapiju sa ovim izotopom retkog metala.
Preostali elementi su lantanoidi. Lantan je mekani metal sklon deformaciji. Ima, pored ostalog, primenu u poljoprivredi. Slične odlike ima i cerijum. Čak tri petine ukupne godišnje proizvodnje svih retkih metala u Kini otpada na lantan i cerijum.  
Junan je provincija na jugu Kine. Tu je otkriveno veliko nalazište retkih minerala i metala, što ovaj prostor države čini da bude najveće nalazište u svojoj kategoriji. Utvrđeno je da nalazište raspolaže sa oko milion i sto pedeset hiljada tona retkih minerala, od čega su trećina elementi poput prazeodmijuma čija je karakteristika sličnost sa srebrom. Razlika u odnosu na Bajan Obo, na severu, je u tome što su tamo mahom laki dok su u Junanu srednji i teški retki zemni metali.  

Organizacija koja je otrkila nalazište u Junanu nosi naziv “Kinesko geološko istraživanje” koja predstavlja najbitniju ustanovu za delatnosti ovog tipa. Posebno je značajno što prikupljaju i čuvaju podatke vezane za retke minerale i metale I, uporedo, razvijaju postupke za njihovo otkrivanje i proučavanje.
U Bajan Obou je utvrđeno postojanje bajanoboita. Kažu: prvog fluorokarbonata među teškim zemnim metalima. Odlikuje ga nesvakidašnji hemijski sastav i kristalna struktura.
U glavnom gradu Vijetnama Hanoju je, pre 13 godina, pokrenut zajednički poduhvat  istraživanja tla zajedno sa Japanom. Osnovali su Centar za istraživanje retkih zemnih elemenata i utvrdili transfer tehnologije kako bi, udruženi, parirali Kinezima u ovom segmentu metalurgije i mineralogije.

Japan je drugi najveći korisnik proizvoda od retkih metala, posle Kine. U Vijetnamu od ranije postoji Institut za tehnologiju radioaktivnih i retkih elemenata koji danas sarađuje sa japanskim stručnjacima u postupku obrade ruda i izdvajanju rettkih elemenata. Japanci imaju iskustva u ovoj oblasti jer su njihove firme obavljale  radove na lokacijama sa retkim metalima i mineralima po Aziji i Australiji.
U Japanu se došlo do otkrića značajnih rezervi u moru – što je veoma skup i složen poduhvat. Procenjuje se da, na dubini od oko 6000 m, u mulju na dnu postoje značajne rezerve retkih elemenata. Da bi se doprlo do velikih dubina koriste se razne tehnike. Proizvodni zadatak je sakupljanje hiljade tona blata na dnevnom nivou, što mora da se izvuče na kopno.
Na oko dve hiljade kilometara od Tokija nalazi se nenaseljeni atol Minamitorišima, najistočnija teritorija Japana. U blizini tog atola pronađeno je blato sa oksidima retkih elemenata. Prve procene upućuju da tamo ima više miliona mineralizovanih sedimenata! Ako Japan utvrdi tehnologiju vađenje mulja iz mora, mogao bi da ugrozi globalni primat Kine. Nađene su i desetine retkih minerala baš oko Minamitorišime, na 25 lokacija.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"