KOSMIČKI INVENTAR

S.S.

Koliko smo bezbedni od opasnosti iz svemira

Zaštita od beskraja?

Zemlja se redovno sudara s materijom iz svemira, ali su ti objekti obično previše mali da bi prouzrokovali štetu. Prethodni sudari su oblikovali istoriju Zemlje, od formiranja njenog satelita do istrebljenja vrsta. Verovatnoća da se asteroidi sudare je vrlo niska, ali se ti događaji odigravaju s vremena na vreme, a šteta koju uzrokuju je velika. Postoji veći broj mogućnosti koje se istražuju zbog prevencije sudara, ali još uvek nema sveobuhvatnog sistema odbrane.

Sudari sa asteroidima, kometama i drugom materijom iz svemira odgovorni su za ključne događaje u istoriji naše planete: velike klimatske promene, nastanak Zemljinog satelita, strukturu najdublje geologije na našoj planeti kao i izumiranje vrsta. Pretnje u vezi sa udarom asteroida s vremena na vreme iskaču kao vesti, ali se uzbuđenja brzo stišaju kada nas „projektili“ zaobiđu, tj. prođu pored nas na velikim udaljenostima. U suprotnom, kao što se dogodilo sa Čeljabinskim meteoritom 2013. u Rusiji, ne znamo da su tu dok ne bude kasno. Dakle, koliko zabrinuti treba da budemo?
Objekti u našem solarnom sistemu dolaze u mnogo različitih oblika i veličina i imaju puno različitih imena. Evo, redom, razjašnjenja određenih termina...

Planeta je veliki, okrugli objekat koji se okreće oko zvezde i čija orbita uglavnom nema drugih objekata. Planete su različite: stenovite kao što je naša, gasovite kao što je Jupiter i ledeni džinovi kao što je Uran.

Satelit je kosmičko telo koje kruži oko drugog nebeskog tela koje nije zvezda. Ono ne mora nužno da kruži oko planete, već to ponekad čini oko asteroida ili patuljaste planete.

Patuljaste planete su veliki objekti koji ne ispunjavaju kriterijume da budu planeta niti satelit. To su: Pluton, Eridu i Cerera.

Meteoroid je mali stenoviti objekat u svemiru, značajno manji od asteroida (obično nije veći od 10 m u prečniku).

Asteroid je stenoviti objekat koji kruži oko Sunca. Manji je od patuljaste planete a veći od meteora. Asteroidi obično imaju nepravilan oblik (nisu okrugli), jer nemaju dovoljno gravitacije koja bi ih „sabila“ u loptu.

Kometa je objekat koji se sastoji od leda i prašine. Izgleda drugačije od asteroida zbog repa (ili repova) čestica koje idu iza objekta.

Meteor je objekat iz spoljašnjeg svemira, koji ulazi u Zemljinu atmosferu. Kada u toku noći uđu u atmosferu, vidimo ih kao zvezde padalice. Većina nije duža od zrnca peska. 

Meteorit je deo stene ili metala koji je pao na površinu Zemlje doletevši iz spoljašnjeg svemira. Ako su dovoljno veliki, meteori postaju meteoriti.

Objekti u blizini Zemlje (NEO) su mali objekti koji ne spadaju u planete unutar solarnog sistema. Uprkos nazivu, mogu biti prilično udaljeni od Zemlje tokom većeg dela svog kružnog kretanja. Najvažnije je zapamtiti da se NEO naziva meteorom kada uđe u atmosferu; a ako od njega nešto ostane pri udaranju u tlo, onda je u pitanju meteorit. Kada se pominju mogući sudari, obično se misli na asteroide, jer je verovatnije da će nas udariti oni a ne drugi objekti.  

Gradivni blokovi planeta

Na početku je naš solarni sistem bio ogromni oblak prašine i gasa (uglavnom vodonika). Pod uticajem gravitacije, njegovi delovi počeli su da se primiču i kreću zajedno. Grudvice prašine su se kretale i sudarale sa ostalim ugčavnom manjim grudvicama, a potom se njihovo kretanje stabilizovalo u disk koji se okreće. Neki objekti zbijali su se brže od ostalih. Zbog toga su akumulirali više materije i tako postali još veći dok su se kretali svemirom. Centralni deo je postalo Sunce. Oko njega, formirale su se planete, velika tela koja su čistila svoje orbite skupljanjem ili guranjem svega što im se našlo na putu.
Asteroidi se mogu smatrati gradivnim blokovima planeta. Ponekad ih nazivamo planetoidima ili manjim planetama. Zasad se ne zna zašto objekti u pojasu asteroida (Kajperovom pojasu) nisu postali planete - iako se za gravitaciju Jupitera smatra da je igrala ključnu ulogu u „uzdrmavanju“ njihovih orbita.  Bez obzira na veličinu, ovi objekti obično ostaju u svojoj orbiti, daleko od Zemlje. Povremeno, asteroide i komete gravitacija obližnjih planeta gura ka orbitama koje su bliže nama.

Zemljina tačkasta prošlost i najveći sudar

Sudari sa asteroidima i ostalim nebeskim telima nisu retkost za našu planetu, čak ni tokom naših života. Mali meteoridi, široki oko metar, ulaze često u našu atmosferu, postajući zvezde padalice. Međutim, sudari u prošlosti s većim objektima uzrokovali su dramatične promene na našoj planeti.
Najveći sudar s kojim se naša planeta ikada suočila je onaj koji je (najverovatnije) doveo do postanka Meseca. Po vodećoj  hipotezi o nastanku Meseca, pre oko 4,5 milijardi godina, protoplaneta Teja se direktno sudarila s Zemljom. Tejina veličina odgovarala je današnjem Marsu tako da je sudar ova dva ogromna tela zauvek promenio putanje obe planete. Otkinuo je deo naše planete, promenio dužinu dana, izmenio sastav jezgra i stvorio pojas stenovitih ostataka koji su se na kraju grupisali tvoreći Zemljin prirodni satelit.

Lunarna kataklizma

Na osnovu starosti kamenja koje su „Apolo“ astronauti doneli sa Meseca, poznato je da se nešto veliko odigralo pre četiri milijarde godina. U pitanju je lunarna kataklizma. Nije poznato šta je tačno prouzrokovalo ovaj događaj. Jedna od pretpostavki je da je Jupiterova orbita „odbacila“ Neptun u spoljašnji solarni sistem, a druga - da je bombardovanje prouzrokovala kasna formacija Urana i Neptuna. Šta god da se desilo, nastala je gravitaciona promena koja je pokrenula bujicu asteroida iz svojih orbita. Neki su udarili u Zemlju a većina ostalih planeta iz unutrašnjeg solarnog sistema je takođe primila udarce.

Noviji sudari

Možda je najpoznatiji sudar zbog koga je nastao krater Čiksulub, u Meksiku, čije se vreme nastanka poklapa sa istrebljenjem dinosaurusa. Ogromne količine prašine i ostataka završile su u atmosferi, što je izazvalo „asteroidnu zimu“. To je doprinelo da umre skoro 60-80 posto svih živih bića. Izazvana je globalna vatrena oluja u kojoj su spaljene velike količine starih šuma, što je povuklo dalje promene životne sredine. Iako se to desilo pre otprilike 66 miliona godina, u odnosu na Zemljinu istoriju od 4,5 milijardi godina, to je prilično „skoro“. Noviji sudari nisu bili toliko ekstremni, ali su se eksplozivni uticaji još uvek događali, počevši od Tunguske eksplozije 1908. godine, do Čeljabinskog meteorita, 2013. 

Stabilne orbite današnjice

Među manjim kosmičkim objektima sve vreme dolazi do sudara. Orbite planeta nisu netaknuti i nepromenjivi sistem. Prošlo je puno vremena od formiranja planeta - koliko god da se čini da su najdramatičniji događaji iza nas i da više ne predstavljaju opasnost. Velika većina delova materije predodređene za to se već sudarila a orbite većih tela su se stabilizovale. Sudari su retkost i za pojas asteroida. Prosečna udaljenost između asteroida u pojasu iznosi od jednog do tri miliona kilometara.
Ali, orbite u solarnom sistemu su deo dinamičnog sistema, a mali gravitacioni efekti mogu postepeno da se povećaju na nepredvidive načine. Mnogi objekti se kreću, uključujući oko 1700 potencijalno opasnih asteroida.

Statistička verovatnoća

Prilikom razmatranja mogućeg sudara asteroida i kometa, postoje dve glavne opcije: treba videti koliko se to često događa u zavisnosti od toga što znamo o prošlosti naše planete pa da, na osnovu toga, izvučemo zaključak o tome koliko se često dešavaju udari različite snage. Drugo, treba pronaći i pratiti sadašnje putanje asteroida i izračunati da li je moguće da dođe do sudara.

Učestalost udara

Ako se, na primer, razmatra veličina asteroida ili komete od 350 m u prečniku (pre ulaska u atmosferu), približna učestalost sudara iznosi 51 hiljadu godina (prosečni interval između prethodnih sudara). Oslobođena energija ravna je sili koja je nastala tokom najvećeg zabeleženog zemljotresa na našoj planeti magnitude 9,6 Rihtera, u Čileu. Ove brojke su relativne, što dalje znači da ne mora doći do katastrofalnih posledica po čovečanstvo. 

Po tragu svemirskih tajni

Zahvaljujući svojim vidljivim repovima i reflektujućoj površini, komete se relativno lako posmatraju i bez teleskopa. Asteroide je mnogo teže uočiti, jer su oni mračni objekti, u kosmičkoj tami. Zbog toga astronomi koriste infracrvene teleskope koji ulaze u trag toploti koju asteroidi preuzima od Sunca. Jasno, nije moguće opaziti svaki asteroid, naročito ne one koji se približavaju iz pravca Sunca jer sunčeva svetlost zaslepljuje a svetlost koju reflektuju asteroidi ide u suprotnom pravcu. Za sada, samo nekolicina manjih asteroida su promakli radarima.

Odbrana planete

Mada je verovatnoća da neki veći asteroid udari u našu planetu mala, pretpostavka o šteti upućuje na to da ne zanemarujemo kretanja ovih nebeskih tela. Ako bismo uočili asteroid ili kometu koja bi nas zabrinula, šta bismo mogli da se preduzmemo? Slanje eksploziva u svemir da se razori asteroid teško da bi prošlo pošto se takva eksplozija ne može kontrolisati, a „razbijeni“ asteroid predstavlja još veću pretnju, i svakako mu je teže ući u trag.

Onda, odvlačenje?

Posebna svemirska letelica mogla bi da se sretne sa asteroidom ili kometom i da potom oko objekta prebaci uže da bi bio odvučen. To ima svrhe samo ako bi objekat bio dovoljno čvrst da se ne raspadne. A kako onda sa većim objektima? Kako, recimo „prebaciti“ uže preko asteroida širokog 1 km, sred svemira?

Guranje pomoću gravitacije

Ovaj način podrazumeva promenu pravca kretanja asteroida, i to tako da se sonda približi asteroidu, da bi gravitacija masivnijeg objekta (asteroida) povukla manji objekat (sondu) prema sebi i da bi došlo do blagog pomeranja asteroida ka letelici. Pomoću više rakete sa sonde, objekat bi bio skrenut sa kursa koji bi doveo do sudara sa Zemljom.

Ipak, kako?

Ulaženje u trag asteroidima i stvaranje tehnologija koje su dovoljne da preusmere nebeske objekte koji se sjuruju ka Zemlji, nisu jedini izazovi s kojima se suočavamo. Teško je, na primer, odgovoriti na najosnovnija pitanja: ko će finansirati i upravljati odbranom planete? Šta bi se desilo u slučaju da treba odlučiti o tome koju zemlju spasiti a koju prepustiti neizvesnoj sudbini? Šta ako dođe do greške? Za sada niko ne preuzima odgovornost na ipak zajedničku krhku sudbinu!

S.S.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"