POLJOPRIVREDA
J.S.P.
Model za povećanje prinosa i smanjenje uticaja na životnu sredinu
Izvori proteina za gradove budućnosti
Savremeni izazovi u proizvodnji hrane, poput klimatskih promena, urbanizacije i sve većeg pritiska na poljoprivredno zemljište, zahtevaju inovativne pristupe koji mogu obezbediti održivu i stabilnu ishranu stanovništva u budućnosti. U tom kontekstu, vertikalna poljoprivreda se ističe kao rešenje koje prevazilazi tradicionalnu proizvodnju salate i zeleniša, nudeći mogućnosti uzgoja čitavog spektra prehrambenih grupa.
U najnovijem istraživanju sprovedenom u okviru platforme TUMCREATE u Singapuru, pod rukovodstvom Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM), analizirane su mogućnosti vertikalne poljoprivrede za uzgoj šest različitih grupa hrane: biljnih kultura, algi, gljiva, insekata, ribe i uzgojenog (kultivisanog) mesa. Rezultati ukazuju na značajno povećanje prinosa po površini uz istovremeno smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Tradicionalna poljoprivreda često dostiže svoje granice, naročito u uslovima ekstremnih vremenskih prilika ili u urbanim sredinama s visokom gustinom naseljenosti i ograničenim zemljištem. U takvom kontekstu, vertikalna poljoprivreda omogućava lokalizovanu proizvodnju hrane, nezavisno od spoljašnjih klimatskih faktora i uz efikasno korišćenje prostora.
„Vertikalna poljoprivreda predstavlja dragocen dodatak postojećim sistemima jer omogućava proizvodnju hrane u blizini potrošača, nezavisno od vremenskih uslova“, ističe se u studiji. Korišćenjem podataka dobijenih eksperimentima, istraživački tim je razvio okvir za procenu prinosa i ekološkog uticaja poljoprivrede u kontrolisanim uslovima, čime se stvara osnov za dalje modelovanje i primenu u urbanim sredinama.
U okviru desetoslojnog modela vertikalne farme, istraživači su analizirali potencijal šest prehrambenih grupa. Posebno je istaknuto povećanje prinosa proteina po jedinici površine, koje je kod gljiva i insekata više hiljada puta veće u odnosu na tradicionalne useve. Ovakav prinos, ostvaren u uslovima kontrolisane proizvodnje, istovremeno doprinosi smanjenju korišćenja zemljišta, eliminiše potrebu za pesticidima i antibioticima i značajno smanjuje emisije zagađujućih materija.
Studija je deo projekta Proteins4Singapore, koji ima za cilj da istraži održive i funkcionalne izvore proteina za gradove poput Singapura. Ova država sprovodi strategiju „30-do-30“, čiji je cilj da do 2030. godine 30% prehrambenih potreba obezbedi iz lokalne proizvodnje. Dobijeni rezultati pokazuju da vertikalna poljoprivreda može igrati ključnu ulogu u realizaciji ovog cilja. Istraživanje naglašava i značaj kružnog korišćenja resursa. Na primer, gljive i insekti mogu se uzgajati na nusproizvodima biljne proizvodnje, čime se zatvara ciklus i omogućava pretvaranje otpadnih materijala u hranljive supstance. Osim toga, reč je o kulturama koje zahtevaju minimalno osvetljenje, što dodatno smanjuje potrošnju energije - jednu od najvećih slabosti vertikalne poljoprivrede. Time se otvaraju mogućnosti za efikasnije modele proizvodnje, koji istovremeno pružaju visoku nutritivnu vrednost.
Najveće prepreke za širu primenu poljoprivrede u kontrolisanim uslovima su visoka energetska potrošnja i nedovoljna društvena prihvaćenost pojedinih izvora hrane, poput algi i insekata. Uprkos njihovim prednostima u prinosu i održivosti, mnogi potrošači ih još uvek ne prihvataju kao deo svakodnevne ishrane. „Vertikalna i kontrolisana poljoprivreda može promeniti način na koji proizvodimo hranu“, ističe se u izveštaju. „Međutim, za ostvarenje punog potencijala potrebna su tehnološka unapređenja, međusektorska saradnja, podsticajne politike i edukacija javnosti.“
J.S.P.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
