ŽIVOT U SVEMIRU
Mihajlo Racković
Zagonetni crveni patuljak
Vanzemaljci na “okean-planeti”?
Na udaljenosti od 124 svetlosne godine od Zemlje, nalazi se zvezda, crveni patuljak K2-18, sa otprilike dvostruko manjim prečnikom i masom od našeg Sunca. Oko ove zvezde, u njenoj nastanjivoj zoni, nalazi se planeta K2-18b. Prečnik ove planete je oko 2,6 puta veći od Zemljinog, dok je masa ove planete 8-9 puta veća od Zemljine. K2-18b je više nego 5 puta bliža svojoj zvezdi nego Zemlja Suncu, i obiđe oko svoje zvezde za svega 33 dana.
Najbliža planeta Suncu, Merkur, nalazi se na oko tri puta manjem rastojanju od Sunca nego što je to Zemlja, i napravi pun krug oko Sunca za 88 dana. Ovako velika blizina matičnoj zvezdi, najverovatnije, za posledicu ima sinhronu rotaciju, odnosno planeta okreće zvezdi samo jednu svoju stranu, što dalje znači da je na jednom kraju planete večni dan, dok je na drugom večna noć. Ipak, pošto je K2-18 mnogo manja i hladnija od našeg Sunca, planeta K2-18b prima vrlo sličnu količinu toplote od K2-18, kao što Zemlja prima od Sunca. Drugim rečima, planeta kruži oko svoje zvezde u nastanjivoj zoni. Međutim, to nije ono najzanimljivije…
Sa atmosferom od vodonika
Pošto planeta ima znatno veću masu od Zemlje, i dvostruko manju od Neptuna, smatra se da planeta nije ni stenovita (kao Zemlja ili Mars), a ni gasovita (kao Uran ili Neptun), već je nešto između. Vrlo je moguće da se radi o planeti potpuno prekrivenoj vodenim okeanom, ali sa gustom atmosferom od vodonika. “Vodeni svet”, ili “okean planeta” je posebna vrsta egzoplaneta, onih koje su prekrivene džinovskim okeanima, debelim više desetina km, na čijem dnu, zbog ogromnog pritiska, tečna voda prelazi u čvrsto stanje, odnosno posebnu vrstu leda koja ne nastaje zbog niskih temperatura. Ispod ovog leda, dolaze stenoviti omotač i metalno jezgro.
Ovakvim vrstama planeta bi, u Sunčevom sistemu, najviše odgovarali neki ledeni meseci poput Ganimeda, možda čak i neke patuljaste planete, ali sa jednom bitnom razlikom: ledeni meseci i patuljaste planete imaju mnogo manju masu od K2-18b i nemaju skoro nikakvu atmosferu, dok K2-18b ima gustu atmosferu, kojom dominira vodonik, slično gasovitim džinovima (Jupiter, Saturn, Uran i Neptun). Zbog nedostatka atmosfere i niskih temperatura, ledeni meseci “štite” svoj potencijalni tečni vodeni okean slojem leda na površini dok kod K2-18b tečni okean održavaju - slično kao na Zemlji - vazdušni pritisak i relativno umerene temperaure. Ipak, iako je ovo moguće, daleko od toga da je i dokazano jer i dalje postoji mogućnost da se radi o maloj gasovitoj planeti (umanjena i topla verzija Neptuna), gde se ispod guste atmosfere nalaze razni egzotični unutrašni slojevi planete, koji ni najmanje ne podsećaju na topao i prijatan vodeni okean.
Moguće je i da je K2-18b nešto sasvima treće - to jednostavno ne znamo i teško da možemo znati dok tamo ne pošaljemo svemirsku letelicu, što je jako teško zamisliti na velikoj udaljenosti od 124 svetlosne godine (svetlost od Sunca do Plutona putuje nešto više od 5 sati)! Međutim ni to nije ono najzanimljivije.
Greška koja budi nadu
Korišćenjem podataka dobijenih radom svemirskog teleskopa “Džejms Veb”, astronomi su detektovali hemijski otisak dimetil sulfida i/ili dimetil disulfida u atmosferi ove planete. Dimetil sulfid (CH3-S-CH3) i dimetil disulfid (CH3-S-S-CH3) su hemijska jedinjenja koja u prirodi na Zemlji proizvode isključivo živa bića, poput fitoplanktona. Na planeti K2-18b, ova dva organska hemijska jedinjenja (ili jedno) ima znatno više nego na Zemlji. Zasad nije poznato da li se oba ova hemijska jedninjenja nalaze na K2-18b, ili samo jedno. Ranije su, takođe na ovoj vansolarnoj planeti, otkrivana hemijska jedinjenja koja potencijalno mogu da se dovedu u vezu sa živim bićima, a to su ugljen-dioksid i metan. Otkriće ova dva hemijska jedinjenja su dosad najbolji nagoveštaj da smo otkrili život na vansolarnoj planeti! Naravno, treba biti oprezan jer i dalje nemamo dokaze o postojanju vanzemaljskog života. I dalje postoji mogućnost da je reč o grešci, doduše veoma maloj (iznosi 0,3%).
Da bi se otklonila i ova mogućnost greške, nastaviće se dalja istraživanja. Međutim, pošto je mogućnost greške relativno mala - hajde da je zanemarimo i kažemo da smo 100% sigurni da smo otkrili DMS i/ili DMDS - da li to znači da smo sigurno otkrili vanzemaljski život? Ipak, ne! Iako na Zemlji, prirodno, ova jedinjenja nastaju isključivo zahvaljujući živim bićima, i dalje postoji mogućnost da na K2-18b nastaju nekim nebiološkim hemijskim reakcijama kakvih na Zemlji nema. Reč je o drugačijem tipu planete koja kruži oko zvezde znatno drugačije od naše (manja je i hladnija od našeg Sunca), pa je i logično da se dešavaju drugačije hemijske reakcije.
Razlog za optimizam
DMS nije pronađen na drugim planetama u Sunčevom sistemu, ali je pronađen na kometi koju je istražila Evropska svemirska agencija, i tu se odbacuje mogućnost da je DMS nastao biološkim putem. Osim toga, DMS je dobijen kada su u laboratoriji simulirani uslovi kakvi su vladali na Zemlji neposredno pre nastanka života (opet nebiološkim putem). Razloga za skepsu ima puno, ali je zanimljivo da su detektovana hemijska jedinjenja koja se mogu povezati sa životom (najpre metan i ugljen-dioksid, zatim DMS i/ili DMDS). I to baš na planeti koja se nalazi u nastanjivoj zoni oko svoje zvezde!
Čak i ako se ne radi o “okean planeti” sa atmosferskim sastavom sličnim gasovitim divovima već jednostavno o manjem gasovitom džinu, nije nemoguće da tamo ima života - setimo se da je čuveni popularizator nauke Karl Segan pominjao mogućnost postojanja života na gasovitim džinovima. Time, istovremeno, ima dosta razloga za optimizam.
Mihajlo Racković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
