KLIMA

I.J.P.

Kako promene vremena utiču na budućnost mladih

Naučni uvid u budućnost današnje dece

Kada se govori o posledicama klimatskih promena, dolazi se do zaključka da su najugroženija današnja deca. Ona će biti najviše pogođena nastavkom emisije gasova sa efektom staklene bašte. Klimatolozi otkrivaju da će milioni današnje dece, tokom svog života, biti izloženi do sada nezabeleženim toplotnim talasima, propastima useva, poplavama, sušama, požarima i tropskim olujama, ukoliko se nastave trenutna klimatska dešavanja.

Ako globalna temperatura poraste za 3,5 °C do 2100. godine, čak 92% dece rođene 2020. biće izloženo neviđenim toplotnim talasima tokom života, što znači čak 111 miliona dece. Ipak, postizanjem cilja Pariskog sporazuma od 1,5 °C, ovaj rizik bi mogao biti izbegnut za 49 miliona dece.
Sve ovo važi samo za jednu generaciju. Kada se u obzir uzmu sva današnja deca uzrasta od 5 do 18 godina, pod scenarijem zagrevanja od 3,5 °C, pogođeno bi bilo čak 1,5 milijardi dece, dok bi pod limitom od 1,5 °C bilo zaštićeno 654 miliona njih.
Istraživači sa Slobodnog univerziteta u Briselu (Vrije Universiteit Brussel - VUB) upozoravaju da će milioni mladih ljudi proživeti do sada nezabeleženu izloženost klimatskim ekstremima, kao što su toplotni talasi, propasti useva, poplave reka, suše, požari i tropske oluje… ukoliko se globalna emisija gasova sa efektom staklene bašte ne smanji. Profesor VUB-a, Vim Tiri ističe da se još 2021. pokazalo da će deca, naročito u siromašnim zemljama, biti nesrazmerno pogođena porastom ekstremnih vremenskih događaja. Sada se izračunalo da će broj klimatskih ekstrema tokom jednog života daleko prevazići ono što bi bilo moguće bez uticaja čoveka. Prema obavljenom istraživanju, čak i pod ograničenjem globalnog zagrevanja na 1,5 °C, 52% dece rođene 2020. godine biće izloženo ekstremnim toplotnim talasima, dok je to slučaj sa samo 16% onih rođenih 1960. godine.

Da bi se došlo do zaključka, naučnici su kombinovali demografske podatke i klimatske projekcije za svaku lokaciju na planeti, kako bi izračunali procente generacija rođenih između 1960. i 2020. koje će tokom života iskusiti do sada nezabeležene klimatske ekstreme. Što je osoba mlađa, to je veći rizik od izloženosti. Najveći teret snosiće deca u tropskim krajevima, a po scenariju od 3,5 °C - gotovo sva deca širom sveta biće pogođena. Studija ističe i jednu veliku nepravdu: 95% najsiromašnije dece rođene 2020. godine biće izloženo ekstremnim toplotnim talasima, u poređenju sa 78% dece iz najpovoljnijeg socioekonomskog sloja. Profesor Tiri naglašava da upravo najranjivija deca najviše trpe posledice. Sa ograničenim resursima i bez adekvatne zaštite, ona se suočavaju s nesrazmernim rizicima.

Uoči naredne globalne klimatske konferencije COP30, koja će biti održana u Brazilu, države su pozvane da unaprede svoje klimatske obaveze. Trenutne politike vode ka zagrevanju od oko 2,7 °C do kraja veka. Iz organizacije Save the Children poručuju da deca širom sveta već sada snose posledice krize koju nisu izazvala. Toplota im ugrožava zdravlje i obrazovanje, oluje im ruše domove i škole, suše im oduzimaju hranu.
Na kraju, i upozorenje da klimatske promene nisu problem budućnosti, one su sadašnjost i njihovi najteži efekti pogađaju najmlađe. Odluke koje se donose danas oblikuju životne uslove milijardi dece širom sveta. Ograničavanje zagrevanja na 1.5°C više nije samo naučni cilj, to je moralna obaveza.

I.J.P.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"