ŠIFRE
Z.Š
Nastanak Enigme
Priprema za sukob
Nemački elektroinženjer i pronalazač Artur Šerbius, daleke 1918. godine nije mogao ni da sanja da će njegov pronalazak mašine za šifrovanje poslovne i diplomatske komunikacije pod nazivom Enigma, postati predmet posebne važnosti u prvoj polovini 20. veka. Osmišljena kao komercijalni uređaj za tajnu poslovnu komunikaciju i patentirana u Nemačkoj 23. februara 1918. godine pod brojem DE416219, Enigma je bila sastavljena iz četiri celine: tastature za unos slova, centralnih rotora, lampborda ili panela sa lampicama za prikaz šifrovanog izlaza i brojača koji je beležio broj unetih slova.
Deset godina potom, Šerbijus je i u SAD podneo zahtev za priznanje patenta koji je zaveden pod brojem US1657411; ali, za razliku od svoje otadžbine, tamo je prodao samo par stotina primeraka. Procenjuje se da je komercijalnih modela pod oznakama D i K prodato oko 6000, a da je ukupno proizvedeno najviše 40.000 mašina. Uvidevši prednosti Enigme i njene praktično za to vreme neprobojne enkripcije, Nemačka je sa tim aparatima opremila sva tri roda svoje vojske i kopnene trupe i vazduhoplovstvo i ratnu mornaricu. Posebno se težinom dešifrovanja odlikovala modifikovana verzija koju su koristile podmornice, pod nazivom Kriegsmarine Enigma M4. Naravno, tokom Drugog svetskog rata, korišćene su adaptirane verzije sa dodatnim zaštitnim rotorima.
Poljski matematičari Marijan Rejevski, Jirži Rožicki i Henrik Zigalski su 1932. godine matematički rekonstruisali logičku strukturu vojne Enigme. Pred sam rat, poljska obaveštajna služba je podelila te informacije sa saveznicima. Primenom grupne teorije, tehnike apstraktne algebre, Rejevski je analizirao način rada rotora u mašini i, umesto da ručno isprobava kombinacije, on je matematički modelovao njen rad. Naime, modelovao je rad mašine kao niz permutacija; a da bi se svaka postavka rotora ponašala kao složena permutacija, Rejevski se usredsredio na proučavanje kompozicije permutacija kako bi otkrio šablone.
U korist Poljacima išlo je i saznanje da nemački operateri svaki dan biraju novu početnu poziciju rotora, ali da startnu šifru uvek šalju dva puta zaredom, na samom početku poruke. Ubrzo su razvili i prvu mašinu za mehaničko dešifrovanje pod imenom Bomba, koja je imala sposobnost automatske provere ogromnog broja mogućih kombinacija. Henrik Zigalski je zahvaljujući tome napravio i posebne tabele koje su ručno pravljene za sistematsko ispitivanje svih mogućih postavki rotora. Iako su nemački inženjeri potom, da li na osnovu dobijenih obaveštajnih podataka ili iz puke predostrožnosti, dodali još rotora i time dodatno otežali dešifrovanje Enigme, poljski matematičari su postavili temelje i svoje znanje tik pred napad na svoju zemlju preneli britanskim obaveštajcima koji su nastavili rad.
TJURINGOV TEST |
Alan Tjuring (1912–1954) je bio britanski matematičar, logičar, kriptograf i pionir računarskih nauka. Smatra se jednim od najvećih umova 20. veka i osnivačem moderne informatike i veštačke inteligencije.
Rođen je u Londonu, a već u mladosti je pokazao izuzetan dar za matematiku i logiku. Školovao se na Kembridžu, a potom na Prinstonu, u SAD. Već 1936. godine objavio je rad u kojem je opisao "Tjuringovu mašinu", teorijski model univerzalnog računara koji može rešiti bilo koji algoritamski zadatak. Taj rad postavio je osnove za sve moderne digitalne računare.
Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Blečli Parku, tajnom britanskom centru za dešifrovanje neprijateljskih poruka. Njegov najveći doprinos bio je u razbijanju nemačke Enigma mašine, čime je omogućio saveznicima da čitaju vojne komunikacije nacističke Nemačke. Razvio je uređaj poznat kao „Bomba“, koji je automatizovao proces dešifrovanja. Njegov rad se smatra ključnim za skraćivanje trajanja rata i spasavanje miliona života.
Nakon rata, Tjuring je nastavio da radi na razvoju računara i postavio je osnove za ideju veštačke inteligencije, uključujući i poznati „Tjuringov test“ ili kriterijum za utvrđivanje da li mašina može razmišljati kao čovek.
Ipak, uprkos svojim zaslugama, bio je žrtva britanskih zakona protiv homoseksualnosti. Osuđen je 1952. godine i podvrgnut hemijskoj kastraciji. Umro je 1954. pod nerazjašnjenim okolnostima, u 41. godini života. Danas se smatra herojem, a 2013. godine britanska vlada mu je posthumno uputila zvanično izvinjenje, pa se od 2021. godine, njegov lik nalazi na novčanici od 50 funti. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
