Nedavno istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu, Engleska, obuhvatilo je zapise iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma zabeležene u poslednjih sto godina. U tim zaštićenim prostorima gaji se oko pola miliona biljaka, pokazuju rezultati objavljeni u časopisu "Nature Ecology & Evolution" ali se i otkriva dasu svetske zbirke dostigle maksimum kapaciteta. Botaničke bašte su prepune. Ima sve manje prostora i mogućnosti za uzgajanje. Stopa kojom se biljke navode kao ugrožene sve brže raste i već sada nema načina da se bilo šta promeni, što vodi u rizik izumiranja zaštićenih vrsta.
Samo u bašti tog univerziteta postoji više od 8.000 vrsta. I pored toga, bašti je prošle godine dodato pola miliona semena retkih i ugroženih divljih biljaka, da se ne navode ugrožene biljke iz drugih botaničkih bašti. Recimo, Tahina spectabilis, palma koja može da naraste do 18m, i Pinus torreiana, jedna od najređih vrsta borova.
Prve botaničke bašte su osnovane tokom kolonijalne ere, mahom u zapadnim zemljama. Tada su se botaničari bavili ''kolonijalnom praksom“ odlazeći u siromašnije zemlje da bi pouzimali sve biljke za koje su bili zainteresovani. Konvencijom Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti usvojenom 1993. godine pokušalo se sa prekidom te praksu i dodeljivanjem suvereniteta nad biodiverzitetom nacionalnim vladama. Time je zemljama trećeg sveta bilo omogućeno da ''poseduju“ genetski materijal unutar svojih granica. Ipak, od usvajanja Konvencije UN, broj biljaka u botaničkim baštama sakupljenih u divljinama se prepolovio, pokazalo je ovo istraživanje.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
